По устаљеној традицији, трећи дан празника Оваплоћења Господњег, у храму Светога Саве, обележен је Светом Архијерејском Литургијом, коју је служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован.

Преосвећеном су саслуживали: ректор богословије протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, арх. намесник крагујевачки протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, протојереј-ставрофор Живота Марковић, протонамесник Немања Младеновић, јерођакон Василије (Старовлах) и ђакон Александар Ђорђевић.

Православна Црква, другог дана по Божићу, молитвено се сећа Светог првомученика - архиђакона Стефана. Стефан је био Јеврејин, и то припадник оног дела јеврејског народа који су живели у грчким областима и говорили грчким језиком. Био је у сродству са апостолом Павлом, који у време Стефановог мучеништва још увек није спознао истину Христовог учења.

Страдање светог Стефана збило се годину дана после силаска Духа Светога на апостоле, односно исте године када се Господ Исус Христос вазнео на небo. Свети Стефан је први хришћанин који је страдао за Господа и зато се назива Првомучеником. Његово мучеништво потресно је описано је на страницама Светог Писма Новог Завета.

Свети Стефан се назива Архиђаконом, јер је био први од седам ђакона које су свети апостоли поставили на службу око помагања сиротињи у Јерусалиму.

У суботу други дан Божића, на празник Сабора Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Пантелејмона у Станову.

Владики су саслуживали: Архијерејски намесник крагујевачки протојереј- ставрофор мр. Рајко Стефановић, протојереј Драган Брашанац, протојереј Саша Антонијевић, јереј Александар Сенић, протођакон Иван Гашић и ђакон Недељко Дикић.

У просторијама Дневног боравка за децу и младе са сметњама у развоју у Маршићу и ове године, као и претходних пет година, поводом празника рођења Богомладенца Христа-Божића, корисницима услуга Удружења за помоћ деци и младима са сметњама у развоју-Свети Василије Велики подељени су богато припремљени пакетићи. Претходних година поред поделе пакетића деци, организован је и ручак за родитеље наших корисника, уз присуство Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г.Г. Јована, али због веома сложене епидемиолошке ситуације ове године су подељени само пакетићи, без уобичајеног пропратног програма.

Данас другог дана празника Рождеста Господа и Спаса нашег Исуса Христа, 8. јануара по новом, а 26. децембра по старом календару, Православна црква порославља и Сабор Пресвете Богородице.

Мир Божији! Христос се роди!

Данас, сва Црква Христова одаје славу и хвалу Пресветој Богоматери, која је родила Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Њеним Сабором се назива овај празник зато што се данас сабирају сви верни, да прославе Њу, Матер Богорoдицу, и што се торжествено, саборно, служи у Њену част.

Свети апостол и јеванђелист Лука описао нам је „један од најтајанственијих, за наш човечји ум најнесхватљивијих, но најзначајнијих свештених догађаја у историји човечанства, који је Божији промисао извео ради нашег спасења, и на који не можемо нити смемо другачије гледати, до умним оком и са свештеним трепетом и страхопоштовањем“[1]. Тај космички догађај, најзначајнији у икономији нашег спасења – благовест арханђела Гаврила Пресветој Дјеви Марији – догодио се равно пре две хиљаде година. Догодила се „велика тајна побожности“ (Прва Тимотеју, 3, 16) и „Логос постаде тело“ (Јован, 1, 14). Створитељ се сједини са својим створењем и понизи себе „узевши обличје слуге“ (Филипљанима, 2, 7). Син Божји постаде Син Дјевин. Својим сједињењем означи почетак Новог завета, а самим тим и почетак нашег спасења.

Свeштeник у зaтвoру рaди пуних 11 гoдинa и кaжe дa нe пoстojи "изгубљeнa oвцa".

Нaш нaрoд кaжe дa сe чoвeк Бoгa нajчeшћe сeти кaдa je у вeликoj нeвoљи, a гдe имa вeћa oд рoбиje. Aли, зa крaгуjeвaчкoг свeштeникa Брaнислaвa Maтићa, кojи je вeћ пуних 11 гoдинa зaтвoрски кaпeлaн ни тaмo нe пoстojи „изгубљeнa oвцa”.

Зaкoн o извршeњу кривичних сaнкциja, кojи oсoбaмa лишeним слoбoдe oмoгућуje oствaривaњe вeрских прaвa, истoврeмeнo дaje Цркви мoгућнoст дa сe стaрa o свojим вeрницимa кojи су прeкршили зaкoнe друштвa.

Центар „Свети Василије Велики” у Маршићу крај Крагујевца ретка је црквена установа у Србији која брине о деци ометеној у развоју, а њоме с много љубави руководи протојереј Бојан Димитријевић.

“Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља” (Лк 2, 14)

На данашњи дан радосног празника Рођења Христовог испуњена су широм света сва хришћанска срца. Овај Дан је за цео свет велика радост “јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ, у граду Давидову” (Лк 2, 11).

Овогодишња прослава празника Рођења Христовог била је испуњена мноштвом пригодних догађаја, који су употпунили богослужбени елемент. Важно спомена је да је комплетна организација и извођења свих пропратних манифестација реализовало братство храма Успења Пресвете Богородице у Младеновцу, на иницијативу Архијерејског намесника младеновачког протојереја-ставрофора Жељка Ивковића.

Сабрани на светој Литургији, свештенство Старе Цркве и верни народ су узнели молитве Богомладенцу Господу Исусу Христу. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, после службе, по старом народном обичају благословен је свети хлеб – Чесница. Верни народ је, после молитве стрпљиво и са вером чекао да добије благослов свете Цркве и део чеснице, коју су ове године захваљујући љубави власника Златка Јевтића и свих запослених, припремили радници крагујевачке пекаре “Јевтић”.

Ј О В А Н
ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ
ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ

СВЕМУ СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И ВЕРНОМ НАРОДУ
ОВЕ БОГОМ ЧУВАНЕ ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ,
БЛАГОДАТ ВАМ И МИР ОД БОГА ОЦА, БОГА СИНА И БОГА ДУХА СВЕТОГА
УЗ СВЕРАДОСНИ БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ:

МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2021. године

ПОРФИРИЈЕ

по милости Божјој

православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим aрхијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни божићни поздрав:

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Небо и земља данас, као што је пророковано, нека се обрадују!
Анђели и људи нека духовно светкују!
Јер Бог се јави у телу онима који седе у мраку и сенци, родивши се од жене.
Пећина и јасле Га прихватају, пастири чудо разглашавају,
маги са Истока у Витлејем даре доносе, а ми, недостојним устима,
угледајући се на анђеле, хвалу му одајмо:
„Слава на висини Богу, а на земљи мир!“
Дође очекивање многобожаца, дође, спасе нас од робовања врагу.
(стихира Светог Јована Дамаскина)

Свети Амфилохије Иконијски (+395)

Ова духовна и светла ливада прошарана лепотом небеског цвећа и миомирисним чистим апостолским ароматима представља слику Божанског Раја. Као што је овај умилни и незалазни врт био испуњен нетрулежним дрвећем, бесмртним плодовима и другим безбројним лепотама, тако и ово Божанствено сабрање свештене Цркве блиста духовним и неизрецивим тајнама, од којих је највећа свети празник Рођења истинитог Бога нашег Исуса Христа који је за нас необорива тврђава, непоколебљиви темељ, почетак спасења и славни венац.

На Бадње вече, порта лазаревачког храма, али и порте храмова широм колубарско-посавског намесништва, биле су мале да приме мноштво верника који су се, традиционално, ове вечери, окупили у великом броју, нестрпљиво хитајући у сусрет Богомладенцу Христу.

Ове године и поред актуелне епидемиолошке ситуације Бадње вече и Божић свечано прослављени у свим храмовима у архијерејском намесништву јасеничком.

У храму свете Петке после вечерње службе прочитана посланица нашег Епископа Господина Јована, а потом у порти храма наложен Бадњак уз присуство великог броја верника који су дошли да заједно поделе ову радост.

“Христос се рађа - славите!
Христос с небеса - у сусрет му изађите!
Христос на земљи - узнесите се!
Певај Господу сва земљо!
У весељу пој народе! - Јер Он се прослави.”

У свим храмовима орашачког намесништва свечано и молитвено су прослављени празници Бадњи дан и Рођење Господа Нашега и Спаса Исуса Христа. Ових дана сви наши храмови су били украшени нечим најлепшим, а то су наши верници који су у великом броју са својим породицама долазили на Свете службе да се помоле Господу и да приступе Светој Чаши.

Припремајући се за радосни празник Христовог Рођења током Божићног поста, између осталих празника, славили смо Бога кроз празнике који су у српском народу уско везани за породицу – Детињце, Материце и Оце.

У храму Светог пророка Илије у Бањи ови празници су дечекани уз учешће свих чланова црквене заједнице.