Чланци поређани по датуму: субота, 09 август 2025

Тропар (глас 3): “Страстотерпчле свјатиј и целебниче Пантелејмоне, моли милостиваго Бога, да прегрјешениј остављеније подаст душам нашим”.

Дана 9. августа 2025. године када Церква Христова молитвено прославља Светог великомученика Пантелејмона који је живео крајем 3. столећа родом из Никомидије ученик свештеника Ермолаја, прослављена је храмовна слава у крагујевачком насељу Станову.

Светом божанственом Литургијом началстовао је протонамесник Александар Сенић старешина светодимитријевског храма у Сушици уз саслуживање: протојереја ставфрофора Синише Марковића, протојереја ставрофора Драгослава Петровића, протојереја Слободана Бабића, протојереја Сретка Петковића, протонамесника Гојка Марковића и ђакона Недељка Дикића и Немање Стојковића.

Дана, 9. августа 2025. године, на дан Светог великомученика Пантелејмона у цркви брвнари у Венчанима код Аранђеловца, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован је на дан храмовне славе овога храма, служио Свету Архијерејсу Литургију и извршио Свету Тајну Крштеља и Миропомазања.

Његовом Високопреосвештенству су саслуживали Архијерејски наменсик орашачки, протојереј-ставрофор Мићо Ћирковић, јеромонах Јован (Прокин), протојереј Милован Ранковић и протонаменик Дејан Тодоровић, протођакон Иван Гашић и ђакон Александар Бабић.

У петак 8. августа 2025. године, у складу са вишегодишњом традицијом на навечерје празника Светог Пантелејмона, у храму Успења Пресвете Богородице у Младеновцу служена је Света Тајна Јелеосвећења.

Служашчи свештенослужитељи били су: Архијерејски намесник младеновачки протојереј-ставрофор Жељко Ивковић, старешина Светуспенског храма протојереј-ставрофор Слободан Кеџић, парох први међулушки протојереј Петар Лесковац, парох први младеновачки јереј Ненад Марковић, парох ковачевачки јереј Иван Ненадовић, парох четврти младеновачки јереј Марко Јефтић и парох великоиванчански јереј Михаило Аврамовић.

ЖИВЕО ЈЕ ЗА БЕСМРТНУ РАДОСТ ДРУГИХ ЉУДИ

Благовест Христовог Јеванђеља била је одувек у стању да незадрживо прође кроз дебеле зидове и забрављена врата класних разлика. Њени су следбеници били, и јесу, не само прости и сиромашни неписмењаци него и свестрано образовани људи, и они што припадају врховима друштва у коме се и те како гледа „ко је ко“. Тако је та Благовест, силом своје истине, ушла у дом сенатора Евстрогија из малоазијске римске Никомидије, за време владавине императора Максимијана. Евстрогије је паганин, и глув за глас Јеванђеља, али је његова жена поседовала бољи духовни слух и свим срцем прихватала истину о Сину Божијем који је дошао међу људе да буду један према другоме онакви какав је Он према њима. И Пантелејмон, син њихов, још сасвим мали, био је освојен и прожет без много речи духом јеванђељске љубави којом је зрачила његова мати.