Представљена књига Богословско-историјски радови
епископа Саве Вуковића

По љубави Његовог преосвештенства епископа шумадијског Господина Јована, пред препуном свечаном салом Владичанског двора у Крагујевцу, 18. октобра ове године, на дан када Црква прославља Светог Стефана Штиљановића, о књизи Изабрани-богословско историјски радови епископа Саве Вуковића, која је приређена поводом десетогодишњице упокојења владике Саве, говорили су, поред домаћина владике Господина Јована, академик др Димитрије Стефановић, генерални секретар САНУ и потпредседник Матице српске, др Даница Петровић, директорка Музиколошког института САНУ, др Ненад Ристовић, доцент Филозофског факултета у Београду, Добрила Мартинов, уредник у Матици српској и Негослав Јованчевић, приређивач књиге.

Током разговора о књизи, посетиоцима су приказани видео инсерти из пастирске делатности владике Саве као епископа шумадијског и снимак владичиног појања стихире из Службе Светом Стефану Штиљановићу. Црквене песме током овог сусрета поштовалаца личности и дела владике Саве изводио је Немања Старовлах, професор црквеног појања у Богословији Светог Јована Златоустог у Крагујевцу.

Благословен Који долази у име Господње

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, благоизволео је да у недељу 16. октобра 2011. године, на дан Светог Дионисија Ареопагита, атинског судије који је у хришћанство обраћен беседом апостола Павла на атинском Ареопагу, и који је по предању био први атински епископ, посети Јагодину и да одслужи Свету Архијерејску Литургију са својим домаћином Епископом шумадијским Г. Јованом уз саслужење госта из Грчке оца Сотироса Патраса и свештенства Епархије шумадијске. Повод за ову посету Његове Светости Патријарха Српског Г. Иринеја је служење парастоса на 80-ту годишњицу од постављања и освећења споменика страдалим Јагодинцима у свим ратовима вођеним за ослобођење Србије, који се налази на Скверу омладине у центру града.

Владика Јован- Живимо по Јеванђељу

У петак 14. октобра Црква Божија у Реснику је Светом Архијерејском Литургијом, којој је началствовао Епископ шумадијски Г. Јован, прославила своју Славу – Покров Пресвете Богородице.

Дан Светог Григорија Просветитеља, Епископа јерменског, у Епархији шумадијској обележен је свечаном Архијерејском Литургијом, у велелепном храму Светог великомученика Георгија на Опленцу, коју је служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован. Евхаристијско сабрање је било поводом значајног јубилеја, десетогодишњице од постављења протојереја-ставрофора Љубише Смиљковића, за Архијерејског намесника космајског и протојереја Љубише Ђураша, за Архијерејског намесника рачанског. Испред опленачког храма, задужбине династије Карађорђевића, Првојерарха шумадијског свечано је дочекало свештенство, верни народ и мноштво деце која похађају веронауку.

Горостасна личност светог Јована Претече и Крститеља Господњег, стоји на прелому Старог и Новог завета. Рођен по Божјем плану и измољен од људи, заузима посебно место у историји људског спасења, па самим тим и у православном богослужењу. На дан Зачећа Светог Пророка и Претече и Крститеља Господњег Јована, 6. октобра, када парохија у Поскурицама прославља своју храмовну славу, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, заједно са свештенством и верним народом принео је Евхаристијску жртву Богу и призвао у својим архипастирским молитвама, благослов Божији и благодат Духа Светог и Животодајног на верни народ поскуричке парохије. Овај храм, иако у изградњи,  одисао је једномислијем верника окупљених око свога Епископа.

ИЗ КЊИГЕ БОГОСЛОВСКО-ИСТОРИЈСКИ РАДОВИ ЕПИАКОПА САВЕ ВУКОВИЋА, КОЈА ЋЕ БИТИ ЈАВНО ПРЕДСТАВЉЕНА 18. ОКТОБРА (УТОРАК) У 18 ЧАСОВА У ВЛАДИЧАНСКОМ ДВОРУ У КРАГУЈЕВЦУ

Преподобни Роман Слаткопевац спада у ред „највећих и најславнијих цркве¬них песника“(1) Православне Цркве и „његов дух је такав да му се одређује прво место у рангу песника, религиозних или световних, тако да га је професор Три¬панис назвао највећим песником грчког средњег века“(2). И поред тога, о њему нема много података. Рођен је у Емеси у Сирији у последњој четвртини V века. Као ђакон храма Васкрсења Христовог прешао је у Цариград за време цара Анастасија I (491-518) и ту је прибројан Богородичиној цркви у дистрикту Ки¬рос (садашњи Hexi Marmara), северном делу града. Значи да је „Роман делао на раскршћу петог и шестог столећа“,(3) и остало време живота провео је у Царигра¬ду, где је и умро после 555. године, „вероватно пре смрти цара Јустинијана 565. године“(4). Претпоставља се да је умро 1. октобра, јер се тога дана слави његова успомена у Православној Цркви.

Јавно представљање књиге Изабрани богословско-историјски радови епископа Саве Вуковића, која је приређена поводом десетогодишњице упокојења владике шумадијског Саве, биће одржано 18. октобра (уторак) у 18 часова у новом Владичанском двору у Крагујевцу (код Саборне цркве).

Учествују:

• Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован;
• Професор др Даница Петровић, директорка Музиколошког института САНУ;
• Др Ненад Ристовић, доцент на Филозофском факултету Београдског универзитета;
• Милица Бујас и Добрила Мартинов (Матица српска);
• Негослав Јованчевић, професор богословије, приређивач књиге.

+++

Протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ванредни професор
Универзитет у Београду – Православни богословски факултет

Почетком јуна ове године у културном додатку Политике се појавио текст нашег познатог и признатог редитеља Александра Мандића под називом Моја црква, цунами и ја у коме, најпре, описује скорашњи сусрет са својим парохијским свештеником приликом резања славског колача, а затим и низ својих размишљања о месту и начину деловања Цркве и појединих њених чланова у савременом српском друштву да би завршио речима поштовања према блаженопочившем патријарху Павлу кога узима као пример и узор.

На дан када света Црква прославља успомену на светог мученика Калистрата, хришћанска заједница светосавске цркве одслужила је са Његовим Преосвештенством Епископом шумадијским Господином Јованом, Свету Архијерејску Литургију.