Свети Григорије Богослов

(одломак)

МОЛИТВА И ЗАВЕТ МАТЕРЕ ГРИГОРИЈЕВЕ

Теби ме је мати моја на дар принела још док ме је у утроби носила, оног дана када је у жељи да мушко дете на коленима придржи, попут свете Ане овако прозборила (1 Сам, 10-18): „О, да ми је да мушко чедо угледам, а ти, Христе владару, задржи плод трудова мојих у околу своме!“ Тако она рече, и ти је, Боже, услиши, затим дође онај сан божански и име јој донесе, а онда јој ти сина подари. После ме она, по закону твоме, принесе на дар као новог Самуила – ако сам то икад био. А сада се бројим међу луде и неваљале синове часног слуге твога Илија (1. Сам. 2, 12); они чисте жртве скрнављаху у безумљу своме, похлепним рукама грабећи из судова и лонаца Божијих, и зато тежак крај живота дочекаше. Но мати моја бољем се надала, и зато је део порода свога теби посветила; руке моје она је на свете божанске  књиге положила и загрливши ме овим речима ми се обратила: „Неко је већ пре мене привео олтару сина свог љубљеног, Богом поклоњеног, и жељног да у светој жртви учествује – одличан отац, одличног сина – касно рођено чедо Сарино, почетак и корен лозе будуће, плод наде и обећања Божијег – тај свештеник беше Аврам, а јагње дични Исак – тако дакле и ја, као што сам обећала, тебе, дар живи, Богу поклањам. Да ми ти испуниш наду мајчинску! Јар ја сам тебе, чедо, измолила и сада се молим да се достојним покажеш. То ти, сине, часно наслеђе остављам, сада и овде и све до послетка. А што је од послетка, то је далеко најбоље.“

На дан преподобне Ксеније Римљанке и Светог мученика Вавиле 6. фебруара 2011. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Драчи, уз саслужење Архијерејског намесника крагујевачког протојереја – ставрофора мр Рајка Стегановића и јереја Драгана Поповића.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован на дан Светог апостола Тимотеја и преподобног мученика Анастасија 4. фебруара 2011. године служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Свете Петке у Виноградима.

На дан Св. Максима Исповедника у четвртак 03. фебруара 2011. године, Епископ шумадијски Г. Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију у Старој крагујевачкој Цркви уз саслужење братства овога храма.

Дан када наша Света православна црква прославља великог угодника Божијег, у монашким трудовима просијалог - Св. Евтимија Великог, Света и свештена светониколајевска општежитељна обитељ манастира "Јошаница" просљава га и као небеског покровитеља настојатеља те обитељи.

Виктор Бичков

Иринеј Лионски, који је у свом учењу објединио источне и западне тенденције у хришћанству, први се намерно и доследно бавио анализом проблема лика и подобија у човеку, настојећи „да мисао држи на тлу чврсте реалности“ (Balthasar, H. U. Von, Herrlichkeit: Eine theologische Asthetik. Bd. II, 56). Као што је већ познато, безмало сва његова књижевна делатност била је усмерена на полемику с гностицизмом. Управо је велика улога схватања слике у гностичким учењима натерала и њиховог хришћанског опонента да тој категорији посвети посебну пажњу и да, отискујући се од гностичких теорија, понуди хришћанско схватање проблема.

На недељно-васкршњој служби 30. јануара 2011. године, учинисмо покрет ка месту равном, ка Господу који је са тог места (Лк зч 93) поучавао народ. Тај наш заједнички труд предводио је Преосвећени Владика Јован шумадијски са 10 торицом свештеника, сабраним професорима и ученицима крагујевачке богословије и присутним верним народом.