Одштампајте ову страницу

МИТРОПОЛИТ ЈОВАН: “ЈЕДИНО ХРИСТОС ЗНА НАЗНАЧЕЊЕ СВАКОГ СТВОРЕЊА И СВАКОЈ ТВАРИ”

МИТРОПОЛИТ ЈОВАН: “ЈЕДИНО ХРИСТОС ЗНА НАЗНАЧЕЊЕ СВАКОГ СТВОРЕЊА И СВАКОЈ ТВАРИ”

И угледавши смокву крај пута дође њој, и не нађе на њој ништа осим лишћа и рече јој: “Да никад више не буде од тебе рода до вијека!” И одмах усахну смоква. И видјевши то ученици дивише се говорећи: “Како усахну смоква!” А Исус одговарајући рече им: “Заиста вам кажем: Ако имате вјеру и не посумњате, учинићете не само оно што се зби са смоквом, него и гори овој ако речете: “дигни се и баци се у море”, догодиће се”.
(Мт. 21, 19-21)

У понедељак десети по Духовима, када наша Света Црква прославља светог мученика Калиника, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован, служио је свету архијерејску литургију, у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром.

Високопреосвећеном је саслуживао: ректор Богословије протојереј-ставрофор проф. др Зоран Крстић, архимандрит Прокопије из Антиохијске патријаршије, јереј Владимир Вранић и ђакон Александар Ђорђевић.

Чтецирали су: Никола Марковић и Владимир Степовић.

За певницом је било братство храма са верним народом.

По прочитаном Јеванђељу по Матеју, Митрополит Јован обратио се верном народу надахнутим речима:

“У име Оца и Сина и Светога Духа!

Браћо и сестре, данашње кратко Јеванђеље, али веома поучно, јер видимо шта је Господу учинио са смоквом која није извршавала своје назначење. Видимо да је Господ уствари учинио чудо над овим дрветом, а заиста, браћо и сестре, Господ је често чинио чуда и она су увек била на добро и корист људи, јер ниједно чудо Господ није учинио да би некога казнио. Овде видимо, казнио је дрво, казнио је смоку, како нам то говори и објашњава данашње Јеванђеље. Господ је на смокви браћо и сестре, тражио плода, јер каже огладне. Пазите, је ли могуће да Бог огладни? Да. Господ наш Исус Христос, поред божанске природе које има у себи, он је у исто време имао и људску природу, а људска природа тражи и да једе и да попије, јел тако? Господ кад је видео лишће на смокви, он је по оној природном закону, требало би да буду плодови, јер код смокве је разлика од других дрвећа. Код других дрвећа, прво, настају листови, лишће, а онда настаје плод. Ако смокве је обрнуто, и зато је каже смокву, он видео лишће, али видео они да нема смокве на њима, али је хтео да се ученици Христови увере заиста, браћо и сестре, да је Бог изнад природе. И зато, ако схватимо, а то је једино вером можемо да сватимо, да је Бог изнад природе, да Бог чини чудеса где хоће, oндa, браћо и сестре, видимо како Господ има власт и на дрвећем. На свакој творевини видимо, јер је Он Бог. Зашто је Господ проклео смокву? Зато што она није испуњавала своје назначење. А свака твар у овом свету има свој тај Богомдани циљ. И, као што рекох, има своје назначење. Например, назначење је смокве да рађа смокве.

Не испуњава ли своје назначење, свакој твари би се одузимао, браћо и сестре, благослов од Творца. И то видимо кроз Јеванђеље. Богочовек је дошао овај свет, драги моји, да се све врати управо том божанском назначењу.

Али првенствено да врати назначење човеку да се човек уподобљава Богу. Ако се човек не уподобљава Богу, он ће да се уподобљава ономе другоме. А знамо шта нас чека или шта нас очекује кад се не уподобљавамо Богу. Дакле, браћо и сестре, Господ наш Исус Христос, Он једини зна назначење свакога створења и сваке твари. Он једини има моћ да свакоме створењу да да силе да испуњује своје божанско назначење. Тако, например, као што рекох, смоква да служи човеку, а човек да служи Богу и да служи ближњима. То је назначење свакога човека, браћо и сестре. Како човек у свари служи Богу? На који начин? Вером. Вером, браћо и сестре, јер вером усељавамо Бога у себе. То значи да човек сав својим бићем, мислима, срцем служи Богу да живи Богом. А кад човек живи Богом, он живи у блаженству, он живи у миру, он живи у спокоју. И кад човек живи Богу и служи Богу, па он ће и оно што не може као човек да постигне, он ће да се моли да му Бог да снаге, моћи да испуни оно што треба да чини. Дакле, браћо и сестре, само такво људско биће доноси Богу назначени тај род. У противном, све се суши, и осуши се, као и ова смоква која се осушила кад је Господ њој рекао: “Не било рода на теби довека”. Кад су други пут пролазили поред те смокве апостоли и кад су видели смокву, они су му рекли: “Господе, смоква се осушила”. А Он њима каже: “Да, али ако имате вере као зрно горушичино, ви ћете моћи да и горе премештате”. Толико је силна и моћна вера, браћо и сестре. Али вера, која вера? Не она што је често нама на устима, на језику, него она вера коју, као што често говорим, се претвара у дела. Када, уствари, делима својим доказујемо да верујемо. Јер, како каже свети апостол Јаков, вера без дела је мртва, а и дела без вере су мртва. И онда човек често пута мисли да чини, не знам каква дела, а ту нема вере. И онда га таква дела неће ни спасити, браћо и сестре. Дакле, све оно што није заливено, да тако кажем, том небеском росом, том благодаћу Божијог, то се суши. А све што се суши, то вере, суши се и то пропада, браћо и сестре. Дакле, апостоли се чуде како је смоква се осушила. И зато Господ каже њима, ако имате вере, све што узиштете у молитви, верујући добићете. Пази. Ево, сад и видимо како дејство има поред вере, да и молитва има огромно дејство, браћо и сестре. Зашто? Зато што је молитва, можемо рећи, слободно свемоћна, када долази од вере, која човеково биће сједињује са Богом. Таква молитва је разумна и на такву молитву Бог одговара.

Зато треба да нам буде све разумно. И молитва да нам буде разумна, и вера да нам буде разумна, и дела која чинимо треба да нам буду разумна, браћо и сестре. Под правом молитвом треба сматрати, свети оци кажу, ону молитву коју вам тражимо, оно што је нама на духовну корист на првом месту.

А шта је то на првом месту? Оно што Господ каже у Јеванђељу: “Иштите најпред Царства Божијега и правде Његове, а све ће вам се друго додати”. Да ли ми заиста у молитви управо тражимо то прво Царство Небеско, или тражимо често пута, молим се Богу да будем богат, например. Tакву молитву Господ не прима. Кад тражимо Царство Небеско, и ако га задобијемо, онда смо ми све задобили, онда нам Господ све даје оно што смо браћу и сестре тражили. Зато вера и молитва морају да опет, поновим, требају да буду разумне. И још да то кажемо, као једно објашњење, и смоква овде још, како тумачи Светог Писма говоре, представља ону јеврејску синагогу, која је имала само лишће, то јесте, имала је закон. Закон је имала који је давао само сенку, али није доносила плода. Зато је Стари Завет сенка браћо и сестре, а Нови Завет је икона. Тако и сваки човек који се преда сластима, страстима, земаљског живота, сличан је управо овој смокви, која има лишће, а нема рода. Да се замолимо Господу, да нам Господ помогне браћо и сестре, да и ми осетимо глад Божију, глад за Богом. А када осетимо глад за Богом, онда ћемо се заиста потрудити и замолити Господа да нам да храну. А Он је дао храну нама, дао је Себе. Дао нам Цркву, дао нам свету литургију, дао нам причешће, па шта више тражиш, човече? Кад је Господ удостојио да то будеш, да будеш члан Цркве, онда и слушај Цркву ако хоћеш да се спасеш. Јер наше спасење у Цркви, а не ван Цркве. Ван Цркве човек може, не знам каква дела велика чинити, али нису, што кажу, прошла кроз Цркву. Нису прошла кроз заједницу.

На крају беседе је Високопреосвећени Митрополит закључио да нам: “Господ помогне да ми осећамо и глад и жеђ за Њим. А када будемо осећали глад и жеђ за Њим, онда ћемо све мање осећати ове наше људске недостатке, а онда ће нам Господ помоћи да управо те недостатке наше надоместимо. Чиме? Вером, надом и љубављу.

Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

У наставку свете литургије Митрополит је причестио верни народ Телом и Крвљу Господњом.

ђакон Александар Ђорђевић