После прочитаног јеванђелског зачала Високопреосвећени Митрополит се обратио беседом сабраном народу рекавши:

“У име Оца и Сина, и Светога Духа!

Браћо и сестре, наша Црква данас богослужењем, химнама и молитвама одаје поштовање празника Успенија Пресвете Богородице – Велике Госпојине. Заиста велики значај има Пресвета Богородица у улози Домостроја, у улози плана спасења рода људског. Зато се и каже да све што је Христос чинио, чинио је са Пресветом мајком својом Богородицом. Она је мајка Бога, Господа нашег Исуса Христа али је она и мајка целога рода људскога. Мајчина највећа брига је да јој деца буду добро васпитана, да знају закон Божији, да деца знају да поштују Бога и ближњега. Да ње није било ми небисмо знали какав је то Бог и коме се ми Богу клањамо. Да ње није било ми небисмо знали ко је и какав је прави човек. Прави човек јесте Божији човек, прави човек јесте поштен човек; прави човек јесте у ствари прави хришћанин. Да ње није било ми небисмо знали ни какав је смисао нашег рађања на земљи, а не бисмо знали ни какав је смисао наше смрти. Ми данас, одајући поштовање овога празника, данас смо отпевали и овај њен дивни тропар, а свакога дана Црква слави поједине светитеље и свакоме од њих пева тај тропар. У тпм тропару је срж и смисао поруке самога живота тога светога или у овом случају Пресвете Богородице, где је у том тропару сажет њихов живот, њихова вера, њихова љубав. Зато у том торпару који је посвећен Успењу каже се: У рођењу своме сачувала си своју девственост, у свом упокојењу ниси оставила овај свет - Није оставила, она се и даље моли и шири свој покров над родом људскум – преминула си ка животу, мајка живота. Заиста она је мајка нашега живота. Није ни чудо што је Господ наш Исус Христос приликом распећа, када су се чак и апостоли разбежали осим Св. Јована, бринући о својој мајци која је остала испод крста рекао: Мајко ето ти сина- мислећи на Јована, а Јовану каже: Ето ти матере. Заиста, Св. Јован Богослов се бринуо о Пресветој Богородици све до њеног успења, све до њеног узношења на небо. Овај празник и јесте испуњење Спаситељеве речи да ће смрт за људе постати сан. Једино Господ Исус Христос од тог смртног сна може да нас пробуди. Смрт је заиста наишла на Пресвету Богородицу као лак сан и зато се назива Уснуће. И највећи непријатељ рода људског постао је немоћан управо као сан. Ђаво има моћ али Бог има свемоћ, браћо и сестре. Она, Богомајка, која је родила Спаситеља нашег, Господа Исуса Христа, њу смрт ије могла победити зато што је родила победитеља смрти. Где год је црква живописана увек се на западној страни слика Успење Пресвете Богородице, а поред њеног одра се слика Христос како у наручју држи неку бебу тојест држи душу Пресвете Богородице. Пресвета Богородица је унела највећу радост роду људскоме тиме што је родила Спаситеља света и зато Св. Јован Дамаскин пева и каже: Ходите сви нараштаји, сав род људски, сваки језик и узраст и свако знање да са радошћу прослављамо ону којом се сав род људски исправи. Заиста, браћо и сестре, ако бисмо могли да у најкраћим цртама опишемо и кажемо нешто о Пресветој Богородици, могли бисмо рећи да је она сва вера, она је сва молитва; она је сва смирење јер је управо смирење њу учинило Богородицом онда када је одговорила Архангелу Гаврилу: Ево слушкиње твоје, нека ми буде по речи твојој – значи смирење је њу учинило Богородицом. И нас смирење чини Божијим људима и приводи нас Христу, а гордост нас одводи и разрођује од Христа али и од самих себе и свих наших ближњих. Она је сва помирење, сва поверење у промисао и силу Божију. Она је за свагда определила њену децу тојест хришћане да свагда имају на уму ону реч коју је она изговорила Архангелу Гаврилу: Нека ми буде по речи твојој. И заиста, ако је нама све у животу по реци Божијој не бојмо се али зато треба да слушамо реч Божију и да је испуњавамо. Дакле, браћо и сестре, Пресвета Богородица је мајка Бога и отуда и мајка свега онога што је Божанско. Од свега доброг она је најбоља кажу Свети Оци. Од свега светог она је најчистија. Она је изнад Херувима и Серафима браћо и сестре. Она је од најчистијег најчистија. Нема сумње, она је најсавршенији образац свега онога што је најбоље. Зато треба да се угледамо на мајку Божију, поготову мајке. Да се данас угледају на мајку Божију девојке које ће сутра постати мајке. да знају како је то велика радост бити мајка, да је то благослов Божији. Бити отац и бити мајка радост је велика али и одговорност. Зато је Пресвета Богородица најпоштеније и најбоље биће које постоји после Господа нашег Исуса Христа. У њој је оличено најчистије, најсветлије, најискреније, најсавршеније врлинско живљење и чистота. Али и најсавршеније материнство у људском бићу. Зато јој увек и данас појемо: Као што рађајући Господа Христа није престала да буде девојка – и ово само можемо објаснити чудом Божијим, а нити једно чудо не можемо да објаснимо без вере. Тамо где је вера тамо су чуда, тамо где нема вере тамо нема чуда јер нема у шта да верујемо. Дакле, браћо и сестре, она се моли за све и свакога који јој се обрати. Зато коме ће дете да се обрати кад је гладно, жедно или у невољама неголи мајци. Сваки од нас има своју биолошку мајку али Пресвета Богородица је мајка свих нас. Зато је она сва наша нада и замолимо је да нас не лишава њеног посредовања између нас и Бога. Она је наша посредница, она је наша заступница, она је наша молитвеница. Она је тај мост преко кога је Господ сишао у овај свет и преко кога је узишао поново на небо. Она је исти тај мост, наш мост, преко кога ћемо и ми бити узнесени ако се будемо молили и веровали, ако се будемо молили њој да се она моли за нас. За њену молитву није нам потребно ни образовање ни школовање јер свако може да научи оне три речи: Пресвета Богородице спаси нас. То треба, браћо и сестре, преко целога дана да изговарамо. Треба нам њено заступништво. Треба нам њена помоћ и љубав како би се ми огледали у њеној љубави.

Зато, браћо и сестре, да јој се молимо да нам помогне јер је моћна је мајка свемогућег и живог Бога, и да јој кажемо: мајко Божија, пружи руку, загрли нас. Мајко Божија, рецимо, помози ми да дођем у твоје крило - јер је њено крило веће од васељене. Њен загрљај јесте већи од васељене и зато се она и слика у олтару са раширеним рукама и назива се икона „Шира од небеса“. Пазите, немојмо да се изговарамо да нема места у њеном крилу па да кажемо: Нема места у њеном крилу нећу ни да се трудим. Немојмо да мислимо да не можемо да станемо у њен загрљај јер као што рекох, њен загрљај је већи од васељене. Само ако хоћемо, само ако желимо и само ако јој се искрено молимо и искрено тражимо њену помоћ онако као дете које безгрешно изговара ону реч мајка.

Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

На крају Свете Литургије верни народ се причестио Светим Тајнама, а по завршетку Високопреосвећени Митрополит је поделио благослов и иконице.

Ђакон Саша Павловић