Пре самог опела у Центру за културу Лазаревац, у 11 часова, одржана је комеморација поводом упокојења Господина Милете Радојевића. Комеморацији су присуствовали председник Народне скупштине Републике Србије господин Ивица Дачић, Министар просвете, науке и технолошког развоја господин Бранко Ружић, директор Коридора Србије Александар Антић, потпредсеник СПС-а господин Жарко Обрадовић, председник Општине Лазаревац господин Бојан Стевић, београдски надбискуп Станислав Хочевар, представници исламске заједнице у Србији, свештенство и монаштво СПЦ-а, бројни државни секретари, директори јавних предузећа на нивоу Републике Србије и локалних самоуправа, велики број пријатеља, који су пре почетка комеморације породици упокојеног Милете Радојевића упутили речи саучешћа. Председник Народне скупштине Републике Србије господин Ивица Дачић опростио се од Милете овим речима: „Милета је био човек спреман свима да помогне. Не само његовим Лазаревчанима, већ свакоме ко би му се обратио за помоћ. Милета је био од оних људи који су увек ту за своје ближње, онај који све проблеме решава са лакоћом. Био је пример човека који даје увек више него што се од њега тражи и очекује. Убеђени социјалиста и велики верник, он је у себи објединио идеје хуманости, солидарности и бриге о човеку. У људима је видео пријатеље и браћу, а у свом послу мисију да се посвети заједници и сваком њеном члану. Својим знањем и карактером био је спона изнеђу државе и њених институција, са једне стране, и Српске Православне Цркве и других црквених заједница, са дуге стране. То може само човек кога изнутра покреће осећај за добробит свих око себе. Као верујући човек, духован и побожан, посебно место у свом срцу и души имао је за Српску Православну Цркву и њене свете оце.“

У току опела по прочитаном Јевађељу у својој беседи Епикоп Јован се осврнуо на живот Милете Радојевића: „Наш Милета је био дубоко верујући човек, човек који је имао црквену свест, и као такав био је пример како се воли Бог и човек, како се воли Црква и богослужење и како се воли своја породица. Био је добар човек, а добар је само онај хришћанин који живи по Богу и у Богу у Истини. Све оно добро које је наш Милета чинио, јесте бесмртно и вечно, и његова добра дела данас иду испред њега. Кроз цео свој живот се трудио, колико је то било у његовој моћи, да у себи носи лик правог српског хришћанина и домаћина. Одликовао се чврстином карактера и великом вером у Бога и у мисију коју је вршио. Био је примеран супруг, незабораван родитељ, осећајни деда, драг сарадник и топао саговорник. На његовом путу пратиће га молитве Светог оца Николаја, његове крсне славе, али и молитве Свете Петке, у чији је спомен почео да гради цркву-манастир у Сибници где се, како ми је више пута причао, излечио његов отац, који је једно време био глув, нем и слеп. Уз осећај људске туге, али не и очаја, и жаљења због растанка са Милетом, осећамо људски бол што он није више са нама овде на земљи, што није више са својом породицом, пријатељима, али ми у исто време осећамно духовну радост у овом болу, што је Милета прешао из смрти у живот, и радујемо се у духу што смо у њему задобили молитвеника пред Богом.“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

После опела у храму Светог Димитрија, поворка се упутила до градског гробља у Лазаревцу, на коме је др Милета Радојевић сахрањен. Мноштво верног народа, свештенства и монаштва који су се сабрали да молитвено испрате упокојеног слугу Христовог, само су још једно сведочанство несебиче помоћи храмовима и манастирима наше помесне Цркве, али и на многа још доброчинства и љубав који су од нас сакривени, а по којима ће Господ препознати Милету у Свом Царству.

Милета је био човек благе нарави, увек насмејан. Он је поштовао, уважавао, саветовао, слушао. Волео је људе и несебично им помагао, порушено је градио, мирио завађене, опраштао свима...

Својим радом и животом посведочио је речи Апостола Павла: “Добар рат ратовах, трку заврших, вјеру одржах“. Упокојио се у Господу 18. септембра 2021. године, оставивши за собом супругу Зору, сина Зорана и ћерку Ивану са својим породицама.

Бог да му душу прости. Вјечнаја памјат!