Након прошлог броја Каленића, који је био посвећен великом свештеном јубилеју, шестогодишњици заснивања манастира Каленића, у којем су, између осталог, објављени и неки радови са научног скупа (организатори САНУ и Шумадијска епархија) поводом значајне годишњице (епископа шумадијског Јована, академика Јованке Калић, историчарке уметности Јелене Ердељан), редакција овог црквеног часописа припремила је шести број за ову годину. Тема уводних богословских текстова у сагласности је са календаром, везана је за рођење Господа Исуса Христа, односно за питање обожења човека. Аутор је архимандрит Григорије, игуман светогорског манастира Григоријата. Први пут на наш језик преведена су ауторизована предавања у Грчкој овог угледног теолога (Значај Богородице у обожењу човека; Црква, простор обожења човека). Преводилац је јереј Драган Поповић.

ХРАМ СВЕТОГ САВЕ НА АЕРОДРОМУ

Навршило се пет година од чудесног мироточења које се десило на Крсту Господњем Цркве Светог Саве у Крагујевцу, 29./16. децембра 2003. године. Увод у ово знамење су били бурни месеци испуњени великим бројем верника из целе земље који су дошли да се поклоне Часноме Крсту и Распетоме Господу који је лио сузе, овог пута три дана уочи Усековања исте 2003. године.

Случајно или намерно, чини се да Стара крагујевачка Црква сва лежи у знаку старог, самим својим називом „Стара Црква“. Чини се не случајно да Стари завет добија своје потпуно литургијско испуњење у недељи Праотаца када већ традиционално епископ шумадијски Јован служи архијерејску литургију у Старој цркви крагујевачкој на недељу Праотаца. У животима верних шумадијске епархије Стари и Нови завет нису само делови Светог Писма већ су пројектовани кроз животе свих евхаристијских учесника, кроз личност Господа нашега Исуса Христа, који је као нестворен утемељење Старог завета, а као рођен остварење обећања Бога Оца да ће у свет послати Спаситеља, а самим тим и испуњење у суштини и смислу Новог завета.

ЛЕК ЗА БЕСМРТНОСТ

Свакодневно служење светих Литургија и акатиста у храму Свете Петке, у крагујевачком насељу Виногради, у периоду дужем од месец дана, а по благослову нашег Владике, Епископа шумадијског Господина Јована, донело је у петак, 26. децембра 2008. године, врхунац Божије објаве – током архијерејског служења свете Литургије потекло је на иконостасу свето миро, наочиглед свих служашчих и верног народа.

БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ
О БОЖИЋУ 2008. ГОДИНЕ

Славни мученици Тирс и Левкије су били родом из Кесарије Витинијске. Страдали су за веру хришћанску у време Декијевог наследника Гала. А за време римског императора Диоклецијана страдали су Филимон, Аполоније и други. У саборном храму у Крагујевцу на дан ових Светих мученика 27. децембра 2008. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслужење свештеника: Зорана Врбашког и Горана Мићића. Велики број верника се у току Евхаристијског сабрања причестио Пречистим Телом и Крвљу Господа и Спаса нашег Исуса Христа.

Духовни центар Саборног храма „Новомученици крагујевачки“, дана 26. децембра имао је разговоре са верним народом. На тему „Тумачење блаженстава“ говорио је јереј Дејан Лукић.  О. Дејан је на један веома сажет начин протумачио прва два блаженства: „Блажени сиромашни духом и блажени који плачу“.  Сиромаштво духом је смиреноумље, смиреност и смерност.  Основна врлина из које се све рађа јесте смиреноумље. Онај ко нема смирености нема ни других врлина. Смиреност је Бога учинила човеком. Јер није Бог морао да постане човек, али он то чини из своје смиренсоти и човекољубља и Бог постаје човек спушта се на ниво човека. Темељ хришћанске философије је смиреноумље. Сиромашни духом су они који су сиромашни од греха а богати су врлинама и врлинским животом.

У сали Духовног центра саборне цркве у Крагујевцу 23. децембра. 2008. године одржано је предавање проф др Биљане Вулетић на тему “Алергија у одојачком периоду,атопијски дерматитис и алергија на храну”.

Oво је још једно предавање које организује Институт за јавно здравље Крагујевац под покровитељством Града Крагујевца, а са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована.

Циљ пројекта “Када порстем бићу ЗДРАВ” је смањење броја оболелих од алергијских болести и астме на територији града Крагујевца.

Беседа епископа Јована - виногради 18. децембар 2008. године

Беседа епископа Јована - виногради 22. децембар 2008. године

Беседа епископа Јована - виногради 23. децембар 2008. године

Беседа епископа Јована - виногради 24. децембар 2008. године

Беседа епископа Јована - виногради 25. децембар 2008. године

Беседа епископа Јована - виногради 26. децембар 2008. године

Беседа епископа Јована - виногради 31. децембар 2008. године

Беседа епископа Јована - виногради 1. јануар 2009. године

Беседа епископа Јована - виногради 2. јануар 2009. године

Беседа епископа Јована - виногради 3. јануар 2009. године

Беседа епископа Јована - виногради 5. јануар 2009. године

Беседа епископа Јована - виногради 16. јануар 2009. године

Беседа епископа Јована - виногради 23. јануар 2009. године

Духовни центар Саборног храма „Новомученици крагујевачки“, благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, сваког другог петка у месецу после одслуженог акатиста Пресветој Богородици Тројеручици, организује разговоре свештеника Саборног храма са верним народом. Разовори су почели у септембру. Главне теме разговора су биле о Евхаристији и Цркви.

У Еванђељској радости, трудом и несебичном љубављу Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована, у древном манастиру св. Архангела подно Венчаца, у недељу по Никољдану 2008. лета Господњег, уприличено је свето Евхаристијско славље. Архијерејску Литургију служио је Отац наш и Епископ Јован, уз саслуживање високопречасног протојереја-ставрофора Миће Ћирковића, високопреподобног игумана ћелијског Макарија јеромонаха, пречасних отаца Бранислава Бороте и Миловна Ранковића, јереја из Аранђеловца и тројице ђакона.

На празник Светог Николаја Мирликијског, 19. 12. 2008. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету архијерејску литургију и пререзао славски колач поводом храмовне славе, у манастиру Грнчарица код Крагујевца, уз саслужење више свештеника и ђакона епархије шумадијске.

У понедељак 15. и уторак 16. децембра 2008. године Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету аријерејску литургију у храму Свете Петке у Виноградима. Свакодневна литургијска сабрања која благодаћу Божијом  трају већ дуже време у  овој великој светињи окупљају велики број верника, који из дана у дан откривају значај и смисао Свете литургије, поучени духовном речју свога Епископа. Да би смо задобили спасење и ушли у Царство Небеско потребно је да постанемо учесници Божанског Тела и Божанске Крви Христове.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован у недељу 14. децембра 2008. године на празник Светог пророка Наума и Светог Филарета Милостивог, по први пут служио је Свету архијерејску литургију у цркви Свете Тројице, у селу Пајазитову.

Мноштво народа овог питомог и топлог шумадијског села које се налази на петнаестом километру северозападно од Крагујевца, дошло је да дочека свог Архијереја, и да узме учешћа у Светом Богослужењу.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г.Јован у петак 12. децембра. 2008. године, још једном је посетио Винограде и том приликом у храму Свете мати Параскеве служио Свету архијерејску литургију. Владики је саслуживао протојереј ставрофор др Зоран Крстић ректор Богословије у Крагујевцу, заједно са свештенством Крагујевачког намесништва.

На празник Светог Климента епископа Римског, 08. 12. 2008.године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету архијерејску литургију у храму Свете мати Параскеве у крагујевачком насељу Виногради, уз саслуживање више свештеника крагујевачког намесништва.

У недељу 07. 12. 2008. године, на празник Свете великомученице Екатерине, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету архијерејску литургију у храму Светог Илије у Бањи код Аранђеловца уз саслуживање више свештеника и ђакона Орашачког намесништва. Храм Светог Илије је подигнут 1896.године трудом мештана овога краја.