Христос је Васкрсао и живот вечни даровао!

Христос је Васкрсао и све радошћу испунио!

Светлост Васкрсења Христовог обасјала је, као можда никада раније, Аранђеловац, околна села и све вернике. Дародавац живота и Источник радости- Васкрсли Господ Исус Христос сабрао је ове 2010. године Господње небројано мноштво деце и народа у све три градске, као и у сеоске цркве. Не само да су храмови били тесни да приме све који су хтели да присуствују чудесној и сверадосној Васкршњој Литургији, већ су и саме порте биле потпуно испуњене народом божијим.

У храму Светог великомученика Пантелејмона у Станову, 05. априла 2010. године, на Васкршњи понедељак, служио је Свету архијерејску литургију Његово Преосвештенство Г. Господин ЈОВАН, епископ шумадијски.

На други дан Васкрса имали смо посебно задовољство и част да дочекамо у нашем светом храму Његово Преосвештенство, епископа шумадијског Господина Јована и заједно са њим прославимо највећи хришћански празник Васкрсења Христовог.

Епископ шумадијски Г. Јован служио је 4. априла 2010. године Пасхално вечерње у Саборном храму у Крагујевцу. Преосвећеном владици Јовану саслуживали су свештеници крагујевачких намесништава. Том приликом прочитано је Јеванђеље на различитим језицима. Осим савременог српског Јеванђеље је читано на грчком, латинском, енглеском и француском.

Васкрсење Христово је победа над смрћу, победа над грехом, победа над ђаволом, то је пролеће за душу људску. Једна васкршња песма дивно каже: „Данас Христос као сунце засја из гроба, данас грану пролеће у душама нашим“. Васкрсење је празник радости, наде, и живота.

У 21. час вршено је јутрење Велике Суботе, и тада се савршава чин сахране Христове. Ради тога, Преосвећени Владика са свештенством Саборног храма, умилним појањем и читањем, пред гробом Господњим, на средини храма, уз кађење и уз држање упаљених свећа, произнео је непорочне стихире, којима претходе стихови из 118. Псалма, подељених на три статије, у једној од статија се каже: «Животе, како умиреш; како и у гробу обитаваш, царство смрти разрушаваш и умрле подижеш из Ада.»

ЈОВАН

ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И ВЕРНОМ НАРОДУ ОВЕ ЕПАРХИЈЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ НАЈРАДОСНИЈИ ВАСКРШЊИ ПОЗДРАВ:

Х Р И С Т О С      В А С К Р С Е!

На Велики петак Црква је све моменте свештених догађаја спасења света означила богослужењем. Време хватања Спаситеља у Гетсиманском врту и осуду Његову од архијереја и старешина на страдање и смрт - богослужењем јутрења, време вођења Спаситеља на суд ка Пилату - богослужењем првог часа, време осуде Господа на суду код Пилата - богуслужењем трећег часа, време крсних страдања Христа - шестим часом, а скидање тела Христовог са крста - вечерњом (на вечерњу износи се плаштаница на средину храма, ради поклоњења мртвом Господу, на њој представљеном). Часови на Велики петак свршавају се овим редом: први, шести, девети и зову се царски часови - јер су византијски цареви увек присуствовали на овим часовима у цркви, а после њих је бивало многољетије царевима.

Велики Петак, дан када је човечанство осудило Бога на смрт. То је највећи бунт у историји неба и земље. То је највећи грех у историји неба и земље. Никад невинијег осуђеника, и никад безумнијег судију свет видео није. Људи муче Онога који је дошао да нас избави од муке, предају на смрт Онога Који нам је донео живот вечни.

У јутарњим часовима Великог Петка 2. априла 2010. г. у 8 часова, у Саборном храму у Крагујевцу, Преосвећени Владика Јован, служио је Царске часове, у којима се помињу догађаји Гетсиманске ноћи, хватање Исуса, одрицање Апостола Петра, издајство Јудино, распињање на Крст.

У име Оца и Сина и Светога Духа,

Да Господ није умро за нас не бисмо имали живота, управо као што каже црквена песма "смрт његова живот мој" или као што рече један велики Свети Отац "имали смо потребу за Богом Спаситељем Оваплоћеним и Оним Који је умро за нас". Није било довољно само да Бог постане човек него је било потребно да као и сваки човек овде на Земљи, као сви ми, прође читав живот, искуси то што сваки од нас искуша до смрти, па и саму смрт. Да Христос није умро за нас не би смо били спасени јер оно што је Он узео на себе од наше природе и од творевине то је и спасено. А узео је читаву створену природу и све њене последице. Последице природе после греха биле су смрт и трулежност. Зато је Господ дошао у тај час, како сам рече, да умре за нас, да би нас тако васкрсао кроз сједињење са Њим и са Богом.

Плаштаница је платно са извезеним или насликаним Христом непосредно после скидања са Крста. На плаштаници се налази представа скидања са Крста и полагања у гроб, а ту је и представа Богородице, Јосифа, Никодима и еванђелисте Јована. Плаштаница се износи у току појања стиховњих стихира на вечерњем богослужењу Великог Петка и полаже се увек заједно са Јеванђељем на средину храма на посебан сто.