На празник Свете мученице Агрипине, 06.07.2008. године, Његово Преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету архијерејску литургију у Саборној цркви у Крагујевцу уз саслужење братсва Саборне цркве.

Након прочитаног Јеванђеља јереј Зоран Врбашки, истакао је у својој беседи тумачећи јеванђелски одломак,  да је тема Господње Беседе на Гори реалност царства Небескога и пут којим се долази до тог циља и да нам се у овом одломку говори о томе шта нам је најбитније на том путу, а шта су успутне, споредне ствари о којима не требамо да се бринемо душом својом.

На празник Светог Јована Шангајског, 02.07.2008. године Његово Преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету архијерејску литургију у манастиру Дивостин. У овој древној средњевековној светињи на литургијском сабрању празновано је свештено сећање на једног од најзначајнијих архијереја  у XX веку.

На празник Светих мученика Леонтија, Ипатија и Теодула, 01.07.2008. године Његово Преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету архијерејску литургију и парастос упокојеној монахињи Јелисавети у манастиру Никоље.

Литургијско сабрање у манастиру Денковац на празник Светих мученика Мануила, Савела и Исмаила било је повод доласка Његовог Преосвештенства епископа шумадијског Г. Јована и велике радости у овој манастирској обитељи. Том приликом радост је увеличана и догађајем  произвођењем јеромонаха Алексеја ( Ђурђевића ) у чин протосинђела. 

У недељу 29. јуна Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г.Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Преподобне Матере Параскеве у крагујевачком насељу Виногради уз саслужење свештенства Крагујевачког намесништва и присуства великог броја верних, који су својим доласком и причешћем на Светој Литургији још једном показали да познају Истину, а то значи да познају Цркву своју, која је Тело Христово.

 У суботу, 28. јуна 2008. године, на Видовдан, Његово Преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован, уз саслужење шесторице свештеника,поводом храмовне славе, служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог цара Лазара у Белошевцу. У Литургијском сабрању, које је било у порти храма, присуствовао је велики број верног народа, који је приступио Светом Причешћу.

О. Јустин Поповић

Нигде се парадокси неба и земље нису тако срдачно загрлили као у историји рода српскога. Загрлили видовданским загљајем. На данашњи дан пре 550 година, наша се народна душа кроз косовски подвиг венчала са не-беском правдом. У име целог народа честити Кнез се приволео Царству небеском. И ми смо, једном за свагда, изабрали небеску правду за народни идеал и постали њена драговољна жртва. Од тада, душом Српства постало је: страдати за небеску правду, и жртвовати се за њу. Косовски мученици, на челу са честитим Кнезом, својим светим мучеништвом повели су наш народ путем страдања за небеску правду. И водили га столећима кроз све буре и олује наше потресне историје.

- У манастиру Раваници -

(Видовдански говор, одржан на 550. Видовдан у ман. Раваници, 1939., Свети Николај Жички)

Душа моја испуњена је великим узбуђењем на овоме месту и у овај дан када излазим пред вас да искажем оно што се речима исказати не може.

Кад ме је као дете водила моја мајка цркви, па кад би се с брда угледала црква, опомињала ме мајка да ћутим: »Пред светињом треба ћутати!« А ова царска црква и овај велики дан тако су узвишене светиње пред лицем Бога и народа, да је заиста побожно ћутање већа утеха души од сваке речи. Но позват да говорим, и не смејући изневерити ваше очекивање, ја се молим Богу да мој говор буде колико толико на утеху и радост свима који ме слушате.

Манастир Раваница, 1389–1939. ,

св. Николај Жички

Ко чува живот свој изгубиће га; а ко изгуби живот свој Мене ради, наћи ће га. (Мат. 10, 29).

Тајанствена књига из Јерусалима подноси се на потпис свакоме од нас, драга браћо, свакога дана кроз цело земно време. При том нам се стављају увек два листа на избор. На једноме листу исписано је небесно царство Христово; на другоме је исписано земаљско царство Ирода, Пилата, и осталих чије је име Легион.
Свако има да се определи слободно и свесно. Или поћи кроз дуг и загушљив тунел цветном пољу, где сунце не заходи; или пак кроз кратки перивој у сумпорни тунел, где вековни сунчеви зраци не називају добро јутро. Кратковиди и малодушни лакомо потписују овај други лист, приволевајући се царству земаљскоме. Они се боје царства небескога јер не могу да му догледају почетак, а хватају се царства земаљскога, јер не могу да му догледају крај.