У петак, 3. октобра 2025. године, када се наша Света Црква молитвено сећа Светог великомученика Евстатија, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради уз саслужење братства овога светога храма.
После прочитаног јеванђелског зачала Високопреосвећени Митрополит се обратио беседом сабраном народу рекавши:
“У име Оца и Сина и Светога Духа,
Браћо и сестре, сви ми у свом животу треба да пазимо на себе, да пазимо како живимо, шта радимо, како се опходимо, како се понашамо. Ако пазимо на свој живот и усмеримо га ка хришћанском животу, ако живимо животом Јеванђеља онда ћемо подстаћи оне друге да и они пазе на себе. Сваки човек који пази на себе клониће се онога што не треба, неће да говори и ради оно што не треба. Који пази на себе пази на своје мисли, речи, а у исто време пази на своја дела. Но, живот је такав да многи људи не пазе на себе или мисле да све чине како треба или говоре како треба, а да ли је то баш тако? Ако већ само помислимо да смо ми исправни, а други нису ми смо већ осудили себе. Управо данашње Јеванђеље, које смо чули, где нам Христос говори да се пазимо „јер ће дигнути људи руке на вас и прогониће вас у синагоге и тамнице, и сви ће вас омрзнути имена мога ради“. И не само то него ће нас омрзнути због вере коју ми имамо у Бога. Омрзнуће нас због хришћанског живота јер зло не може да поднесе добро. Поред свега овога Господ нам каже како се можемо спасити од свих оних па чак и који нас гоне. И не само то него нас Господ и храбри рекавши да нам длака са главе неће пропасти без Божијег знања. Дакле, човек треба да се преда у руке Божије. Човек треба да се преда Духу Светоме. Оном Духу кога је примио у Светој Тајни крштења, онда ће нас Дух Свети водити и руководити и онда нећемо узалуд примити благодат Божију. Ништа се не дешава и неће се десити ништа ни са ким ни са нама без знања Божијега. Па и када нам Господ пошаље неко искушење, невоље, муке, болести, све то треба да примимо са благодарношћу. Па и ако Бог попушта неки пут искушења на нас Он то не пушта зато што нас не воли, напротив, Он пушта како бисмо се ми, управо кроз невоље и у невољама испробали, очврснули и сетили се Бога кроз њих. Дакле, браћо и сестре, да би све то могли да поднесемо и носимо Господ нам каже: Трпљењем својим спасавајте душе своје. Шта је у ствари трпљење? Трпљење је спасење. Трпљење је најкраћа и најсветија истина. Наш народ то лепо каже: Трпљен спасен. Онај који нема трпљења и није се наоружао трпљењем он нема ни праву веру јер вера га учи да буде трпељив. Сад замислите да Бог није трпељив према нама и да Бог размишља како ми размишљамо једни о другима, шта би са нама било? Најбољи пример трпљења јесте Господ наш Исус Христос и зато треба да се угледамо на њега. Он је у исто време Бог и Бог трпљења. Он је пример како љубав дуго трпи. Онај који нема трпљења тај нема ни љубави. Господ трпи од колевке па све до издисаја на Голготи. Цело Јеванђеље његовог личног живота могло би да се сведе само на ту једну реч трпљење, трпљење, трпљење. Заиста, браћо и сестре, ако је Бог повукао сва друга чуда са овога света није повукао своје омиљено трпљење. Бог нас трпи. Зато ми у Цркви, поготову током Великог Васкршњег поста, певамо „Слава дуготрпљењу Твоме Господе“. Ми треба стално да благодаримо Богу што нас Он трпи. Бог није повукао трпљење са земље и није повукао милост и ми се управо уздамо у трпљење Божије и његову милост. Наш народ има једно лепо размишљање говорећи да треба да размислимо да и код Бога може да пукне трпљење. како то, јел могуће? Он је Бог, Он је љубав. Када нам Бог даје све, када нас воли и жртвује се за нас, а ми нимало то не можемо да приметимо и узвратимо на те његове дарове. Зато да би нашли неку меру и да не би невоља експлодирала Господ нам каже и учи нас како да се уздржимо и да пазимо на себе: Кад те гоне ти благосиљај, кад те мрзе ти настој да волиш. Није то баш лако али у томе се састоји наша љубав према Богу и другима, и наша вера и поверење према Богу и другима. Господ нам каже да љубимо и непријатеље своје јер када непријатељу не узвраћамо непријатељством једног дана ће он да мрдне главом и размислити рекавши: Чекај бре, ја овом човеку чиним толке неправде, а он мени узвраћа добрим, па ће се и он покајати и изменити. Још Господ каже: Трпљењем својим побеђуј мучитеље своје. Наш народ је то схватио на диван начин говорећи: немојмо да чинимо утук на утук. Дакле, трпљењем побеђуј непријатеље своје као што је то чинио Господ наш Исус Христос. Он се за оне који су га прикивали и разапели на крст молио Оцу небеском. Имамо на кога да се угледамо и зато када год дођемо у такво стање да хоћемо да направимо или кажемо неко зло другоме сетимо се нашега Господа. Ми треба да се трудимо да у животу враћамо добро ономе ко нам зло чини. Бори се против зла као што се борио и сам Господ али како? Против гордости бори се смирењем. Са грубошћу треба да се боримо кротошћу. Са мржњом треба да се боримо, колико је то могуће, љубављу; са увредом да чинимо праштање; са клеветом бори се молитвом. Трпљење је толико спасоносно да трпљењу нема краја. зато певамо и молимо се: Слава дуготрпљењу твоме Господе. Дакле, браћо и сестре, тајна хришћанског трпљења се састоји у богољубљу и човекољубљу. Дом душе је трпљење кажу Свети Оци јер она живи у трпљењу, а храна душе јесте смирење. Заиста док се тело храни светом храном смирења душа може да обитава у светом дому трпљења. Дом је трпљење, браћо и сестре, а чим јој недостане те хране душа излази из дома трпљења односно душа се одваја од Бога. да би добили смирење треба да укоравамо себе, а не друге. да осуђујемо себе, а не друге. Да се молимо Богу и да имамо на уму да и ми имамо трулежно тело и да не осуђујемо. Како каже Господ у Јеванђељу: Не судите да вам се не суди. И још боље оно: Каквим судом судите онаквим ће вам се судити. Суди добро о човеку па да је не знам какав, добићеш награду
Бог вас благословио. Суди човеку по некој својој мери, упропастићеш себе али ћеш упропастити и другога. Веома је важно да имамо правилно расуђивање. Зато се молимо Богу да нам да правилно расуђивање. Ако правилно не судимо увек ћемо упасти у грех. Боље је бити вређан него вређати јер ако трпиш добићеш награду. Ако трпиш неће онда изаћи из тебе оно зло које би пожелео у неком тренутку да учиниш другоме.
Дакле, браћо и сестре, да молимо Господа да нам открије тајну Крста. Ево, већ недељу дана Црква је изнела Часни Крст да га целивамо, а Крст је сила и моћ, Крст је спасење. Ми, целивајући Крст, добијамо силу Крста, а сила Крста побеђује пакао, зло, мржњу. Да се сетимо те љубави Божије и трпљења Божијега које је Он који никада ни један грех није учинио. Да нам Господ дарује љубав тог Часног Крста. Да носимо крст свој свакодневно. Ако носимо крст свој у смирењу Господ ће нам помоћи, дати снаге и укрепити да га носимо. Када ми носимо крст у смирењу онда крст узима и носи нас. Наш живот је у крсту и човек треба да се заиста распиње са Богом. Ако се не распиње са Богом онда неће ни васкрснути са Богом. Зато да пазимо на себе онако како нас данашње Јеванђеље учи. Да пазимо на своје поступке јер ако свако буде пазио на себе овај свет ће поново постати Рај и ми ћемо осетити радост што живимо у овом свету, а Бог је свет створио да буде Рај. човек је својим гресима од овог света начинио пакао али је нас Бог као хришћане управо послао да својим животом, пазећи на свој живот, да овај свет можемо опет претворити у Рај. Не можемо претворити свет у Рај ако немамо раја, Бога, Цркве и Јеванђеља у себи. А шта је то Рај? То је живот по Богу и живот у Богу. А шта је пакао? Живот без Бога. Е, пакао неће мир. Ђаво неће мир већ свађу. Ђаво неће смирење већ гордост. Ми да стално молимо Бога и да се сећамо ових данашњих речи из Јеванђеља где Господ каже: Трпљењем својим спасавајте душе своје. Нека нас Господ наоружа трпљењем, а онда уз трпљење ће се родити још већа вера и нада и љубав.
Бог вас благословио“.
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
На крају Свете Литургије верни народ се причестио Светим Тајнама, а по завршетку Високопреосвећени Митрополит је поделио благослов и иконице.
Ђакон Саша Павловић
