Учесницима црквеног, односно литргијског прослављања значајног јубилеја – шестсто година постојања манастира Светог Николе у Шаторњи, 5. октобра 2025. године, говорили су на научном скупу истраживачи који се баве друштвеном и сакралном историјом рудничког краја и Шумадије.
Саопштени су резултати истраживања од уско историјских тема о настанку овог манастира и континуитета живота у њему, као и других цркава и манастира у околини, преко политичких и демографских прилика у османском и периоду обнове српске државности и легенди везаних за историјске личности и рудничке манастире, до последица по становништво и црквени живот овог краја догађаја из Другог светског рата. И ови разговори су сведочили да је Никоље врло важна карика нашег црквеног и државног трајања, и то она спона која одржава континуитет у најтежим временима; молитве никољских подвижника, и у тако чемерним периодима као што су турско ропство и не тако давно доба безбежништва, као и благочестивост задужбинара, чували су и преносили до данас науку Господа Исуса Христа и српску државотворну идеју.
Врло богате археолошке средњовековне налазе, пре свега сакралне природе, у горњојасеничком подручју или на обронцима планине Рудник, представио је др Дејан Радичевић са Филозофског факултета у Београду у сарадњи са Владаном Миливојевићем из аранђеловачког Народног музеја. Прва озбиљнија истраживања овог подручја, након што су их крајем 19. века започели Јанко Шафарик и Јован Мишковић, спроведена су крајем 20. и почетком 21. века. Поред налаза који се односе на варошицу Рудник и доказе о рударском привређивању, највише се говорило о ономе што је откривено о манастирима и црквама – о онима које су претрајале до данас (Никољу у Шаторњи, Благовештењу, Вољавчи и Петковици у Страгарима), али и о онима које су у рушевинама – у засеоку Страгара Вукојевцу, манастирском комплексу Ђурине ћелије на граници Јарменоваца и Манојловаца, остацима богомоље на Црквинама у насељу Колонија у самој рудничкој варошици.
О неким још увек неразјашњеним питањима у вези времена подизања манастира Никоља, и поред јасно читљивог ктиторског натписа и релативно богате литературе, говорио је Негослав Јованчевић из крагујевачке богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу. Неке од тих недоумица су: да ли ктиторски натпис који се налази на надвратнику западног портала припрате говори о години подизања само нартекса или целог комплекса без звоника (1425); да ли је сама црква старија од припрате; шта значи формулација из ктиторског натписа “с трудом и откупом”; да ли је ово била гробна црква задужбинареве породице; да ли су остаци живописа у олтару из времена подизања цркве или и они припадају каснијем добу као сликарство припрате? Такође, готово ништа се не зна о ктитору Николи Доречновићу и у каквом је он односу са деспотом Стефаном Лазаревићем чије се има помиње у ктиторском натпису.
Др Срђан Катић, виши научни сарадник Историјског института Београд, на научном скупу поводом шест векова од подизања манастира Никоља у Шаторњи, саопштио је расправу Села Горња и Доња Шаторња и манастири Никоље Рудничко и Свети Арханђел 15–18. век. У њој је битно допунио оно што су до сада пронашли старији истраживачи турских катастарских и пореских пописа из времена након пада под османску управу – Олга Зиројевић и Ахмед Аличић. Суштина је да су ови крајеви били знатно насељенији него што је првобитно пронађено и да многе цркве ипак нису запустеле како је навођено. Поменуо је и значај кнежевске властеле Бакићи и Бакића дворе на Венчацу.
Из рада др Милоша Ивановића (Историјски институт Београд) Властела рудничког краја у држави српских деспота издвајамо детаљ да су истакнути властелини рудничког краја, војвода Никола Зојић и Новак Белоцрквић, 1398. године сковали заверу против кнеза Стефана Лазаревића. Међутим, одлучном акцијом Стефан је угушио побуну погубивши Новака Белоцрквића, док је Николу Зојића, који се склонио у утврђену Островицу код Рудника, натерао да се замонаши.
Истакнути познавалац повеза старих књига Александар Ђеклић говорио је о тој делатности у средњем веку са посебним освртом на старе богослужбене књиге манастира Никоља поменувши и неке за летопис манастира важне записе.
Јована Милованчевић, докторанд на Филилошким факултету Универзитета у Београду, припремила је саопштење о легендама које говоре о улози неких историјских личности, на пример Карађорђа и других устаничких вођа, у животу рудничких манастира. Посебно је занимљиво што је ауторка поједине легендарне догађаје протумачила кроз симболику о њиховом значењу које препознају теоријска истраживања митова и легенди.
Врло драгоцене информације слушаоци су добили од Борисава Челиковића, историчара и издавача, који је говорио о пореклу становништва Шумадије на основу резултата антропогеографских истраживања која су спровели ученици Јована Цвијића. Све оно што је разасуто у многобројним свескама Српског етнографског зборника из прве половине 20. века Челиковић је систематизовао тако да се може стећи потпуна слика како су миграције становништва у 19. веку одрђивале структуру становништва појединих крајева Шумадије.
Др Немања Девић, научни сарадник Института за савремену историју у Београду, који је био и непоредни организатор овог скупа, говорио је о животу парохије у Шаторњи у 20. веку са освртом на период од 1941. до 1945. године. Из мноштва чињеница о овом месту које је између два светска рата имало статус варошице и које је тада било знатно насељеније него данас, помињемо да се и овом приликом чуло како су ратне прилике и политичке промене доносиле житељима много страдања и других неповољних околности.
За зборник радова са овог научног скупа који ће у Шумадијској епархији бити штампан наредне године, писане радове су приложили др Јасмина Ћирић (Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац), Дворине и Матејче: упоредна архитектонска анализа; др Недељко Радосављевић (Историјски институт, Београд), Промена епархијске структуре на подручју централне Србије 1683–1839; др Урош Шешум (Филозофски факултет у Београду, Пароси и парохије Рудничког протопрезвитеријата 1836/37. године и Ана Ранковић (Музеј рудничко-таковског краја, Горњи Милановац), Сликарство Живка Павловића у цркви манастира Никоље у Горњој Шаторњи.
