У недељу двадесет и другу по Духовима, 9. новембра 2025. године, када наша црква молитвено прославља светог мученика Нестора, у храму светог архангела Михаила у Бељини, служена је Архијерејска Литургија на којој је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован.
Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су: протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић, протојереј-ставрофор Мирко Тешић, јеромонах Марко (Марковић), јереј Милош Кузмановић, протођакон Иван Гашић, ђакон Бојан Миленовић, ђакон Лазар Марјановић и ђакон Дејан Јовановић.
Светој Литургији претходило је освећење темеља парохијског дома.
Након прочитаног јеванђелског зачала, верном народу обратио се Првојерарх епархије шумадијске рекавши:
"Поможе Бог, браћо и сестре!
Данашње Јеванђеље говори нам о једном богаташу и о једном сиромаху. Ова двојица, у ствари, представљају два света, браћо и сестре. И зато нам данашње Јеванђеље говори да су људи у овоме свету разнолики. У свету има разних људи: богатих и сиромашних, радосних и тужних, поштених и, нажалост, непоштених. И говори нам данашње Јеванђеље да је овај свет, драги моји, расадник добра и зла. На човеку је да изабере — хоће ли живети у добру или у злу, хоће ли чинити добро или чинити зло. То је слобода човекова.
Али, као што често говорим, кад кажемо да смо слободни, мислимо да можемо да радимо шта хоћемо и како хоћемо, да можемо да говоримо шта хоћемо и шта нећемо. Али се при томе најчешће заборавља, браћо и сестре, да слобода тражи одговорност — да одговарам за све оно што кажем, да одговарам за све оно што сам учинио или чиним.
Зато је у данашњем Јеванђељу, браћо и сестре, сам Господ наш Исус Христос приказао видљиву неједнакост живота и положаја људи у овом привременом свету, и сагласно томе, неједнакост њиховог стања у оном вечном, загробном животу. Ово Јеванђеље је поучно за све људе, свих знања и положаја. Реч је о једном богаташу, чије име Јеванђеље не спомиње, док име овога сиромаха, Лазара, Јеванђеље јасно наводи. И ту треба да се запитамо — да богаташ не мисли да он влада и у овоме и у ономе свету.
Овде видимо, браћо и сестре, да у оном другом свету влада онај сиромах, онај који живи поштено, који прима све оно што му Господ даје, и добро и лоше, али прима са благодарношћу и смирењем. Данашње Јеванђеље говори о богатству и о сиромаштву. Тога је увек било и биће до краја света. Али данашње Јеванђеље говори, пре свега, о људској осетљивости и неосетљивости.
Богаташ из Јеванђеља није имао осетљивости према сиромаху. А сиромах није завидео богаташу, већ се задовољавао мрвицама које су падале са његове трпезе. А богаташ, иако богат, био је незадовољан и у сталном страху — да га неко не покраде, да га неко не убије због богатства. Везао се искључиво за овоземаљско и мислио да је оно непролазно. Међутим, у животу се све мења. Често богати постану сиромашни, а сиромашни богати.
Човек много тога памти у животу, али једну ствар никако да запамти — да без своје својине долази на овај свет и без своје својине одлази са њега. Шта доносимо кад долазимо на свет? Ништа. А шта односимо са овога света? Како рече песник — „скрштене беле руке и своја праведна дела.“ То човек носи, браћо и сестре. Ништа друго.
Ми долазимо на овај свет по благослову Божијем, и по том истом благослову прелазимо из овога привременог у онај вечни и непролазни свет. Данас се људи свађају због међе, браћа се заваде што је овца прешла у туђу њиву, а заборављају да „трава је ради живота, а не живот ради траве.“
Дакле, браћо и сестре, у данашњем времену где су вредности обезвређене, треба да се вратимо Јеванђељу, вери, и она ће нас научити како да живимо и како да се односимо једни према другима. Јеванђеље описује богаташа који је свакога дана пировао, веселио се са пријатељима — под знацима навода. Радовао се са ласкавцима, а допао пакла не зато што је живео раскошно, већ зато што се није сетио сиромаха Лазара. Није грех у богатству, него у неосетљивости за другога.
Богатство није само наше — оно је дар Божији. Ако га имамо, треба да га користимо на добро. Човек је створен да буде сарадник Божији, а не слуга гордости. Када човек не сарађује са Богом, он постаје сарадник онога нечестивог.
Један цар је дошао у цркву у скупоценој одори. Ту је био један прост монах који се нехотице окачио о цареву доламу. Цар се разгневио: „Шта ми прљаш одору!“ А монах му мирно одговори: „Царе, ову доламу пре тебе носио је ован — а није се гордио.“ Видите, браћо и сестре, каква је то поука.
Све овдашње пролази — и богатство, и сиромаштво, и радост, и туга — али дела човекова, његова дела, прелазе с њим у вечност. Својим делима човек ће се или оправдати, или осудити. Зато, браћо и сестре, када живимо у изобиљу, немојмо се заносити богатством, већ делимо, према могућностима, са онима који немају, да би се и они молили за нас.
Када је богаташ умро, каже Јеванђеље, „сахранише га“, а када је Лазар умро, „однесоше га анђели у наручје Аврамово.“ Богаташ у паклу, Лазар у Царству небеском. Ето разлике! И тада богаташ препознаје Лазара и моли Аврама: „Оче Авраме, пошаљи Лазара да ми умочи прст у воду, да расхлади језик мој, јер се мучим у пламену овоме.“ Сада зна име Лазара, а док му је Лазар лежао пред вратима, није хтео ни да погледа.
Дакле, драги моји, поука данашњег Јеванђеља јесте да није богат онај који има много, већ онај који има Бога у себи. Човек је богат онолико колико има Бога. Ако носимо Бога у себи, онда ћемо са Богом и вечно живети. Ако смо везани за пролазно, и ми ћемо проћи са пролазним.
Нека нам Господ помогне да у животу спроводимо ону стару српску изреку: „У добру се не понеси, а у злу се не покуди.“ Нека нас поучи да није богатство у имању, него у духовном богатству, у љубави према Богу и ближњему.
Нека је срећан и благословен данашњи наш сусрет и сабрање на овој Светој Литургији, где смо дошли да се Богу молимо, да слушамо Његову Реч и да се причестимо, да бисмо се богатили Богом".
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
Након Свете Литургије благословом Митрополита шумадисјког Г. Јована, због ревности за славу Божију и старању за Цркву, коју је указао својом несебичном љубављу и пажњом храму светог архангела Михаила у Бељини, уручена је Архијерејска грамата признања Господину Урошу Вићентијевићу из Бељине.
Заједничарење је настављено трпезом љубави коју је припремио старешина храма јереј Владимир Марјановић са својом породицом.
ђакон Бојан Миленовић
