У уторак 11. новембра 2025. године, Његово Високопресвештенство Митрополит шумадијски Г. Јован служио је Свету Литургију у храму Светог великомученика Димитрија у Крагујевцу уз саслужење братства овога светога храма.
Беседом се верном народу обратио Високопреосвећени Митрополит Јован рекавши:
„У име Оца и Сина и Светога Духа!
Браћо и сестре, Свети апостол Павле у мало пре прочитаном Апостолу говорећи о Духу Светоме. Између осталог каже, ако по Духу живимо, да по Духу и ходимо. Ако по Духу живимо, по Духу и да ходимо. Дакле, браћо и сестре, зашто нам овако каже апостол Павле? Ово је заиста једна дивна поука, јер у Цркви све што се догађа, браћо и сестре, догађа се кроз Оца и Сина у Духу Светоме. Апостол Павле зато и то и каже, да у Духу Светоме све је благодатно. Који има Духа Божијега у себи он заиста живи Духом Светим. Који има Духа Светога у себи он живи и духом Цркве. Он је у Цркви, он је сав у Цркви, и душом, и телом, и целим својим бићем. А који не живи Духом Светим тај није у Цркви. За њега је Црква нешто што је споредно, нешто што чини им ради традиције некакве. А Црква није то. Црква је, браћо и сестре, тело Христово. Црква је саборност. Црква је заједница. Да је у тој заједници, нико се не измиче да тако кажем, а да каже, ех, овај треба да уради овај посао, то није мој посао. То не смемо никада, као хришћани, као хришћани људи, да тако сватимо хришћанство и живот у Цркви. Него да сваки да од себе, онолико колико може, али не сме да да ништа ни мање. И ако ми, кад треба да дамо Богу, ми кажемо, е, дао сам толико, а ниси проверио да ли си могао и више. Јер ако желиш више да даш Богу, или Цркви, као телу Христовом онда ти Бог даје снаге и да даш и оно што је чак и преко моћи твоје људске снаге.
И зато, браћо и сестре, то нам Апостол Павле говори о Духу Светоме, што Духом Светим бива и наше очишћење. И наше просвећење, и наше освећење, наше, како је то говорио свети старац Јустин Ћелијски, и наше охристовљење, и наше обожење. Да, све то бива само Дуком Светим. Зато ће Апостол Павле казати, Духа Божијега не гасите у себи. Тог Духа Божијег, тог Духа Светога, браћо и сестре, ми смо задобили првенствено у светој тајни крштења. Тог Духа Светога стално понављамо, и ако могу тако да кажем допуњујемо, кроз све те тајне и кроз свете врлине, посебно кроз тајну покајања и тајну светога причешћа. И заиста ми се Духом Охристољујемо, ми се Духом Светим обожујемо. Односно све оно што нас приводи Христу, све оно што нам даје Христа, браћо и сестре, све оно што држи, да тако кажем, у нама Христа, и што нас чини Христовима, то је Дух Свети. Тај Дух Свети нас води и руководи.
Зато наша свака молитва, почетак наше сваке молитве у Цркви, браћо и сестре, управо почиње призивом Духа Светога, де кажемо, дођи Душе Свети, усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоте. То може да схвати онај који заиста себе сматра нечистим, а сви смо ми нечисти, јер сви смо са грехом, а грех је тај који прља човека. Али је Дух Свети тај који чисти, али под условом да ми, браћо и сестре, по Духу да живимо и кад по Духу ходимо. Зашто се нама дају духовни дарови, браћо и сестре? Зато јер служе нашем спасењу, спасењу, а не хвалисању, или другим непотребним циљевима. Одувек је било људи који су злоупотребљавали Духа Светога. Па ћете и данас чути те врачаре, гатаре, јеретике, како се позивају на Духа Светога, али то није Дух Свети. Па још ми, због своје слабе вере и познавања, управо Духа Светога, када поједини иду код тих врачара, па каже још, ма та ми врачарица или тај ми врачар све погодио и тако те завео, тако те одвојио Духа Светога, али те зато присајединио Духу Нечастивога. Онда, када они кажу, погоди нам нешто, а знате зашто? Они погађају, зато што су ти врачари сарадници са ђаволу. А ђаво зна, много зна ђаво, браћо и сестре. И зато он, да би придобио човека, он иде опет преко човека. Нажалост, иде преко врачара, преко, не знам, тамо, записа неких или шта ја знам, тако даље. И ми још увек, као крштени Срби, хришћани, не можемо некако сви да се отресемо тога, да тако кажем, и да се ослободимо тога, него чак више верујемо оном Духу нечастивога, него што верујемо Духу Светоме.
А Дух нечастиви, он неће Бога. Дух нечастиви неће мир, он хоће немир. Дух нечастиви неће смиреност, он хоће гордост, браћо и сестре. А Дух тај нечастиви на све нас наговара, али не на добро, него на оно зло. Да учинимо зло. И зато имамо и убистава, и самоубистава, и покушаја самоубистава, браћо и сестре. Зашто? Зато што смо управо из себе, да тако кажем, испустили Духа Светога, а дозволили да се Дух нечастиви усели у нас. А Дух нечастиви, кад се усели у нас, он нас, како каже Јеванђеље, чини сином пакленим. Води нас, не тамо где ми хоћемо, него де нећемо. Неће да нас води у Цркву, али нас води тамо, где није Црква, браћо и сестре. Не води нас тамо кад добру, него нас води кад злу. И зато, браћо и сестре, дарови Духа Светога дарују се свакоме по мери његове вере и по мери чистоте његовог живота. Без Духа Светога дух Човеков се распада, браћо и сестре. Распада се и расипа кроз злобу, кроз грехе, у смрт, и све оно што је смртно, значи, претвара нас у небиће.
А ђаво прво што хоће од верујућег човека? Да му избије веру, да тако кажемо, опростите на изразу. Да му клони веру. А човек кад остане без вере, је ли човек? А вера га управо држи, вера га снажи, вера га крепи, вера га приводи Богу, вера га уводи у Бога. Јер ми, као што често говорим, вером усељавамо Бога у себе. А ако не усељавамо Бога у себе вером, уселићемо у нас оног нечастивог. А када је човек испуњен Богом, а нико тако не може да испуни човека као Бог, и када је човек испуњен Богом, када су испуњене његове мисли, његове речи, његове дела, нема тамо места да уђе нечастиви, па да од нас чини оно што рекох синовима пакла.
Хришћани смо ако Духом Светим живимо, тако рече данас свети Апостол Павле у данашњем прочитаном Апостолу, јер тада у духу нашем и у телу нашим неће бити, браћо и сестре, места ни за какав грех, ни за какво зло, ни за какву смрт. Дух Свети, он нас подиже. Дух Свети је и Христа васкрсао, браћо и сестре. Дакле, ако Духом Светим живимо, све је у нама живо за сваку Божију истину и правду и добру. И нека би нам Господ помогао да сачувамо оно што смо задобили, оно што смо добили, браћо и сестре, и то без икакве заслуге наше. Нама Бог даје без икакве наше заслуге, али човек каже, не, ја сам заслужио. Човече, шта си заслужио ако ниси сачувао Духа Божијега у себи? Шта си заслужио? А онда ниси заслужио рај, него си заслужио пакао. Да нам Бог помогне да сачувамо оно што смо задобили, а ми смо све задобили. Када и како? Онда када је Христос дао себе за нас. И он нас, браћо и сестре, стално подсећа да је он за нас страдао, да је он за нас био распет и грехе наше приковао на крст, и да нас тиме показао највећу љубав према нама. И Бог наш Господ Христос нас је највише заволео управо преко те крсне жртве. Само треба, браћо и сестре, да ми заволимо Бога. А Бог се не заволи само језиком, него речима, делима, Јеванђељем, Христом и Црквом. Нека би нам Господ помогао, браћо и сестре, и да се молимо да се Дух Свети не удаљи од нас. Јер ако се понављам Дух Свети удаљи од нас, онда заиста, браћо и сестре, ми онда не знамо шта радимо. Долазимо у несвесно стање, а човек у несвесном стању све учини оно што не треба, браћо и сестре, јер није свестан. Зашто? Зато што му је свест помутио најнечастивији дух, који га не наводи, кажем, на добро, него он га наводи на зло. Браћо и сестре, Духа Светога лако задобијамо, али верујте ми, Духа Светога и лако и губимо. Али имамо милост у Бога, јер је Бог милост, да је Бог љубав, да кад год се њему обратимо, он ће нас испунити собом, испуниће нас Духом Светим, а онда ћемо ми Духом Светим и ходити, и Духом Светим живети.
Бог вас благословио.“
Након одслужене Литургије и причешћа верног народа, Митрополит Јован је обишао грађевинске радове у парохијском дому и присутнима поделио иконице и свој Архијерејски благослов.
протођакон Мирослав Василијевић
