У суботу, 13. децембра 2025. године, када се молитвено сећамо Светог апостола Андреја Првозваног, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету Литургију у храму Богородице Тројеручице у крагујевачком насељу Мале Пчелице.
Митрополиту су саслуживали: протојереј Милан Петровић, јереј Милош Коцић и ђакон Иван Гашић.
Након прочитаног јеванђеља, Митрополит Јован се обратио верном народу беседом:
“У име Оца и Сина и Светога Духа.
“Гле, Јагње Божије, које узима грехе света”. Ово су речи, браћо и сестре, светога Јована Претече и Крститеља, које је изговорио у оном тренутку када је Господ дошао на реку Јордан да га Јован крсти. Видевши Христа, препознавши у Њему да је Он Спаситељ, да је Он Избавитељ, свети Јован је изговорио ове дивне и дубоке речи. И тим речима хтео је да каже да су сви греси света на Христу од памтивека. Да, браћо и сестре, све наше грехе Господ је узео на себе и приковао их на Крст. Тога морамо бити свесни и благодарити Богу што је управо Он узео наше грехе на себе и распео их на Крсту.
А оно што је распето на Крсту – Христос – то нас васкрсава. И заиста, све што је Исус Христос, Богочовек, учинио за спасење света јесте једна, могло би се рећи, непрекидна жртва за свет. Од рођења Његовог, па све до Вазнесења Његовог на небо. И заиста, гледајући Исуса како се рађа у пећини, као обичан човек, јер, како каже Јеванђеље, не беше места у гостионици. Пазите, браћо и сестре, на смирење Господње. Не рађа се Господ, Творац неба и земље и човека као круне свега створенога, не рађа се у некаквој људској палати, него се рађа у јаслама. И тиме нам показује да је Господ наш Исус Христос најсавршеније оличење смирења. А смирење је једна од најважнијих хришћанских врлина. И зато, браћо и сестре, свети Јован све то проживљава у том тренутку, у тренутку сусрета његовог са Христом. Он сабира цео живот Христов у себи, у својој мисли, и размишља о томе ко је Господ, и шта је све Господ учинио ради нас и ради нашега спасења. Гледа Га како се рађа у пећини. Гледа Га како бежи од Ирода у Мисир, јер је Ирод хтео да погуби Христа. Гледа Христа како пости.
А ево, и ми се данас налазимо у једном благословеном периоду Божићног поста. А пост нам служи да очистимо и душу и тело. Да ли је пост био потребан Господу? Није, браћо и сестре, али је потребан нама. Потребан је нама пост. А да би пост био благословен и потпун, треба да га прати молитва. А колики је значај поста и молитве, и која је сила и моћ у посту и молитви, када се пости како треба и када се моли како треба, то нам је сам Господ Исус Христос рекао, када је казао да се постом и молитвом изгоне и демони. Дакле, Господ пости да би нама показао пут којим треба да идемо. Видео је свети Јован Крститељ и Господа како плаче, како страда, како умире на Крсту, како кротко подноси пљување, ругање, шамарање, распеће и Васкрсење. Баш онако како нам и каже свети апостол Павле у данас прочитаном Апостолу: “Ми смо луди Христа ради, а ви мудри.” Када нас гоне, ми смо све јачи; када нас туку, ми смо јачи у вери. Зато су све то подносили ради Христа, да би их Христос помиловао и спасао. И заиста, браћо и сестре, Претеча је, све ово гледајући и доживљавајући, могао са пуним правом да каже за Христа да је Он Месија, Спаситељ и Избавитељ, и да непрестано понавља: “Гле, Јагње Божије, које узе на себе грехе наше.”
Ово је, браћо и сестре, и нама позив да се стално сећамо жртве Христове за нас и за грехе наше, како бисмо се и ми потрудили, као апостол Филип, како нам сведочи данашње Јеванђеље, и као што су то чинили и други апостоли, да кажемо: “Нашли смо Месију – Христа.” Јер, ако човек не нађе Месију, ако не нађе Христа, ако се не сретне са Христом, ако Христа не смести у себе, његов је живот промашен, браћо и сестре, и у овоме и у ономе свету. Неко ће рећи: како могу да се сретнем са Христом? Вером. Вером усељавамо Бога у себе, браћо и сестре. И каква нам је вера, такав нам је и живот. И заиста, браћо и сестре, то је нешто толико велико, узвишено и несумњиво – срести се са Христом. Ми се са Христом срећемо када Му се молимо. Ми се са Христом срећемо када се кајемо. Ми се са Христом срећемо када се причешћујемо. Тада целога Христа смештамо у себе. Тако су Христа срели апостол Петар и други апостоли, као што Га је срео и свети апостол Андреј, кога данас прослављамо, браћо и сестре.
Апостол Андреј је довео Петра, свога брата, Христу. И када га је довео, не знајући Петар Христа, а мислећи да ни Христос не зна њега, Христос му каже: “Ти си Симон, син Јонин; зваћеш се Кифа”, што значи Петар. И Петар остаје збуњен. Како Он зна ко му је отац? Како Он зна његов живот? А све то потврђује, браћо и сестре, да Господ нас боље познаје него што ми познајемо сами себе. Зато треба да се трудимо да Христа имамо у себи. А када Христа имамо у себи, онда Га имамо и око себе, и испред себе. Али не треба Бога да тражимо негде далеко, ни на небу, ни ко зна где, него треба да се запитамо да ли Га има у нашем срцу. Ако Бога нема у нашем срцу, нема Га нигде за нас. Али ако је Бог у нашем срцу, онда је Он свуда присутан. А када је Бог присутан у нашем срцу, онда је цела васељена смештена у тај наш мали орган који се зове срце. Зато је и речено: “Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети.” Чистим срцем ми гледамо Бога. Ако нам је срце прљаво, не можемо видети Бога. Зато је најважније, браћо и сестре, да нађемо Христа. А када Га нађемо у себи, нашли смо најдрагоценији дар који човек може наћи и у овоме и у ономе свету. Наћи Бога у себи значи наћи вечни мир, значи наћи спокојство, значи наћи радост – у ствари, значи наћи Царство Небеско.
И Царство Небеско не треба да тражимо нигде на другом месту, ако га нема у нама. А у нама је увек или Царство Божије или царство таме, ђавоље. У нама је, браћо и сестре, и рај и пакао. У нама су и љубав и мржња. Само је питање шта од тога бирамо, да тако кажем, чему тежимо и коме служимо: Богу или мамону, како каже Јеванђеље. А Христос нам јасно каже да не можемо служити Богу и мамону. Другим речима, не можемо мало бити хришћани, а мало не бити. Не можемо мало веровати, а мало не веровати. Него морамо целим својим бићем, својим умом, својим срцем и својом душом припадати Христу. А када припадамо Христу, онда припадамо сваком човеку, сваком ближњем, браћо и сестре. Јер, како често понављам, до Бога долазимо преко ближњега.
А до ближњега опет долазимо преко Бога. Зато, браћо и сестре, треба да се трудимо да нађемо Христа у себи. А наћи ћемо Га ако живимо хришћанским животом. Наћи ћемо Га ако живимо јеванђелским животом. Наћи ћемо Га, браћо и сестре, ако живимо светим тајнама и светим врлинама. Зато је потребно да очистимо своје срце. Пре свега од греха, колико је то човеку могуће. Треба да се очистимо од страсти. Треба да се очистимо од сујете. Треба да се очистимо од злобе, од пакости, од мржње, да никоме не желимо зло. Јер ако пожелимо другоме зло, у ствари смо прво себи нанели зло. Зато, браћо и сестре, не само да треба да говоримо о Богу, него да Бога имамо у себи. И зато, нека би нам Господ помогао да кроз наш труд – јер без труда не можемо ништа учинити – отвори наше духовне очи. Јер телесним очима не можемо видети Бога. Као што је речено у Светом писму, човек не може видети лице Божије и остати жив. Не може овим телесним очима, јер је Бог светлост. А знамо, браћо и сестре, да ако затворимо очи, па нам неко упери јаку светлост у очи, у том тренутку ништа не видимо, заслепимо се.
Али зато нам је Бог даровао духовне очи. И њих треба да отворимо. Јер духовним очима, браћо и сестре, видимо много даље, много дубље и много више него што можемо видети телесним очима. Иако су телесне очи од великог значаја и вредности, духовне очи нас уводе у тајну Божију. Зато нека нам Господ помогне, молитвама светога апостола Андреја, кога данас прослављамо, браћо и сестре, да и ми угледамо Бога као Натанаило у данашњем Јеванђељу, да се сретнемо са Богом и да нам Он каже: “Познајем те, Петре, Јоване, Милојка.” А Он нас познаје и познаће нас онолико колико ми познајемо Њега. Јер Бог нам се открио онолико колико је нама потребно за спасење. Нека је срећан овај дан и благословено сабрање наше.
Нека је срећна слава свима онима који данас славе светога апостола Андреја као своју крсну славу. Нека нас његове свете молитве, и њих и нас, чувају и прате пред Богом”.
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
