У име Оца и Сина и Светога Духа.
Срећна слава и срећан данашњи празник.
Свети Николај је, рекао бих, нераскидиво повезан са празником Рођења Господа нашег Исуса Христа. На око две недеље пре Божића увек прослављамо Светог Николу. Али постоји и једна друга, дубља веза између Божића и празника Светог оца нашег Николаја.
Ако је неко имао прилике да оде у место његовог столовања док је живео на земљи, дакле у град Миру, далеко у Малој Азији, на обали Средоземног мора, шта би тамо могао да види? Видео би остатке базилике у којој је служио Свети отац наш Николај, у којој се данас служи тек једном годишње и која, нажалост, није у најбољем стању. А око ње — мноштво најразличитијих продавница у којима се продаје Деда Мраз. Дакле, у оквирима наше потрошачке културе, Свети Николај је постао Деда Мраз, Санта Клаус. То је тај Свети Николај кога ових дана видимо свуда око себе. При томе врло тешко можемо да успоставимо везу између те личности која се назива Санта Клаус и личности Светог оца нашег Николаја.
Међутим, ипак постоји нека веза. Не смемо у овом случају бити ни искључиви, нити апсолутно неправедни. Када видимо ту фигуру, обучену у црвено, са белом капом на глави, она делује доброћудно. Ради се о једном доброћудном старцу који нашој деци доноси поклоне. И рекао бих да управо то представља везу са нашим слављењем и нашим разумевањем личности Светог оца нашег Николаја. Јер, постоји нешто необично у нашем прослављању његове личности, његовог живота и његове светости. То је да се Свети Николај ни по чему посебно није истицао. Није остао упамћен у свести Цркве као велики теолог који је писао и оставио за собом богословска дела. Нису нам сачуване ни његове беседе. Није познат ни као велики подвижник, за кога бисмо рекли да је проводио дане и ноћи у непрестаној молитви. О томе нам ништа посебно није познато. Па ипак, упркос свему томе, рекао бих да готово не постоји светитељ који је више слављен, чије је име више призивано као заштитничко и за кога се везује толико много чуда — пре свега на мору, али исто тако и на копну.
Дакле, шта је то што је Црква препознала у животу и личности Светога Николаја, а да наизглед није ништа посебно? Могли бисмо да кажемо да је то његова доброта. Али доброта као појам којим, заправо, обухватамо све врлине, не истичући ниједну посебно. Та доброта јесте Божија доброта. А ово су дани када ишчекујемо остварење и испуњење те Божанске доброте, јер Божанска доброта јесте сам Христос. То је благовољење Бога Оца да нам пошаље Сина Свога. И у том смислу, само за Бога можемо истински да кажемо да је добар. А слика, икона те доброте јесте Свети отац наш Николај, кога данас прослављамо.
У тропару кажемо да је он правило вере и образац кротости, али га исто тако називамо и учитељем уздржања. И управо је то, браћо и сестре, један појам дубоко хришћански, а ипак врло често заборављан — нарочито у ове дане. Тако испада да је, у савременој представи, Деда Мраз, односно Свети Николај, постао учитељ не уздржања, него баш супротно — неуздржаности. Једне неуздржане куповине свега и свачега, једне опште раскалашности која се намеће као нормална и пожељна. А у тропару ми јасно исповедамо да је он учитељ уздржања.
То је хришћанска особина коју бисмо, рекао бих, посебно у ове дане требало да испољимо. Сви знамо пословицу да није птица све што лети. Тако ни оно што нам се налази пред очима, што можемо да ухватимо руком, да додирнемо, да узмемо, да искористимо — ни оно што видимо, ни оно што чујемо — није нам, браћо и сестре, све на корист. Зато је потребно да поставимо брану, или, црквеним језиком речено, да поставимо стражу: стражу испред свих наших чула — испред чула вида, испред чула слуха, а нарочито испред чула говора, односно да поставимо стражу језику нашем.
Јер управо ту и одатле излази највеће могуће неуздржање: језиком својим највише повређујемо ближњега и стварамо непријатељства међу собом. Ово су дани у којима очекујемо Рођење Господа нашега и у којима ћемо много говорити о миру. Ово су дани припреме за долазак Онога који јесте мир наш — Господа нашег Исуса Христа. А ми, хришћани, управо се тако и припремамо за Његов долазак и за долазак мира: уздржањем. Јер замислите само и размислите — да смо у многим ситуацијама прећутали оно што смо изговорили, да ли би било више мира у нашем животу? Или да су други прећутали оно што су говорили и што су мислили — да ли би било више мира међу нама?
Зато, по угледу на Светога оца нашег Николаја, да се на тај начин припремамо за Божић и за долазак Господа нашег Исуса Христа: уздржавајући се. А нарочито у ове дане поста, уздржавајући се од свега онога што нас удаљава од мира. Да нам Свети отац наш Николај буде пример и мера, и да нам покаже начин на који треба да дочекамо празник Рођења Господа нашег Исуса Христа.
