С благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског Господина Јована, у четвртак, 30. априла, ученици петог, шестог и седмог разреда ОШ "Дуле Караклајић" из Лазаревца су у оквиру верске наставе имали излет. Излет је организован у сарадњи директора ОШ "Дуле Караклајић" Мирослава Давидовића, архијерејског намесника колубарско – посавског протојереја – ставрофора Златка Димитријевића, координатора за верску наставу колубарско - посавског намесништва протонамесника Владе Димитријевића и наставника верске наставе Катарине Вујичић, Николије Цветковић и Стефана Ристића.
Ученике су на излет водиле наставнице верске наставе Катарина Вујичић и Николија Цветковић, као и педагог ОШ "Дуле Караклајић" Душица Кртинић. Посетили су манастире Тумане и Нимник.
Манастир Тумане је српски православни манастир из XIV века. Црква је посвећена Светом Архангелу Гаврилу која је зидана у српско – византијском стилу. Не зна се тачно време изградње манастира. Први пут се појављује у XVI веку, у попису 1572/1573. године, у време султана Мурата III. Обновљен је 1797. године а 1879. године је манастир доста оштећен у земљотресу. Године 1883. извршена је санација, а 1910. године до темеља је срушен злом вољом председника среза. Он је минирао Тумане на празник Цвети. Балкански ратови су одложили градњу нове цркве, па је садашња подигнута тек 1924. године. У цркви манастира Туманe чувају се мошти двојице светитеља: Преподобног Зосима Синаита и Преподобнoг Јакова Новог. Оне почивају у десној и левој ниши у наосу храма. Положене су у два изузетно лепа дуборезна кивота.
Манастир Нимник је манастир Српске православне цркве, који припада Епархији браничевској. Црква манастира Нимник је једнобродна грађевина, засведена полуобличастим сводом, са полукружном олтарском апсидом у ширини брода на истоку. Кроз историју је претрпела бројна рушења и преправљања, тако да је њен садашњи изглед из времена обнове у XIX веку. Име манастира потиче вероватно од влашке речи „нимик“ (незнан, непознат) по непознатом светитељу чији се гроб налази у капели Светиња уз цркву.
Овај излет је за све протекао у веселој и пријатној атмосфери, а сви су били по повратку у Лазаревац испуњени духовном радошћу коју су тог дана доживели.
Стефан Ристић, вероучитељ
