У задужбини Краља Петра I Карађорђевића у храму Светог Великомученика Георгија на Опленцу, 6. маја 2026. године, Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Г. Јован.
Саслуживали су архијерејски намесник опленачки протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић, протојереј – ставрофор Драгољуб Ракић, јеромонах Јован (Прокин), протођакон Иван Гашић и ђакон Стеван Илић.
Свету Литургију појали су чланови певачког друштва „Србски православни појци“ из Београда.
Светој Литургији присуствовали су ЊКВ принц Филип и принцеза Даница, принц Михаило и принцеза Љубица Карађорђевић, као и председница општине Тополе Јасна Вуковић, ученици основне школе „Карађорђе“ са својим вероучитељем Г. Александром Алексићем и ученици средње школе „Краљ Петар I“ из Тополе.
Сабраном народу после читања Светог Јеванђеља у богонадахнутој беседио обратио се владика Јован:
„У име Оца и Сина и Светога Духа, Христос Васкрсе! Срећан данашњи празник светог великомученика и победоносца Георгија! Срећна слава овом предивном храму у коме се налазимо. Срећна слава свима онима који данас славе светог Георгија као своју крсну славу. Нека нам је свима на помоћ, радост и здравље молитва светог Георгија коју он данас и увек приноси за нас. Али зато треба ми, браћо и сестре, да се њему, као човеку пуно вере, љубави и наде, молимо, јер су његове молитве пред Богом велике, много веће него што су наше. И ми смо се сабрали данас у овом предивном храму у име Господа нашега Исуса Христа, а у славу и част светог великомученика Георгија, управо да служимо свету литургију. Света литургија је, браћо и сестре, простор у којем се пројављује Црква, простор у којем се пројављује заједница, где се показује Црква као јединство у вери, у нади, у љубави свих оних који су сабрани на једном месту. Јединство међусобно, али јединство са Богом, јединство са самима собом. Да, и зато где год се ми, браћо и сестре, по промислу Божијем сабирали на свету литургију, и по благослову Божијем идемо и служимо литургију свуда, и зато је свуда где се служи литургија иста радост. Зато су поједини свети оци, а и наш савремени свети Јустин Ћелијски, говорили да не могу да замисле тужног човека тамо где постоји литургија. Зато је литургија радост, а како и да не буде, браћо и сестре, када се ми на литургији срећемо са Богом, а у исто време срећемо се једни са другима. Како да не буде највећа радост када ми на литургији, браћо и сестре, примамо самога Христа у себе кроз свету тајну причешћа и тако се сједињујемо са Христом и сједињујемо се једни са другима. Дакле, браћо и сестре, сви знамо, претпостављам, ко је био свети Георгије. Знамо да је Христос био за њега све и сва. За светог Георгија је, браћо и сестре, Христос био смисао и садржај његовог живота. Христос је заузимао централно место у животу светог Георгија, а свети Георгије је, као што знамо, заузимао високи положај у војсци цара Диоклецијана. А Диоклецијан је био римски император који је, као и многи други императори ондашњег времена, прогонио Христа. И не само Христа, прогонио је са Христом и Цркву његову и проливао невину хришћанску крв. Кажем невину, јер су за њих хришћани били злочинци зато што верују у Бога. Дакле, браћо и сестре, свети Георгије, као и сви други војници, будући да је био у војсци Диоклецијановој, био је задужен да гони хришћане. Али, одавно је свети Георгије, од најраније младости своје, утемељио свој живот. Нашао је смисао свога живота у Христу и Цркви и, наравно, није пристао да гони хришћане. А зато што није пристао да гони хришћане, био је мучен и погубљен. Дакле, свети Георгије, када је страдао и када је био прослављен, био је испуњен, како читамо у његовим житијима, кротошћу, миром и смирењем. Такав је био свети Георгије, браћо и сестре, као и многи други у историји рода људског, као и многи други хришћански мученици који су мучени, злостављани и погубљени. И кроз историју, хришћански мученици, браћо и сестре, сведочили су Христа, сведочили истину, сведочили правду, сведочили љубав. Хришћански мученици су сведочили веру. А како су сведочили веру? Тако што су вером живели, и вера за мученике Христове била је страдалничка, али победоносна. Страдали су за истину, али их је истина ослободила. Зато и Христос каже: познајте истину и истина ће вас ослободити. Лаж нас не може никада ослободити, браћо и сестре. Само истина, а истина је једна, а то је Господ наш Исус Христос. Зато су ти мученици страдали телесним страдањем, али су мученичком својом крвљу очистили себе. И на тим светим мученицима, на њиховим моштима, на њиховим телима, почели су да се граде храмови Цркве. И зато се и дан-данас, после толико векова, када се освећује неки храм, у њему у престол полажу мошти светих мученика. Њихова је крв обагрила, како се каже црквеним језиком, род људски. Али, браћо и сестре, ти мученици који су позвани на мучеништво, у ствари су позвани на унутрашње распеће, на унутрашње страдање. Страдали су телом, али је и тело њихово иструлело, али је Господ прославио њихова тела као свете мошти којима се и ми данас клањамо и молимо. Дакле, браћо и сестре, мучеништво је опредељење и утемељење наше на Христу, опредељење за Њега. И зато је њихово мучеништво најбоље сведочанство којим сведочимо своју веру у Бога и своју љубав и према Богу и према ближњима. Па нека би и сви ми молитвама светог Георгија Великомученика, а изнад свега љубављу Господа нашега Исуса Христа, у мери у којој нам је дато, били пробуђени за оно што је најважније у нашем животу. Често се успавамо у свом животу, браћо и сестре, па нам онда буде успавана и вера наша. Када се успава наша вера, онда се успавају и наша дела. И зато, браћо и сестре, треба да знамо да личност и живот светог великомученика Георгија то показују, да не смемо да се успавамо у свом животу. Морамо бити будни. Наш живот треба да представља живот на стражи. Они који су служили војску знају шта значи бити на стражи. Значи бити будан. А на стражу се поставља стражар да чува оно што му је поверено. И стражар је знао да, ако чува место које му је дато, сачуваће и свој живот. А нама је дато да чувамо свој живот, браћо и сестре, да га живимо у вери, у нади, у љубави, да нам живот буде смисао јеванђелски. Дакле, браћо и сестре, треба да знамо да се и у оно време, у време светог великомученика Георгија, па и у наше време, откривају два света. Један свет који је у наручју Божијем и други који се том наручју противи. Али то је слобода наша. Можемо да верујемо у Бога, а можемо и да не верујемо. Можемо да будемо добри, а можемо и зли. Све је то у нашој слободи. Питање је само у чијем ћемо загрљају бити. Ако смо у загрљају Божијем, нема чега да се плашимо, ма шта да нас снађе у животу. Али ако смо у загрљају онога другога, онда заиста треба да се бојимо. Јер једино што побеђује јесте Христос. И зато у личности светог Георгија имамо пример. А свети Георгије је био човек као и ми. Падао је и устајао, али је био свестан свога пада. Живео је у трећем и почетком четвртог века и потекао је из хришћанске породице. У то време се много полагало на васпитање у породици. Ако изгубимо породицу, изгубили смо све. Зато треба да се ослањамо на вредности које су красиле и наш род и хришћански род, а најважнија је вера. Вера у Бога, али и поверење међу људима. Јер ако имамо веру и поверење једни у друге, нећемо чинити зло. Човек без вере је празан. Као љуска без језгра. А све што није засађено на вери, нема плода. Зато, браћо и сестре, нека нам Господ да да нам свети Георгије буде пример у вери, како се вера живи и чува. Све можемо изгубити, али веру не смемо оставити. Ма колико били слаби, не смемо се одрећи вере. Ако паднемо, треба да устанемо и да се покајемо, јер је покајање веће од сваког греха. Бог воли и праведнике и грешнике. Нека нам свети Георгије помогне да живимо хришћанским, јеванђелским животом, у заједници Цркве. Јер ако чувамо заједницу, чуваћемо и себе. Зато нека је срећна слава овоме храму и свима који славе светог Георгија. Нека нам он помогне да се не плашимо смрти, него да будемо са Христом и за Христа.
Бог вас благословио!”
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
На позив „Са страхом Божијим и вером приступите...“ верни народ причестио се Светим Даровима Христовим. Након заамвоне молитве, славски колач пресекао је владика Јован, и том приликом пожелео срећну славу управнику задужбине „Краљ Петар I” г. Драгану Рељићу и свим запосленим радницима ове установе. Литургијско сабрање настављено је трпезом љубави.
Ђакон Стеван Илић
