У четвртак, 11. јуна 2026. године, када се молитвено сећамо Светог Луке Кримског, лекара и исцелитеља, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету Литургију у храму Светог Луке Кримског при Заводу за смештај одраслих лица „Мале Пчелице“.
Митрополиту су саслуживали: протојереји Срђан Тешић и Милан Петровић, протонамесник Слободан Савић, јереј Александар Ђорђевић и ђакон Лазар Марјановић.
По прочитаном јеванђељском одломку, Митрополит је рекао:
„У име Оца и Сина и Светога Духа! Браћо и сестре, сабрали смо се данас да прославимо Бога у Светој Тројици, да прославимо великог угодника, молитвеника, чудотворца, Светога Луку Кримског, коме је овај храм и овај овде завод посвећен. И ми смо дошли, браћо и сестре, у овај храм да служимо најсветије, највеће, најузвишеније дело које се може служити на земљи, а то је света литургија. И зато код нас хришћана би требало да буде да све увире и да све извире из литургије, јер ако цео наш живот не увире и не извире из литургије, верујте ми, промашен нам је живот. Јер литургија је предукус Царства Небескога. И литургија је управо Царство Небеско. И то је оно што треба да имамо стално у уму и што често говорим: кад долазимо на литургију, да знамо да нисмо дошли на неки обични скуп, него да смо ушли у Царство Небеско.
Ми смо дошли данас овде, понављам, да се помолимо Богу и Светом Луки, првенствено за оне који се овде труде, на челу са нашом директорком и са њеним сарадницима, који се труде око ових који се овде лече. И да и ми ове наше скромне молитве придружимо молитвама светога Луке Кримскога, да његове молитве штите, закриљују и крепе све оне који овде живе и раде. И заиста, браћо и сестре, свети Лука Кримски велики је угодник Божији, велики чудотворац, велики лекар и душе и тела. И није ни чудо, браћо и сестре, што смо овај храм њему посветили. Он, човек, епископ, лекар, па ко боље може разумети наше слабости, наше духовне и телесне болести, него онај који помоћу Божијом, силом Божијом и молитвом лечи болеснике.
Иако је свети Лука Кримски био познат по свом хируршком умећу, како то се каже у његовом житију, његова истинска моћ лежала је у његовој непоколебљивој вери и дубокој љубави према Богу и према људима. Дакле, посебно наглашавам: према онима потребитима, према болеснима. Његове руке, које су некада биле обучене, како то лекари кажу, у стерилне рукавице, сада, као анђелска крила, доносе исцељење болеснима. Доносе утеху онима који су у тугама и наду онима који су наду изгубили. Много нас штошта у животу сналази, не само болести, него много штошта друго. И невоље, и патње, и туге, а и радости, хвала Богу. Али при свему томе не смемо једно да изгубимо, не смемо да изгубимо веру. Јер док имамо веру, ми можемо да усправно стојимо, да тако кажем. Док имамо веру, ми имамо Бога у себи, јер у ствари вером усељавамо Бога у себе. И све док имамо веру, и ако све изгубимо, у ствари нисмо изгубили ништа. Изгубили смо можда нешто привремено, али смо зато кроз веру, као што рекох, задобили Бога. А онај ко има Бога у себи, он има све. Он првенствено има мир у себи, има мир око себе. Без обзира шта се са човеком догађало, јер Бог је мир наш, браћо и сестре. Е, свети Лука Кримски и данас шири ту веру. Шири љубав, шири милосрђе и подсећа нас да чак и у најмрачнијим тренуцима свога живота постоји, браћо и сестре, светлост. А светлост је Божија. Светлост Божија која просвећује и освећује свакога човека, па без обзира у каквој се он тренутној тами налази. Дакле, то постојање светлости, то нам све говори, браћо и сестре, да је вера моћна сила која може превазићи скоро све болести. Све болести и сва страдања. Ми, хвала Богу, неки пут и не осетимо да страдамо. Е, тек када нас то, каже наш народ, лупи по глави, ми тада тек видимо да смо били у страдању, да смо били у невољи. Али је и добро ако се и тада сетимо, браћо и сестре, ако смо пали, да будемо свесни да смо пали. Јер онај који је свестан да је пао, он ће да се труди да устане. Он ће да пружа руку ономе који исцељује све наше немоћи и све наше падове и он заиста кроз веру устаје.
Тако да, браћо и сестре, живот светога Луке, боље речено, треба да нам буде инспирација за све нас да будемо у ствари бољи људи. Јер свакоме од нас има места да буде бољи. Нема места за онога да буде бољи који мисли о себи да је најбољи, да је најздравији, да је најпаметнији и најобразованији. Дакле, браћо и сестре, да будемо бољи људи, да се бринемо о другима. То је љубав. Волети другога, па баш онаквог какав јесте, са свим његовим недостацима, са његовим падовима. Дакле, да волимо другога, као што се овде, као што овде то чини наша директорка са својим сарадницима према овима којима је заиста потребна и љубав, и молитва. И често то говорим, долазећи овде годинама: ово што ви радите овде, то само може бити подстрек љубави. Јер ниједан посао не можемо у животу да, што бисмо рекли, одрадимо ако не заволимо. Има нешто чему се само љубављу може прићи и љубављу загрлити тога другога и заволети га, браћо и сестре. Дакле, зато не смемо да изгубимо, рекох и понављам и себи и вама, веру у Божију љубав и у Божију помоћ. А љубав Божија је велика, браћо и сестре. Јер да смо, не знам у колико дубоко пали, као што рекох, у било какве проблеме, да смо заглибљени, што би рекао наш народ, Бог нас воли. То треба да имамо, тај осећај да нас Бог воли. А зашто нас Бог воли, браћо и сестре? Па воли нас зато што је Бог љубав, зато што је он љубав и зато што је из љубави створио све што је створено и човека као круну свега створенога. И заиста ко пребива у Богу, тај пребива у љубави. Ко је отуђен од Бога, он је отуђен од љубави, и ко је отуђен од љубави, он је у исто време, браћо и сестре, отуђен и од Бога.
Дакле, што је мање Бога у човеку, а што је више егоизма, што је више себељубља, тиме је све више усамљености. Усамљености, браћо и сестре. Много смо се усамили. Много смо се одрекли другога. Много, зато што не прихватамо другога. Дакле, браћо и сестре, зато је слобода живот у Духу Светоме. Слобода је ход у истини, ка истини, а та истина је Христос. Нема две истине. Једна, једина је истина Христос. Зато је једино и Господ Христос могао да каже за себе: Ја сам пут, истина и живот. Говоре то и људи често, да се, не знам, око себе пометну, али то је обмана, то је лаж, браћо и сестре. На светога Луку Кримскога заиста се односе и речи данашњег Еванђеља које смо овде сада чули. А те речи гласе тако: да се светли светлост ваша пред људима, да виде људи добра дела ваша и да прославе Оца вашега који је на небесима. Дакле, браћо и сестре, сви ми крштени људи, ми смо задобили ту светлост Христову. И зато не бисмо смели нипошто да је замрачујемо, да је помрачујемо својим нељудским или, боље речено, нехришћанским животом. И заиста, ове Христове речи, тако да „ви сте светлост свету“, значе да је нас хришћане Бог послао, браћо и сестре, у овај духовни мрак. Понављам, у духовни мрак овога света, да својим животом будемо светиљке које светле и нама, и онима који су око нас, и да људи виде наша добра дела, да би и они прослављали Бога. То је дужност свакога хришћанина, да прославља Бога, јер онај који прославља Бога, он ће прослављати и човека, јер је човек икона Божија, слика Божија, прилика Божија, браћо и сестре.
Шта означава светлост коју помиње данашње Јеванђеље? Светлост значи, браћо и сестре, чистота. Чистота значи да треба да живимо у чистоти свога срца, да у њега сместимо оно што је најчистије, а има ли ишта чистије и на небу и на земљи од Бога? Нема, браћо и сестре. Има ли ишта боље од Бога? Нема. Људи јесу добри и хвала Богу што су добри, али нико није добар као Бог. И баш зато што је Бог добар, он нам дарује своје дарове, како бисмо кроз те дарове благосиљали Бога, хвалили Бога, благосиљали другог човека. И дао нам је Бог дарове не да их само за себе задржавамо, него да их умножавамо и да делимо. Човек је онолико велики колико се дели, или боље речено, онолико колико се даје. Па зар ми не кажемо за онога кога волимо да смо спремни и живот да дамо, је ли тако? Е, то је љубав, а то је Господ рекао: да нема веће љубави на овоме свету него да ко и живот свој положи за ближњега. Ето наше провере хришћанског живота. Јесмо ли спремни да дамо живот за другога? Јесмо ли спремни да помогнемо другоме? Јесмо ли спремни да ономе који је уплакан обришемо сузу? Јесмо ли спремни да онога који је у болести обиђемо, да га видимо, да ако не можемо да помогнемо из области медицине, али можемо једном другом помоћи великом, да помогнемо свакоме, па и болеснима, а то је да се молимо за њих, браћо и сестре. Да се молимо. Дакле, Свети Лука се много молио, рекох, за све људе, а посебно за болесне. Његов живот је био саткан од вере, љубави и молитве. Јер је знао, браћо и сестре, да ништа тако не може другоме помоћи као искрена молитва. Јер ми кад се молимо Богу за некога, ми га осећамо, без обзира не знам где да он живи на кугли овој земаљској. То је та молитва и вера која нас везује и спаја једне са другима, браћо и сестре. Дакле, молитва, она ослобађа човека од самога себе. А ми често сами себе заробљавамо, не знам због овога, не знам због онога. Молитва ослобађа, она умирује, како каже свети Јован Златоусти, она и болесне исцељује. Нека нас свети Лука својим молитвама закриљује, нека молитве светога Луке закриљују ову установу, овај завод, нека закриљују оне који се труде из љубави, као што рекох, према овима овде којима је потребна помоћ. Нека и њих молитве светога Луке закриљују, али и нека нас молитве светога Луке, браћо и сестре, изазову да тако кажем, на саосећање. Да саосетимо другог човека, онако како то говори апостол Павле: са радоснима будите радосни, са тужнима тугујте. Е, то је наше бреме људско, да носимо бремена и потешкоће једни другима.
Нека нам Господ помогне и нека Господ молитвама Светога Луке закриљује и оне који помажу овај завод, да се и овде живи животом достојним човека. Нека је срећна слава и нека вас све Бог благослови, и нека молитве, опет понављам, светога Луке буду са нама, и Бог ће нас благословити.
Бог вас благословио.“
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
Након Свете Литургије, Митрополит шумадијски Јован је заједно са госпођом Милицом Ђурђевић Стаменковски, министарком за рад, запошљавање, социјална и борачка питања у Влади Републике Србије, обишао комплекс Завода за смештај одраслих лица „Мале Пчелице“.
