Сваки народ има људе који га пред светом представљају и који му одређују место међу народима. Ми Срби, на првом месту имамо Светог Саву. За њега се може рећи да није био ни обично дете својих родитеља, ни обичан свештеник међу свештеницима, ни обични црквени поглавар међу црквеним старешинама.
Године 1219. оснива самосталну српску цркву у тренутку када се над Православљем вила црна коб, за време такозваног Латинског царства у Цариграду. За живота успева да српску цркву изузетно организује, да народ и свештенство надахне Јеванђелском науком и својим духом који ће српски народ чувати у вековима под туђином.
Свети Сава је утемељио себе на Личности Богочовека Христа. Христолики наш Светитељ, са светошћу као мером људског достојанства постао је за српски народ историјско опредељење. По томе је он вечно наш и вечно нов али истовремено васељенски, универзални свечовек. Као такав он је доживљаван и приман од српског народа кроз векове.
Све што се догађало са нашим народом током ових осам векова од упокојења Светог Саве, све се то догађало и са светим оцем нашим Савом: када се народ радовао и он се на Небесима радовао, када је народ страдао и он је страдао и састрадавао, када је народ био разапињан и он је био разапињан заједно са Господом својим ради народа свога. Када су у времену, безбожници у име своје богоборне идеологије убијали Име Божије и Бога у људима, убијано је и име Светога Саве као живог сведока Бога Живога међу људима.
Често се и данас чује: ми смо деца Светог Саве, деца Немањића, Лазаревића, Обилића, ми смо потомци светитеља, мученика, јунака и витезова. Добро је што се тога сећамо али то није довољно! И нама би данас Свети Сава рекао: Ако сте деца великих предака, чините велика дела. Потребно је да њиховом вером живите, њиховим идеалима да се напајате: њиховом храброшћу, самоодрицањем, љубављу према Богу и људима. Треба тако да се хватате у коштац са изазовима свога времена и збивањима у њима. Ви живите у другом времену али не дозволите да постанете заробљеници времена која су прошла као ни времена и догађаја која предвиђају самозвани спасиоци и видовњаци. Потребно је да сагледате своје задатке и да их решавате личним трудом, вером надом, љубављу, молитвом, смирењем, праштањем, срцем и душом, као што би их решавали ваши велики преци да су данас међу нама”. А они јесу са нама уколико смо ми на путу Божијем и путу који су нам они прокрчили.
Док смо ишли за Светим Савом, док смо ходили његовим путем, а то је пут Христов, онда смо добро знали и куда идемо и одакле крећемо и где треба да стигнемо, и ништа нас у историји није могло збунити нити престрашити. Нико нас није могао завести на странпутице нити одвојити од пута Истине и Живота. А кад смо Светог Саву и његов пут одбацили, кад смо се од Светог Саве и његовог пута удаљили или када смо га претварали у оно што он никада био није, усамљен и самодовољни геније, онда смо се и ми духовно пореметили и историјски дезоријентисали.
Личност Светог Саве, разуме се, једна је, али, историјски гледано није доживљавана увек на исти начин. Постоје кроз осмовековну историју углавном два приступа Светом Сави и његовом делу. Први је разумевање Светог Саве из њега самога, кроз поистовећење и уподобљење њему, као и преко надахњивања њиме онаквим какав је он био. Други приступ је стварање Светог Саве, да тако кажемо, по својој сопственој слици и прилици. О овом првом приступу, правом и у суштини једином нама вреди, данас, говорити.
Примљен, гледан и доживљаван онакав какав је он стварно био, Св. Сава је несхватљив и незамислив без личности Богочовека Христа и Његове Цркве. Да је Свети Сава првенствено био богочежњива и христочежњива душа, то потврђује цео његов живот, од младалачког бекства у Свету Гору, до дана његовог упокојења у Бугарској. Основна покретачка и преображајна сила његовог ума и срца, његовог бића и делатности, његовог уздаха и молитве, била је светозарна Личност Христова доживљена и доживљавана у Цркви као Његовом Богочовечанском Телу. Христос је за њега истинити Бог и живот свима, како сам записује у Хиландарском Типику. Зато он у истом Типику позива не само у Христу љубљену и духовну браћу своју и оце хиландарске монахе, него све своје по духу и телу потомке, да се уподобе прекрасним трговцима који све своје имање дадоше и купише једини бесцен бисер - Христа.
Свети Сава је као маслиново стабло. Као што маслина столећима рађа дивни плод којим се храни човек тако је и Свети Сава као сверодно маслиново дрво, породио српски род. Израстао је из нашег рода и сабрао себе и свој народ у Христу и сабира га око Христа кроз векове. Свети Сава је пут који води у живот како певамо у тропару.
Заволите Бога као што Он заволе нас! – то је порука Светог Саве српском народу. Он нам и данас поручује да се држимо Христа и Цркве. Да се држимо истине и слободе у Христу. Српски народ је то изабрао јер је то први изабрао Свети Сава определивши се за Царство Небеско. Оставио је царство земаљско и определио се за Небеско али није заборавио и напустио своју земаљску Отаџбину. Вратио се у њу и служио јој, служио Богу и своме народу и тако нас двоструко обогатио: и царством земаљским у коме имамо велелепне задужбине, манастире, светитеље, мученике, праведнике, везујући нас за Царство Небеско.
Св. Владика Николај је казао за Св. Саву да је најлепше српско дете. И ја хоћу да предочим вама, данашњим родитељима, да и ваша деца могу бити најлепша српска деца, само ако то ви, родитељи, хоћете, то јест, ако схватите своју родитељску дужност онако како су је схватили родитељи Светог Саве и ако посветите деци довољно пажње у васпитању и почнете развијати код њих од малена љубав према Богу, љубав према Цркви, љубав према свима људима; према хришћанским вредностима живота: да је живот дар Божији и да је живот леп само када је испуњен хришћанским врлинама и правим вредностима; ако не допустите да вашу децу разврате негативни утицаји било појединаца било улице. Само родитељским васпитањем у духу јеванђелске науке, може свако одвести своје дете на пут којим је ишао Свети Сава, на пут врлина, на пут Христов.
Позивам, данас на Светог Саву, прво себе, па онда вас родитеље, свештенике и учитеље, да ове речи примимо срцу и да их остваримо на нашој деци. Да их остваримо у интересу ваше деце и вас родитеља, на првом месту. Ово од вас не тражим само ја као ваш владика, то од вас тражи данашњи слављеник, Свети Сава. А он то има право да тражи од свих нас јер је он највећи део свога живота посветио деци, настојећи да од њих направи најбољу децу Божију и најбоље грађане наше Отаџбине. Он је у срцима деце српске упалио кандило вере и насуо довољно уља у њега да се не би кандило угасило. Али је оставио задатак да ви родитељи непрекидно доливате уље у кандила вере деце ваше. Не заборавите и не занемарујте своју дужност и аманет Светог Саве. Свети Сава је наш највећи молитвеник и заштитник пред Богом, али не дај Боже, може бити и наш тужилац пред Богом, зависи од тога како испуњавамо његове завете и аманете. Да је ово тако сведочи нам и сам Господ Христос, који је рекао јеврејским старешинама: нећу вас ја тужити Оцу, Има други који вас тужи – Мојсије. Мојсије је највећи син јеврејског народа који не само да се моли за Јевреје, него им је и тужитељ када су непослушни и када раде оно што није добро. Да не да Бог да се тако нешто догоди и са нама. Него, напротив, да обрадујемо Светог Саву тиме што испуњавамо нашу дужност и одговорност како према деци тако и једни према другима, да се Свети Сава обрадује и да се обрадује сам Христос и Спаситељ који жели да се сви ми спасемо и да дођемо до познања Истине и Правде и ~убави Божије.
Нека би ово данашње славље, ово саборовање у храмовима и школама око Светог Саве, било свима нама прилика да се угледамо на њега у изграђивању карактера, образа, свести и савести, знања и мудрости, али пре свега човечности. Зато помолимо се Светом Оцу нашем Сави, нашем, свенародном очињем виду: Поврати нам души вид, једини Световиду наш! Врати душу нашу у Христову богочовечанску чистоту! Светињом нас обнови и светлошћу просвети и сабери! Светитељу Оче Саво, моли Бога за све нас.
Ваш молитвеник пред Светим Савом
Ј О В А Н, Епископ шумадијски.
о Св. Сави, 2011. године
