После прочитаног јеванђеља епископ је на почетку беседио о васкршњем посту и његовом значају за хришћање. Позвао је народ да све што чини у свом животу чини са благословом. Тако и Црква даје пост ко благослов, као дар Божији. Тек тада човек осећа радост и духовни напредак кад живи у благослову. Кроз пост Црква нас буди и позива да саберемо свој расејани ум. Кроз пост ми сабирамо целога себе на молитву и на подвиг. У Цркви је све на време и са поретком. Позвани смо да чувамо ред у себи и око себе.

У наставку је епископ говорио о протеклим богослужењима, а нарочито о два велика бденија напоменувши спасоносне делове текста који су се читали на њима (канон светог Андреја критског и благовештењски акатист мајци Божијој).

Владика је у наставку говорио и о јеванђелској речи о Марти и Марији нагласивши да нема веће радости него да Господ уђе у наш дом. Из јеванђелског текста се чује да свака сестра на свој начин се труди да дочека Бога. Једна кроз молитву, а друга кроз рад. Оба ова примера нам сведоче да је и једно и друго битно за духовно узрастање. Наравно да је уз све ово битно и послушање јер без послушности нема духовног напретка. Зато нам је неопходно расуђивање али и смирење.

У току литургије причестио се велики број деце која су са пажњом учествовала у служби и слушала беседу епископа. Затим је уследило послужење у парохијском дому и трпеза љубави у ресторану “ Код Момчила”.