Рождество Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. "А кад се наврши вријеме, посла Бог Сина својега јединороднога" (Гал 4, 4), да спасе род људски. И кад се испуни девет месеци од благовести, коју јави архангел Гаврил Пресветој Деви у Назарету, говорећи: "Радуј се, благодатна... ево зачећеш и родићеш сина, и надјени му име Исус" (Лк 1, 18 и 31). У то време изиђе заповест од кесара Августа, да се попише сав народ у Царевини римској. Сходно тој заповести требаше свако да иде у свој град и тамо се упише. Зато Јосиф Праведни дође с Пресветом Девом у Витлејем, град Давидов, јер обоје беху од царског колена Давидова. Па како се у тај малени град слеже много народа ради пописа, не могоше Јосиф и Марија наћи конака ни у једној кући, због чега се склонише у једну пећину овчарску, где пастири овце своје затвараху. У тој пећини, а у ноћи између суботе и недеље, 25. децембра роди Пресвета Дева Спаситеља света, Господа Исуса Христа. И родивши Га без бола, као што Га је и зачела без греха, од Духа Светога, а не од човека, она Га сама пови у ланене пелене, поклони Му се као Богу и положи Га у јасле. Потом приђе и праведни Јосиф, и он Му се поклони као божанском плоду девичанске утробе. Тада дођоше и пастири из поља, упућени од ангела Божјег, и поклонише Му се као Месији и Спаситељу. И чуше пастири мноштво ангела Божјих где поју: "Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља" (Лк 2, 14). У то време стигоше и три мудраца с Истока вођени чудесном звездом, са даровима својим: златом, ливаном и измирном, и поклонише Му се као Цару над царевима, и дариваше Га даровима својим (Мт 2). Тако дође у свет Онај, чији долазак би проречен од пророка, роди се онако како би проречено: од Пречисте Деве, у граду Витлејему, од колена Давидова по телу, у време када више не беше у Јерусалиму цара од рода Јудина, него цароваше Ирод туђин. После многих Својих праобраза и наговештења, изасланика и весника, пророка и праведника, мудраца и царева, најзад се јави Он, Господар света и Цар над царевима, да изврши дело спасења људског, које не могоше извршити слуге Његове. Њему нека је вечна слава и хвала. Амин.
 




У време када је Исус требало да се роди, испунило се Јаковљево пророштво: Јевреји су тада пали под управу Рима. У име ондашњег римског цара Августа у јеврејској држави је владао туђинац цар Ирод.

Цар Август је наредио да се у целој држави изврши попис и пребројавање становништва. Због тога је сваки Јудејац био дужан да иде у град из којег су били његови преци. Дјева Марија и старац Јосиф били су из племена Давидова, а преци цара Давида живели су у Витлејему јудејском, тако да су ово двоје, ради пописа, из Назарета отишли у Витлејем.

Када су стигли у Витлејем, ту је већ било мноштво света ради пописа, па беху заузета сва места за преноћиште. Зато они заноћише у једној празној пећини у околини Витлејема, где су пастири затварали своја стада. Око поноћи, пећина се засија изванредном светлошћу, јер тада се роди Спаситељ света, Емануил, Богочовек, Исус Христос, Син Божији. Мајка га пови у пелене и метну на сламу у јасле. Први који су објавили рођење Месије пастирима били су анђели који су у хору прослављали Бога: "Слава Богу на висини, и на земљи мир, међу људима добра воља" (Лука 2,14). После анђела Христу се поклонише пастири који су у близини напасали своја стада. Када се Христос родио, у то време се на истоку појавила велика и сјајна звезда. Три мудраца са истока, који су били звездари, то су приметили а знали су и пророштва о рођењу Месије. Руковођени пророштвом пророка Михеја да ће се у Витлејему Јудејскоме родити Христос, мудраци вођени звездом, дошли су и поклонили се детету Христу даривајући га златом, тамјаном и смирном.

Пролазећи кроз Јеруслим, мудраци су се сусрели са царем Иродом. Ирод их је замолио да се врате кад се поклоне новорођеном цару Јудејском, те да му кажу где је дете да му се и он поклони. Не схватајући да је Исус Богочовек и Месија, цар Неба и земље, побојао се да ће му преотети престо. Ирод је на тако лукав начин хтео да погуби Исуса. Мудраци са истока нису се вратили у Јерусалим, већ поучени анђелом који им се јави, одоше другим путем. Тада Ирод нареди да се у Витлејему погубе сва мушка деца до две године, рачунајући да ће међу њима убити и Исуса. Анђео Господњи у сну се јавио Јосифу и рекао му да узме дете и матер његову те да иде у Египат, јер Ирод жели да убије дете. Тако је Света породица избегла у Египат и тамо су остали док Ирод ускоро није умро.

Наша православна црква празнује дан рођења Христова 7. јануара (или 25. децембра по старом, јулијанском календару). Празник рођења Христова назива се Божић. Дан уочи Божића, Бадњидан, везан је за прославу Божића. Он је његова најава и представља ону ноћ у којој је Христос рођен, када су пастири палили ватре и када се над самом пећином показала необична светлост. Зато се сече бадњак и пали божићно дрво. Тада се уноси слама у кућу у знак сећања на рођење Христово на слами, и спрема се божићни хлеб - чесница.