Након прочитане перикопе из Светог Јеванђеља, Високопросвећени владика обратио се сабраном верном народу богонадахнутом беседом:

“У име Оца и Сина и Светога Духа!

Браћо и сестре, верујем да не само ми који смо се данас овде сабрали, у овом, још увек недовршеном, али прелепом храму, него да се данас радују и они који овде лече у овој установи, али и наравно, да се духовно радују, и да осећају дејство данашње Литургије и они који је овде лече. Радујемо се управо зато што је овај храм овде у болничком кругу посвећен великом Угоднику Божијем. Великом молитвенику Божијем. Великом чудотворцу Божијем, Светом Нектарију Егинском Чудотворцу. Сви се ми, кажем, радујемо што ово место поред храма за лечење тела, ево уздиже и духовни храм, који треба да лечи и духовно. Свакако да нам је потребно и духовно и телесно лечење. То једно друго прати.када је дух у човеку бодар, када је Дух Свети у њему, када га храбри и када га ојача, онда се он осећа и телесно боље. Он лакше подноси телесне невоље, муке и телесне болове. Девиза данашњег света јесте да је у здравом телу здрав дух. Не знам колико бих се Ја сложио лично са том девизом. Мислим, да у здравом духу, може да буде и здраво тело, јер кад је дух здрав, а он је здрав ако имамо веру, ако верујемо. Јер како каже Господ Христос, све је могуће ономе који има вере. А онај који нема вере, њему скоро ништа није могуће. На пример, данас кажем себи, данас не могу да устанем. Без обзира што нисам ни телесно здрав, устаћеш тешко и невољно, али када имаш веру да ће те вера носити и храбрити да савладаш проблеме, онда ћеђ схватити шта значи вера у Бога. А веровати у Бога значи да вером усељавамо Бога.колико је наша вера велика, толико је Бог у нама. Јер ми Бога не можемо по суштини познати никако, али оно што не можемо нашим умом, можемо вером. Како су то мудри људи говорили, тамо где стаје људски разум, мислећи на овоземаљски ум, ту настаје вера. Она шири видике чоекове, и он осећа колико је лепо веровати. Ја лично верујем да нема човека који не верује. Неко верује у Бога, неко не. Неко верује у ово, неко у оно. Неко верује у своју снагу, у моћ. Неко верује у своје здравље, али се је токрхко. Данас мо здрави, сутра питање је. Најважније је да не изгубимо веру, која ће нам помоћи и када нас снађу било какве невоље, било телесне или душевне, да то поднесемо са вером. Јер са вером све се лакше подноси. Заист, браћо и сестре, овај храм који овде градимо, је дом молитве, а у дому молитве пребива Бог са Свима Светима. Када смо саградили храм Светог Деспота Стефана у болничком кругу у Смедеревској Паланци, где је било доста отпора, када смо га осветили, ондашњи дивни директор, нажалост, данас упокојени, Милан, рече, владико, да ли сте Ви свесни шта сте учини са овим храмом осветивши га данас. У нашој болници се другачије понашамо и ми лекари, али се другачије понашају и болесници, којима је било најтеже, који нису могли да поднесу свој бол, када погледају кроз прозор и угледају храм, они добију неку снагу, неку силу, и што је најважније, у нашој болниви се пружила нека љубав. Све више волимо једни друге и све више подносимо једни друге. Ето, и овај храм се гради управо да би у њему многи обраћајући се Светом Нектарију, пронашли утеху и храброст у својим немоћима. Јер, ако хоћемо да признамо, свако од нас има немоћи. Важно је да признамо ко смо, какви смо и шта смо. Да признамо да верујемо у Бога, да га исповедамо, и Бога и Његове Свете Угоднике. Нико од нас није без немоћи, било телесних, било духовних, зато треба да будемо благодарни Богу, што нам је дарова баш оваквог духовног лекара као што је Свети Нектарије Егински Чудотворац.да заблагодаримо Богу јер нам је дао Свог Угодника, да нас крепи, да нас лечи духовно, поред људи који су позани да лече телесно. Када се то споји, телесно и духовно лечење, онда човек добија веру и снагу. Онда човек завапи Богу, обрати се молитвено Светом Нектарију и онда ће заиста Бог помоћи. Није Бог само прославио Светог Нектарија у Његовом грчком народу у коме се родио, него је у целом Православљу, али исцељења добијају и неправославни, али опет све зависи од вере, јер Христос је рекао да је све могуће ономе који има вере. Чудотворство Светог Нектарија блиско је и нама Србима, јер он показује своје чудотворство у нашем народу и о томе многи говоре. Многи говоре да су осетили духовно присуство Светог Нектарија.они који су одлазили на Егину говоре о исцељењу. Неко ће рећи да нема услоа за пут на Егину. Иди мислима, духоно, а целивај Његову икону и веруј да ће ти помоћи. Лепо је отићи у Светињу, али треба размисити да ли ћемо исти отићи и исти изаћи. Да ли ћемо осетити присуство светиње и да ли смо примили светињу. Толико деценија које сам провео у Студеници, где је долазило на хиљаде посетиоца, пратио сам љихово стање, и верујте, био сам убеђен како један човек уђе у Богородичину цркву, а другачији изађе. Сетиња га се дотакла и он се дотакао светиње. Одлазећи на поклоњење моштима Светог Нектарија, који је, како каже један уман човек, ноојављена звезда на небеском своду, попут компаса који нам помаже да се оријентишемо, тако нам и Светитељи показују стварен света. Четири стране света, а у центру је Бог и Црква Христова. Зато су нас те сјајне Звезде Цркве Христове су нас упрвљале да тежимо уподобљавању Богу. Како каже Сети Апостол Павле за Хришћане, да се узиђују у Живу Цркву Христову као живо камење. Зато човек треба да се уподобљава Богу, јер кад се уподоби Богу, он ће наћи начина да се уподоби другом човеку. Ми треба да будемо једно у Богу, јер кад смо у заједници са Богом и осећамо Бога у себи, осетићемо заједништво једних са другима и осећамо радост што смо једни са другима. То је радост, то је заједница у којој прослаљамо Бога и другог човека, према коме ћемо одмах другачије да поступамо јер га осећамо као Икону Божију. Зато човек треба да води рачуна о тој икони, да не буде та икона она коју смо ставили у неки ћошак да на њу пада прашина и покије и лик који је изображен на тој икони.

Браћо и сестре, наша Цвета Православна Црква није била богата Светитељима само у прошлим временима, они су се пријављивали кроз целу историју Православне цркве, па се пројављују и данас. Имамо Светог нектарија кога можемо назвати нашим савремеником. Светитењи Божији увек живе са нама уколико их призивамо у својим молитвама и молимо их да се моле за нас, јер они су наши посредници, они су Угодници Божији, што значи да су праведни, а у Јеванђељу се каже да молита праведног много помаже. Једна од таквих Светих личностви која је у себи сабраласве своје духовне снаге усавршавања и сједињења са Богом била је управо личност Светог Нектарија.народ га је још за живота прославио и сматрао светитељем. Светитељ се не постаје на небу. Овде се постаје светитељ, као што овде започињемо да будемо добри или зли. Народ га је овде прославио, а касније га је Бог прославио јер је његово теле оставио нетрулежно. Његоо тело благодаћу Божијом помаже онима који прилазе и целивају његово тело или икону. Његова личност , мудри савети, поучне речи остављале су дубоке трагове у срцима људи и посведочиле врлинским жиотом и чудесима, показао се као исцелитељ од неизлечиих болести, које задесе и наш народ. Зато човек све може да изгуби у овом животу, само једно не сме да изгуби, а то је вера. Док имате веру, имате крила која ће те подићи, неће ти дати да потонеш, даће ти ојачање и веру да је жив Бог наш и да Бог помаже онима који га призивају. Зато чудесна исцељења која се дешавају молитвама Светог Нектарија управо сведоче и показују да је жив Бог наш, а и ми смо живи у Богу ако верујемо. Не само да смо живи док ходамо овом земљом него и после одласка са оог света. Јер наша вера није само вера о овом животу, зато ће Апостол Павле рећи да ако се ми уздамо у Бога и верујемо у Бога само у овом животу, онда смо највећи губитници. Бог није сторио човека за пролазност, за смртност, него за вечност. Зато ми верујемо да после овог живота настаје тај вечни жиот. Имајмо веру, имајмо поверење у Бога, имајмо поверење у Светитеље Божије и осетићемо то благодатно дејство Духа Светога у нама, који ће нас крепити и снажити да не паднемо у очајање. Где је вера, нема очајања! Зато нека нас ово наше сабрање у храму посећеном Светом Нектарију и служење Божанствене Литургије које служимо за здравље болесних, немоћних али и за упокојене јер се Литургија служи подједнако и за живе и за мртве. Зато осећамо и овом недовршеном храму присуство Светог Нектарија. Нека нам он буде молитвеник и заштитник!

Бог вас благословио!“

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Светој Чаши приступио је велики број верника сјединивши се са Господом. Након заамвоне моливе Високопреосвећени Архиепископ и Митрополит благословио је славске дарове, пререзао славски колач и свима поделио Свој Архипастирски благослов.

Лазар М. Коларевић, чтец