ПРЕДАВАЊЕ “ПУТ КА БОГУ” ЈЕРЕЈА ИВАНА АНТОНИЈЕВИЋА

ПРЕДАВАЊЕ “ПУТ КА БОГУ” ЈЕРЕЈА ИВАНА АНТОНИЈЕВИЋА

У недељу 16. марта 2025. године, када наша Црква прославља светог Григорија Паламу, великога оца и заштитника православља, у оквиру великопосних предавања братства храма Светога Саве јереј Иван Антонијевић одржао је предавање на тему “Пут ка Богу”. После свете литургије, верни народ се сабрао у амфитеатру духовног центра Златоусти да чује речи оца Ивана, који је верницима изразио речи захвалности на одвојеном времену и труду. На почетку предавања истакнуто је да постоје у хришћанском животу два пута. Пут добра и пут зла: “Тај пут ка Богу креће од нашег рођења, док смо мали на том путу ако имамо среће усмеравају нас наши родитељи, а касније када и сами развијемо свест сами настављамо тим путем.

Данас је човек заробљен у своме једномислију односно у своме Ја. Он верује да му Бог низашта нније потребан и да на све око њега он утиче.На своје знање, учење, напредак у послу, и на сваком пољу , он је тај који командује и који диктира темпо. Међутим, у том трнутку код њега готово да нема присуства свести , а ни савести. Свести о томе колико се удаљава од Бога , а у исто време савести за све оно што он чини. То значи да уједно и сви они људи по којима он гази да би достигао свој успех, за њега су невидљиви.

Тада долази један нови моменат а то је моменат усамљености. Усамљеност коју осећа поред свега тога што је учинио како треба он се осећа празно.

Да се не заваравамо ово се може десити и вернику, који проучава догматику, чита Свето Писмо, припада побожној заједници, пости моли се, али схвата да је некако и даље сам на земљи. Он има наравно рођаке, пријатеље које воле њега његове особине али и поред свега тога он је празан. Зашто?

Људи себе често вреднују према спољашњим вредностима и параметрим(то највише важи за тинејџере)они гледају ко има бљи телефон, ко је богатији, ко је популарнији у друштву, али до њих опет тек касније допре то да је ипак најбитнији онај скривени човек кога носе у себи, тако се каже у посланици Коринћанима (ТАЈ УНУТАРЊИ ЧОВЕК). Али тај човек у нама се чини заборављеним. Тада и тог тренутка долази до спознаје када човек схвата, да га ни његова мисао, ни мишићи, ни мозак, ни спољашност ни порекло не испуњавају већ да је он остао сам.

Будући да нико не види ту самоћу осим њега самог, човек са породицом са женом и децом постаје другачији. Његова породица примећује да није испуњен већ да је и поред свега празан, да му је поглед празан а не зна како да му помогне, и то нас и доводи до тога о чему сам малопре говорио а то је да и поред подршке свих па чак и породице овај живот остаје на неки начин без смисла за човека.

То се дешава јер нас једино Бог чује, увек види и разуме.”

Присутни су изразили задовољство због предавања тако да су наставили разговор са оцем Иваном и присутним свештенством. У трећу недељу крстопоклону предавач је јереј Александар Мирковић на тему “Литургија и пост”.

ђакон Александар Ђорђевић