ПРАЗНИК СВЕТЕ МАТРОНЕ МОСКОВСКЕ МОЛИТВЕНО ПРОСЛАВЉЕН У ХРАМУ СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА И ПОБЕДОНОСЦА ГЕОРГИЈА У ШУМАРИЦАМА

ПРАЗНИК СВЕТЕ МАТРОНЕ МОСКОВСКЕ МОЛИТВЕНО ПРОСЛАВЉЕН У ХРАМУ СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА И ПОБЕДОНОСЦА ГЕОРГИЈА У ШУМАРИЦАМА

“На службу Христу од утробе материне изабрана, праведна Матроно, стазом жалости и невоља пролазећи, тврду веру и благочашће пројавивши, Богу угодила јеси. Зато, поштујући успомену твоју, молимо те: помози и нама да у љубави Божјој пребивамо старице блажена”.
Кондак Светој Матрони Московској

У петак други по Пасхи, 2. маја 2025. године, када наша Света Црква молитвено прославља празник Свете блажене Матроне московске верни народ шумаричке парохије сабрао се под сводове храма Светог великомученика и победоносца Георгија у Шумарицама да молитвено прослави празник ове дивне угоднице Божије.

Акатисним молепствијем началствовао је парох шумарички протојереј Срђан П. Тешић, а на акатисни припев одговарали су чланови црквеног хора “Свети ђакон Авакум”.

По одслуженом акатисту уследило је освећење славских знамења које су у славу и част Свете Матроне принели овогодишњи колачари.

На крају сабрања сабраном верном народу се речима богондахнуте беседе обратио прота Срђан који је подсетио присутне на живот и подвиге Свете Матроне. Истакао је да је Господ на примеру Свете блажене Матроне московске показао истинитост речи из Светог Јеванђеља “Ви сте светлост свету; не може се град сакрити кад на гори стоји.” (Мт 5,14) и управо Господ нам кроз њено житије и подвиге показује и потврђује речи Светог апостола Павла да се сила Божија у немоћи познаје. Целог свог живота је сведочила Јеванђеље иако слепа телесним очима, духовне очи су јој биле широковиде и далековиде, те је њима провиђала Небеско, оно што није од овога света, а јеванђелске речи читала Духом Светим из небеских записа, те су јој оне остајале дубоко урезане у срце и у душу. Људи тог доба гледајући њен живот могли су да се угледају и укрепљују њеном вером и молитвом, а ми данас после прохујалих деценија од њеног упокојења (Светитељка се упокојила 02. маја 1952. године) крепимо се њеним речима, које је сама Светитељка упутила сабранима око њене болесничке постеље “Сви, сви долазите к мени и причајте ми, као да сам жива, о својим жалостима и невољама, а ја ћу вас видети и чути, и помоћи ћу вам”. То је наша вера, то је наша нада да ће нас Васкрсли Господ тешити, крепити и помагати нам на путу спасења молитвама Његове Свете угоднице Свете Матроне.

Сабрање је настављено у духу празника и радости Васкрсења уз послужење и пријатан разговор.

Александар Д. Радовановић, чтец