СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ХРАМУ СВЕТОГА САВЕ НА АЕРОДРОМУ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ХРАМУ СВЕТОГА САВЕ НА АЕРОДРОМУ

У понедељак пети по Васкрсу, када наша света Црква прославља светог праведног и многострадалног Јова и пренос моштију светога оца нашега Саве, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован, служио је свету архијерејску литургију у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром.

Високопреосвећеном је саслуживало свештенство храма: протонамесник Немања Младеновић, протонамесник Бранислав Матић и ђакон Александар Ђорђевић.

Чтецирао је г-дин Владан Степовић, док је за певницом био јереј Иван Антонијевић са верним народом.

После прочитаног јеванђелско зачала из јеванђеља по Јовану Митрополит обратио се верном народу надахнутом беседом и том приликом је истакао:

“Из данашњег прочитаног Јеванђелског одељка чули смо како Христос каже: “Ја сам пастир, а пастир полаже душу своју за овце”. А најамник бежи, тј. онај који није пастир, онај који се претвара за пастира али када види невољу он стадо оставља. Пастир никада своје стадо не оставља, ма у каквом стању да се налази стадо. Што је стадо више уплашено то је пастир више са стадом. Дакле, зато Господ каже пастир добри полаже живот свој за овце. Овде се овцама називају словесне овце. Шта је дужност пастира? Да чува овце своје од вукова, да их вукови не растргну и не уплаше. Шта је обавеза стада? Да слуша свога пастира, и да се не одваја од свога пастира. Од словесног стада се тражи да имају веру у пастира, а зато је пастир тај који заиста јачином своје вере у Бога преноси своју веру на своја стада. За пастира је најважније да не дозволи да било какву овцу изгуби, јер ће дати одговор Богу. Пастир неће дозволити вуку да растргне своја стада. Другим речима од словесног стада тражи се да имају веру у пастира, зато је пастир тај који заиста јачином своје вере у Бога преноси ту веру на своја стада. За пастира је најважније да не дозволи да било какву овцу изгуби јер ће дати одговор Богу. Зато словесна овца и човек који не слуша пастира и цркву онда ће она пропасти. Ми смо имали срећу, српски народ, да му Бог да духовнога оца, пастира, светога оца нашега Светога Саву. Наша помесна Црква прославља пренос моштију Светога Саве из Трнова у манастир Милешеву. Зато браћо и сестре свети Сава нас је родио духовно, он нас је ородио и сродио са Христом. Он нас је ородио и сродио са Црквом Христовом. Он нам је дао Христа, Цркву, и зато је Свети Сава најутицајнија и најзначнија личност у српском народу. Он нас је крстио, он нас је привео Богу, и он нам је дао веру православну. Дакле, браћо и сестре он је наш просветитељ, он је наш учитељ и наш први архиепископ. Дакле, браћо и сестре о првом аутокефалном архиепископу са правом се говори као о јединственој личности српске историје и управо он то и заслужује. Да није било Светога Саве ко зна какви бисмо се именима звали, коју бисмо веру исповедали и коју бисмо веру живели. Да није било Светога Саве не би знали пут који води у живот вечни баш како се то и каже у његовом тропару да је он пут који ходи у живот вечни. Који је то пут браћо и сестре? То је Христос браћо и сестре, то је Царство Небеско. Српски народ треба да буде Богу благодаран што му је дао такво просветитеља и учитеља. Не само по своме значају и вери не славе њега само Срби и словенски народи, њега поштују и инославни. Свети Сава где год ишао уливао је поверење, ширио је мир, највише је ишао тамо где се завадио народ са народом, ишао је да мири, он је наш миротворац измирио нас је са Богом. Дакле, браћо и сестре где год да се окренемо и погледамо, ми ћемо видети Светога Саву на свакоме месту. Нема ниједнога народа који има толико топонима који су везани за Светога Саву као што то има наш српски народ. Имамо стопу Светога Саве, имамо камен Светога Саве и да не набрајам даље. Дакле, браћо и сестре где год да се окренемо ми Срби можемо видети његова дела. Он је Христа сместио у себе Христу, веровао Христом живео, Христом умовао. Такође ми Срби ако почнемо говорити о Цркви, да ли можемо говорити о Српској Цркви а да не споменемо име Светога Саве? Заиста не можемо ако ли говоримо о српској држави не можемо без Светога Саве. Зато је Свети Симеон добро знао као оснивач српске државе да је држава тело а Црква душа. Зато је и толико поштовао Свети Симеон Цркву, зато је градио и манастире и Цркве браћо и сестре. Ако хоћемо да говоримо о школи и просвети ми не можемо да кажемо ниједну реч а да се не сетимо Светога Саве. И јесте са правом назван нашим просветитељем и учитељем. Да није било Светога Саве не би било ни српске школе, просвете а ни српскога имена. Свети Сава је наш духовни отац који је читав српски народ привео Христу, ородио га и сродио са Христом Богом живим и истинитим. Није Свети Сава заменио Христа. Свети Сава није заменио Христа како неки неупућени нама приговарају зашто толико славимо Светога Саву. Па зато што је прославио Христа и што се прославио Христом, и што је Христа уселио у нас. Зато, да се помолимо Богу, Светом Сави да нас он ороди и сроди, да нас измири, прво са самим собом, да нас измири са Богом, једни са другима браћо и сестре да се не делимо. Мирио је он и измирио рођену браћу, он се и данас моли за мир целога света, али се он моли и за мир свога народа. Зато ми треба да се молимо њему, и да се ми замолимо да се он моли за нас. Заиста, он је наш предводник Христу, он је наш молитвени заштитник, зато ако хоћемо да обрадујемо свога учитеља и свога духовнога родитеља, обрадујмо га тиме што ћемо живети јеванђељем и Црквом. Нека би Господ и Свети Сава помогао да завлада мир, слога и љубав у срцима нашим, а онда ће мир завладати у целом роду људском.

Бог вас благословио.”

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

У наставку свете литургије, Високопреосвећени митрополит је причестио верни народ у попразништву празника Преполовљења, напајајући их водом живом, од које нико не жедни.

ђакон Александар Ђорђевић