Нашим архијерејима су саслуживали: Архијерејски намесник орашачки, протојереј-ставрофор Мићо Ћирковић, протојереј-ставрофор Ђорђе Мишковић, гост из Баната, протојереј-ставрофор Драган Јездић, гост из Брчког, Архијерејски намесник лепенички, протојереј Срећко Зечевић, јеромонах Јован (Прокин), протојереји Љубиша Ђураш и Александар Миловановић, протонамесници Иван Теодосић и Милош Митровић и јереј Марко Урошевић, ђакони Александар Бабић, Лазар Маријановић и Дејан Обрадовић.

У току Свете Литургије након прочитаног Светог Јеванђеља, Митрополит Јован је окупљенима честитао храмовни славу, а потом част беседе препустио Епископу Андреју.

Митрополит Јован:

"Браћо свештеници, браћо и сестре, срећан данашњи празних Светих Апостола Петра и Павла, срећна слава овог предивног храма, срећна слава братству, срећна слава свима вама који сте се данас овде сабрали да се данас Богу молимо и у исто време да замолимо Свете Апостоле Петра и Павла да се они данас за нас моле. Нема већега дара, браћо и сестре, који је Бог могао дати човеку него да служи Свету Литургију, него да учествује у Светој Литургији, зато за сваког хришћанина треба да буде живот од Литургије до Литургије. То је велика радост, а ми данас имамо још једну радост а то је што је Његово Преосвештенство епископ швајцарски данас овде са нама, што се данас са нама овде Богу моли, што нам доноси благослове своје епархије, па у име свих вас и своје лично име замолио бих драгог ми брата у Христу владику Андреја да нас он из своје богате ризнице беседништва али првенствено из богате ризнице живота по Христу и у Христу да нам каже неку поучну реч, да нам још више својим речима дочара лепоту Литургијску. И зато браћо и сестре, понављам, бити у цркви, а не бити на Литургији онда то није право хришћанство. Хришћанство је литругијски и црквени живот. Па ето, драги владико добродошао, благослови нас и поучи нас".

Епископ Андреј:

"Високопреосвећени Владико Јоване, уважено свештенство овога Светога храма, браћо и сестре, нека нам молитве које смо упутили Господу Богу буду свима на здравље и спасење како нама овде у Светом Божјем храму, тако и свим нашим милим и драгим. На данашњи велики дан, ово се поклапа са историјом овога краја, и ми смо, кад пролазимо кроз Орашац и видимо Тополу и Опленац и видимо овај историјски крај, ми смо узбуђени мислећи на нашу историју, колико је она богата и сложена и које је она нама до дана данашњег донела велике поуке. Тако исто историју Светог Апостола Петра и Апостола Павла и свих Светих Апостола добро размортрити јер говори о почецима хришћанске ере, оснивању цркве и постављања пастира. Сваки Апостол је имао благодат Духа Светога. Зар није Свети Илија имао Духа Светога? Имао је али је наменио свој живот благодаћу Светога Духа, пророштву и поучавању. Зар Свети Јован Крститељ није имао Духа Светога? Имао је, али и њему је та благодат била намењена да он крштава, да поучи, да окупља, да прима исповест. Имао је пуно Духа Светога Свети Јован Крститељ али није био Апостол. Међутим, Апостоли су прво били дванаесторица које је Господ Христос одмах после свог крштења окупио око себе и назвао их Дванаесторицом. Поучио је Свете Апостоле и рекао Ви ћете добити посебну мисију и посебну благодат, имате посебну намену. Питали су: „А која је наша намена?“ Да посматрате добро мој пример служења народу и Богу, моју смиреност и моју спремност на жртву, а у исто време и моју велику веру у промисао мога Оца, а то је да се све оно што је лоше на крају заврши у слави Божјој према Његовој промисли. Тако су Свети Апостоли прво били збуњени када су видели како су Господа Исуса Христа ухапсили и шибали и вређали и понижавали и на крају одвели на Голготу и разапели. И Апостоли су се уплашили, међутим они су се много обрадовали када су видели Васкрслог Христа и тада су разумели све Његове речи и тада је Господ њих још једанпут четрдесет дана на Земљи поучио и рекао: „Овај свет треба преображај, треба обнову“, то видимо данас ми у вама драга браћо и сестре, вашим доласком овде у храм Божји, сви ми вапијемо за преображај, за обновом. И Господ Христос је рекао како ћемо да преобразимо овај свет? Морамо да поставимо пастире. Мора народ кроз своје пастире да зна где не сме да иде, а где треба да иде. То видимо данас у дивљем свету, тамо где су резервати, можемо још колико да будемо збуњени када видимо лавове, тигрове, хијене и јагуаре како нападају оне мале животиње, зебру, импалу, биволе, јелене, али нико није зебри рекао ма није ти овде место, немој овде да будеш, овде долази лав, он ће да те напада и њих тројица, четворица ће и у хајци да долазе, да праве чопор. Тако је то било раније у апостолско време, без реда, дивље и Господ Христос је поставио Апостоле у ту сврху, да би народу показали овде је замка, овде не смеш да дођеш. Ништа трагичније и тужније није него кад видимо како се зебра онако лепа са очима шета и храни, а од позади долази крвожедни тигорови, лавови, а најгоре су хијене. Њих препознајете по крвавим носевима, кад они једном цапе са својим зубима тешко зебри, а уопште и другим животињама да се извуку. Много паралела можемо да извучемо, много можемо да повучемо лекција и поука шта значи живот кад не постоји цркви, шта значи живот кад не постоје пастири, а црква је место саборовања и то су Свети Апостоли пренели даље. И још нешто важно су урадили. Они су записали све оно из Христовог времена на пергаменту у своје време и тако смо добили Јеванђеља по Матеју, по Марку, по Луки, по Јовану, Дела апостолска, Посланице из првог века. Пратилац Светог Апостола Петра је несумњиво био Свети Марко. Свети Марко није био из Дванаесторице али био је из Седамдесеторице. Свети Марко је био брзописац. Он је добро пратио шта је Свети Апостол Петар проповедао, записао то и Апостол Петар је рекао то је добро, то треба објавити. И тако је настало најстарије Јеванђеље које је и најкрашће, има шеснаест глава, то је Марково Јованђеље. Свети Апостол Павле имао је за пратиоца Апостола Луку који је био образован, који је био лекар, који је био познат, који је говорио разне језике и Свети Лука је пратио Светог Апостола Павла и записао сва дела Светог Апостола Павла и истовремено заједно са Луком испричао живот и дело Господа Исуса Христа и тако је настало Лукино Јеванђеље. Свети Апостол Јован за кога се каже да је најдуховнији Апостол пошто његово Јеванђеље почиње речима: „У почетку беше Слово“. То до тада нико није рекао, да је на почетку света било Слово, реч. Овај свет по Светом Апостолу Јовану постао је речју Божјом, словим Божјим. Тако да је сам Господ Христос Слово и то певамо на свакој Литургији, Јединородни Сине и Слове Божји, мислећи на Господа Исуса Христа како је он Слово. И Свети Јован каже: „У почетку беше Слово“ и он, а богами и ми, јер ми смо мала слова, Господ је велико Слово, а сви људи, милијарде и милијарде, милионе и милиони људи, сви су то слова божја, да се човек недовољно зачуди том мноштву, том небројеном мноштву, тој огромној маси света рођених, сви су то слова Божја и Свети Јован је рекао: „У почетку беше Слово“. Његов пратилац био је Свети Прохор. Сви су они имали прилике да оснивају цркве, да упознају народ, да уче народ о Господу Исусу Христу и нешто што је најважније да препоручују народу да се крсти. Тако су Свети Апостоли наставили дело Светог Јована Крститеља и у Јеванђењу јасно каже да је Христос сам после Светог Јована крстио а после каже да није више крстио него је дао Апостолима да крсте да би се показало да када Апостоли крсте Господ Христос је онај који крсти. Ми смо слуге, ми крштавамо али онај који је невидљиво са вама у крштењу и који учлањује у цркву – то је Христос. Тако су то Свети Апостоли добро разумели и тако су они пошли сваки својим путем. Свети Андреј до Црног Мора, њега данас прослављају Руси и народи који живе око Црног Мора, Свети Тома у Индији. Ево у Јужној Индији још и дан данашњега се хвале да су то хришћани Светог Апостола Томе. Свети Јаков, брат Апостола Јована, отишао је до Шпаније. А ова двојица врховних Апостола – када говоримо већ о Светим Апостолима – они су своје животе завршили у тадашњој престоници света. Оно што је данас Њујорк и Москва и Шангај, то је у то време био Рим, престоница. И њих двојица су дошли тамо да проповедају, у главној престоници света, речи Христове, који је рекао: „Небо и земља ће проћи, али речи моје неће проћи“. Постоји једна несагласност између неких западних вођа који сматрају да је Свети Апостол Петар живео двадесет година у Риму. О томе нема никаквих доказа. Један велики православни светитељ, Свети Нектарије Егински рекао је то су измишљотине, он је дошао тамо кратко пре своје смрти, он је тамо разапет у Риму, а није он двадесет година тамо и пастирствовао. Ако је неко пастирствовао у Риму, то се зна из Дела Апостолских, то је био Свети Апостол Павле који је тамо доведен из Свете Земље, ухапшен као сужањ и који је још послао Посланице из Рима разним црквама и који је мисионарио у тим крајевима. Њему је тамо одсечена глава, а Свети Апостол Петар, он је разапет на крсту. Сви Апостоли, сваки на свој начин, је мученички скончао, сем једног, Светога Јована, о којем смо малопре говорили. Он је тиховао на острву Патмосу и тамо на Патмосу је писао Откровење, последња књига Светога Писма. Неко од вас може да пита одакле ми све ово знамо. Па из извора. Постоје извори. Извори су пре свега Јеванђеља, Дела Апостолска – интересантно је да је Дела Апостолска написао исти онај који је написао Јеванђење по Луки. А то значи да је Лука писао два списа, Лукино Јеванђеље и Дела Апостолска. У Делима Апостолским на двадесет осам глава имамо чак извештај како је Свети Апостол Павле отпутова на Малту. Где је Малта? Па у Средоземном мору, пошто је имао бродолом тамо. Све пише у детаљима. Светом Апостолу Павлу није било тешко да пише пуно Посланица. Небројено мноштво Посланица. Он њих су сачуване као веродостојне четрнаест Посланица. Имамо седам саборних Посланица, то су Посланице које су Апостоли Петар, Јован и Јаков послали окружним црквама. А један Апостол, то је Јован, и он се убраја у данашњи празник, он је написао четврто Јованђеље, он на крају је тиховао на острву Патмос и тамо је написао Откровење, страховиту књигу која која описује како ће бити алармантна последња времена и трауматична и болна, како ће бити суд Божји над свим овим милијардама и милијардама и билионима и билионима људи. А овде нама је важно написано ми ћемо највише да одговарамо, зато седимо на овим столицама (окреће се свештеницима). Одговорност ће да пређе на нас. Ми ћемо највише бити питани. Бићемо питани добро, били сте пастири, јесте ли слушали ово што су Апостоли рекли, јесте ли се да упозорите народ да иду у замку? Јесте ли пронашли те замке и рекли народу немој тамо, немој тамо, тамо је опасно, тамо вреба велика опасност. Када прослављамо Свете Апостоле народ треба да се радује и пре свега овај Свети храм треба да се радује да је Аранђеловац донео одлуку да имају овако велелепни, украшени храм који је посвећен Светим Апостолима јер на тај начин се повезује историја ранога хришћанства и читава историја хришћанске цркве са славном традицијом историје овога шумадијског краја. Што песник каже: „Шумадијо шумовита, ти си наша дика, ти си била и остајеш земља устаника“. Зато захваљујем Божјој промисли што се ја налазим овде, још не могу да схватим то уопште како се данас налазим у Аранђеловцу. Један угледни домаћин из моје епархије, врло угледни домаћин, удаје своју ћерку у Крагујевцу и данас послеподне треба да будем присутан па сам замолио вашега архијереја Преосвећеног владику Јована да могу данас да будем на Свете Апостоле али нисам очекивао да ће владика Јован да каже дођи да видиш храм Светих Апостола у Аранђеловцу. Још је храмовна слава. Већи поклон, заједно да служим са свештенством, нисам могао данас да добијем. У то име честитам свима вама храмовни празник, храмовну славу Светих Апостола на напредак, духовни напредак и успех, нашег читавог српскога народа, напаћеног и пострадалог народа у сабраном свету, а вама хвала што вашим доласком овде у Светом Божјем храму показујете и ви идеју да овај свет у коме живимо има потребу за преображајем, за обновом, а то управо што је Преосвећени владика Јован рекао, „Постижемо помоћу Свете Литургије“.

Нека све вас Господ благослови, желим вам успех у вашем раду, напредак у вашем животу и благослов Божији с вама сада и увек кроз вечност. Амин".

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа швајцарског Г. Андреја

По Светој Литургији је у част храмовне славе уприличен литијски ход око храма Светих апотола, а потом су испред храма пререзани славски колачи данашњиг свечара породице Тимотијевић из Аранђеловца и члановима ЦО аранђеловачке при нашем храму. У порти храма је приређен пригодан културно-уметнички програм које је припремио и извео КУД „Електропорцелан“ из Аранђеловца. У сали парохијског дома нашег храма су данашњи домаћини пропремили Трпезу љубави, као пригодно окрепљење за све окупљене званице.

протонамесник Немања Искић