У понедељак дванаести по Духовима, када наша Света Црква прославља свете мученике Фотија, Аникиту и друге, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован, служио је свету архијереску литургију у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром.
Његовом Високопреосвештенству саслуживали су: протојереј ставрофор др Зоран Крстић (ректор богословије), протојереј ставрофор мр Рајко Стефановић архијерејски намесник крагујевачки, јеромонах Јован (Прокин), јереј Владимир Вранић и ђакон Александар Ђорђевић.
Чтецирали су: Никола Марковић и Владимир Степовић.
За певницом су били оци храма Светога Саве са верним народом.
У наставку свете литургије по прочитаном Јеванђељу Митрополит се обратио верном народу надахнутом беседом:
“У име Отца и Сина и Светога Духа, браћо и сестре.
Свети Апостол Павле, у малопре прочитаном Апостолу, опомиње нас на будност, опомиње нас да водимо рачуна како живимо у овом животу, шта радимо, шта мислимо, и додаје и каже: “Јер нам се свима ваља јавити на Суду Христовом, да сваки прими што је у телу учинио или добро или зло”. Ове речи светог Апостола Павла јасно нам говоре да сви људи, браћи и сестре, хтели они или не хтели, морају проћи кроз Капију смрти. И не само да прођу кроз Капију смрти, него морају се јавити на Свеопштем Суду Божијем, то јесте Христовом Суду, који је у исто време и Вечни Судија. А то је време Другог Доласка Господа нашега Исуса Христа на земљу, када ће, како нас Јеванђеље учи, судити живима и мртвима. Сад можемо поставити питање, зашто је Христос управо тај Вечни Судија? Зато што је Он у васцелом роду људском Једини безгрешан, браћо и сестре, из тога Једини Непогрешив. На Суду својем Христос неће погрешити, браћо и сестре, неће нико моћи да каже, мене је Господ осудио неправедно или мање или више, нити ће се Он о икога огрешити или икоме неправду учинити. Зашто? Па опет зато што је Он Свезнајући и Свевидећи. Он све, браћо и сестре, види шта је у нашем љуском животу. У нашој људској души њему је све то до најтананијих танчина све познато. Јер је Он безгрешан, јер је Он свезнајући, јер је Он срцезналац, његов суд о свакоме од нас биће Свеправедан, али у исто време биће и Свемилостив и Безгрешан и Непогрешан. Нећемо имати тамо прилику да се оправдавамо за наша недела, па да кажемо, па то сам учинио због тога, то због тога. Нећемо имати потребу, браћо и сестре, све ће нам бити јасно, као у огледалу, као што каже Апосол Павле.
Зато је у исто време и срећа за цео род људски, што баш Господу Христу, Богочовеку, припада суд над нама, а не на неком, како бих рекао, неком нижем бићу, који би морао бити погрешиво, јер то биће није Свезнајуће и није Свевидеће. Значи, свако друго биће би било погрешиво. Господ Христос у својој власти држи и зло и добро. Он познаје и зло и добро. Сва разумна бића опредељују се слободно, браћо и сестре, по својој вољи за добро или зло. Имамо слободу да се определимо или за добро, или за зло. А Бог никога не приморава ни да чини добро, као што рекох, ни да чини зло. Исто тако, браћо и сестре, ни ђаво не може никога приморати на зло. Не може. Он нам предлаже. Он нам нуди. И ако ми пристанемо, прихватимо оно што Он предлаже, онда ћемо се заиста определити на зло. Али ако кажемо њему: “Не, нећу с тобом. Не ћу да примам твоје савет, имам Христа, имам Јеванђеље, имам заповести Божије, имам сву Цркву. Имам свете оце који ме уче да не чиним зло. И зато, браћо и сестре, човеку се предлаже, кажем, и добро и зло”. Зато ће се и суд вршити на свима без изузетка, да сваки прими , као што рече Апостол Павле, што је у телу чинио или добро или зло. Ниједна кап добра, која човек учини у овоме животу, неће остати ненаграђена.
Не. А ниједна кап зла неће остати, а да не буде кажњена, браћо и сестре. Наш људски живот, то је живот, брачо и сестре, у свету Божије. Или како рече један свети отац, то је наш је живот, каже, на имању Божијем. А шта ми радимо са нашим имањем? Чувамо га јел тако? Обрађујемо га. Сејемо семе у то наше имање и убирамо плодове. И оно што сејемо, то и жањемо. Ако сејемо добро, добро ћемо пожњети. Ако сејемо зло, зло ћемо и пожњети, браћо и сестре. А и сами смо ми дело руку Божијих, то је оно што је важно да знамо, то јесте да смо и ми творевина Божија, јер су нама и душа и тело дата од Бога. И тело и душа су за Господа, каже Апостол Павле. И тело и душа примиће управу том свеопштем Васкрсењу и Другом Доласку Христовом. И тело и душа ће примити или награду или казну. Из тога је природно да Он на крају Господ наш Исус Христос свих крајева прегледа, види, оцени, процени и пресуди како, браћо и сестре, смо живели на том његовом имању. Зато ће сваки од нас добити оно што заслужио, зависно од тога шта је чинио, шта је волео, добро или зло у овоме животу. Но, без обзира колико год човек и чак и чинио не знам колико добра, то је још увек мало за наше спасење. И ми не треба да се уздамо баш све у то добро што чинимо, него се уздамо у милост Божију. Уздамо се у љубав Божију, јер Бог воли човека. И то човек треба стално да има на уму да га Бог воли, како би и човек заволео Бога. Јер како каже Свето Писмо, пре Он заволе нас, него што ми заволесмо Њега. Зато, браћо и сестре, да се трудимо у овоземаљском животу да чинимо добро, да живимо добрим, и тако ћемо се својим делима или оправдати или осудити. Дела ће да говоре. Ми нећемо имати ни потребу да говоримо на Другом Доласку Христовом, на суду Христовом.
Дела ће нам говорити. Дакле, браћо и сестре, нека нам Господ да силу Своју, да живимо Христом, и да нам Он буде милостив управо на том свеопштом суду Божије. Онако, како се и молимо на богослужењима и говоримо да крај живота нашега буде без бола, непостидан, миран, и да добар одговор дамо на другом страшном Христовом суду. Зато се молимо. Нека нам Господ помогне да нас просвети, браћо и сестре, да се, кажем, трудимо у овом животу што више да чинимо добра. А кад човек се труди да чини добро, увек, онда, све ће мање зла да чини. Јер је сам се покренуо ка добру. То је оно што Апостол Павле каже. Оно што је прошло, то је иза мене. Ја се окрећем ка ономе које је испред мене. То је Христос. Дакле, окренимо се Христу и молимо га да нам буде милостив. Неко ће рећи, ако је Бог љубав, зашто Он да суди? Јер љубав не суди. Да, Бог је љубав, али је Бог и правда. Јер кад би само Бог био љубав, онда значи не би било разлике међу добра и зла. Али Он и правда, јер суди по правди нашој.
Нека нам Господ помогне да заиста, колико је то могуће, водимо рачуна како живимо у овом свету.
Бог вас благословио.”
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
У наставку свете литургије Високопреосвећени је причестио верни народ Телом и Крвљу Господњом у попразништву празника Преображења Господњег.
ђакон Александар Ђорђевић
