Славска радост почела је свечаним бденијем које су служили: протојереј-ставрофор Зоран Крстић, ректор Богословије Свети Јован Златоусти у Крагујевцу, протојереј – ставрофор Зарије Божовић, протојереј – ставрофор Рајко Стефановић, протојереј Владислав Пајић архијерејски намесник Бечејски, протојереј Дејан Марковић, старешина Саборног храма, протојереј Срећко Зечевић, јеромонах Јован (Прокин), професор Богословије Свети Јован Златоусти у Крагујевцу. Предивне речи тропара празника, испуњавале су простор храма, душе и срца верног народа: «Родивши, дјевство си сачувала, уснувши свет ниси оставила Богородице; прешла си у живот, будући Мати Живота и молитвама Твојим избављаш од смрти душе наше.»

На дан славе, звона Светоуспењског храма су огласила сабрање верног народа око Крви и Тела Господњег у Евхаристији. Свечану Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован, уз саслужење: протојереја-ставрофора др Зорана Крстића, ректора Богословије Свети Јован Златоусти у Крагујевцу, протојереја – ставрофора др Милоша Весина, протојереја – ставрофора Зарија Божовића, протојереја – ставрофора Златка Димитријевића, архијерејског намесника колубарско – посавског, протојереја – ставрофора Рајка Стефановића, протојереја – ставрофора Милића Марковића, протојереја – ставрофора Драгана Брашанца, протојереја Владислава Пајића, протојереја Синише Раденковића, јеромонаха Јована Прокина, професор Богословије Свети Јован Златоусти у Крагујевцу, протођакона Ивана Гашића, ђакона Лазара Марјановића, ђакона Александра Ђорђевића. Радост празника употпунило је певање хора Саборног храма под вођством протојереја Драгослава Милована.

У својој празничној беседи протојереј – ставрофор др Милош Весин, је нагласио:

"У име Оца и Сина и Светога Духа.

Света Литургија — та жила куцавица нашега живота. Није нимало случајно што се на свим богородичним празницима на Светој Литургији, као што сте и данас чули, чита један од најлепших одломака из Еванђеља по Луки. У њему се говори како је Христос дошао код својих драгих пријатеља, и како су га две сестре, Марта и Марија, на различите начине угостиле.

Марта, забринута и ревносна, трудила се да што боље и достојанственије угости тако драгог и великог Госта. А Марија је, како чусмо, седела крај ногу Исусових, упијајући сваку његову реч.

Један од првих отаца Цркве, Свети Поликарп, епископ смирнски, указао је на овај догађај још у рано доба. Он је говорио да управо тај сусрет Христов са Мартом Маријом представља пуноћу онога што је у свом животу остварила Пресвета Владичица наша Богородица. Она је у себи на један изузетно хармоничан начин ујединила и улогу Марте, и улогу Марије.

Можемо се запитати: како и на који начин? Зато што је Пресвета Дева служила свакодневним, наизглед обичним потребама нашега Господа током Његових првих тридесет година живота, о којима ми веома мало знамо. Оно што је записано у Еванђељима, што чини историју спасења, све се збило углавном у последње три године Христовог земаљског живота — од Његовог крштења на реци Јордану, па до страдања, васкрсења и вазнесења на небо.

Али с друге стране, Пресвета Богородица је имала и улогу Марије. Јер и онда када није могла до краја да разуме поједине догађаје, еванђелист веома прецизно каже: „А све је то слагала у срцу своме.“ Другим речима, упијала је и чувајући у срцу речи и дела Христова, примала је све то као своје послушање.

Тако и Црква, кроз свој ход у простору и времену, настојећи да превазиђе управо те границе овде и сада, изнова обједињује у себи и службу Марте и молитвеност Марије, показујући нам пут ка вечности, ка незалазном дану Царства Божијега.

И свако од нас, посебно наш женски свет – наше супруге, мајке, сестре и баке – али ништа мање и мушкарци, имају на себи задатак и послушање да на хармоничан начин уједине улогу Марте и Марије. Како? Тако што ће служити сваком ближњем око себе. Јер не заборавите: свака људска особа коју је Господ од почетка вашег живота ставио на ваш пут, та особа је поверена вашој љубави.

А како да будемо Марија? Тако што ћемо умети да слушамо – кога? Самога Спаситеља света и Његову божанствену реч. Ево, данас смо се сабрали поводом славе Саборног храма у Крагујевцу, на овај велики и дивни празник, да бисмо, по ко зна који пут, овим молитвеним сабрањем посведочили једно велико и предивно чудо.

Чудо које православна химнографија овако описује, како смо чули синоћ на вечерњем богослужењу у једној од стихира: „О дивнога чуда, извор живота у гроб се полаже, а гроб постаје лествица ка небу.“ То је, браћо и сестре, то обједињавање наших улога. Наравно, Пресвета Владичица Богородица имала је једну особену, само њој намењену улогу у делу људског спасења. Али и свако од нас позван је да крене том лествицом.

Зашто? Да бисмо избегли замке које воде једино ка земаљском гробу – гробу без утехе и без одговора на иједно питање. Зато је Пресвета Богородица та лествица која нас узводи на небо. Она је наша молитвена заступница и учитељица онога што нам данас највише недостаје у овом брзом, па и сулудом свету – стрпљења.

Она нас учи како да мирно и постојано седимо крај ногу Христових, слушајући Његову реч као Марија и упијајући сваку Његову беседу. А шта данас значи „упијати сваку Његову реч“? То није само бити у храму на богослужењу, него управо онда када се богослужење заврши, понети га у своју свакодневицу. Тада је потребно бити не само хришћанин по имену, него христолик по животу – у данима од понедељка до суботе. Јер лако је недељом и празником бити хришћанин, али је много теже бити христолик током свих осталих дана.

Упијати оно што смо чули на литургији значи просијавати том снагом у свакодневици, на сваком кораку и у сваком сусрету. То је једини делотворни хришћански пут спасења и начин да стекнемо стрпљење. Данас се готово свако жали на недостатак стрпљења. Али запамтите: увек када осетите нестрпљење према другоме, то је први и најбољи знак да сте нестрпљиви према самом себи. Јер човек који има стрпљења са собом умеће бити стрпљив и са другима.

И зато, на крају, али не и последње: нека нам Пресвета Владичица Богородица својим заступништвом помогне да стекнемо снагу стрпљења. Да постојано, мирно и ревносно бдимo крај ногу Христових, ослушкујући сваку Његову реч. Јер то је једини сигуран путоказ у овом, као што рекох, сулудом времену – путоказ који нас не води у странпутицу, већ ка лествици што узводи у Царство Небеско. Амин.

Беседа протојереја-ставрофора Милоша Весина

Светој Архијерејској Литургији присуствовао је Господин Мирко Чикириз, помоћник Градоначелника за сарадњу са црквама и верским заједницама председник Црквене општине Крагујевачке др Марко Петровић.

Радост празника употпуњена је приступањем великог броја верног народа Светој Чаши. После свечане литије око Саборног храма коју је предводио Високопреосвећени Митрополит шумадијски са свештенством и верним народом, пререзан је славски колач и освећено жито.

Празнично славље је настављено послужењем за верни народ, које је уприличено захваљујући домаћину славе господину Дејану Милетићу и његовој породици, као и братству Саборног храма у Крагујевцу.

протојереј Срећко Зечевић