У својој 27. Химни Свети Симеон Нови Богослов на једном месту пева:

„Који у покајању живе,

Који, удаљујући се од других,

Воде монашки живот...

Келија њихова је небо, а они су

Попут сунца, јер у њима живи

Незалазна Божија светлост....“

Та незалазна Божанска светлост обасјала је и манастир Драчу у близини Крагујевца, на дан Светог апостола и јеванђелисте Јована 21. маја 2009. г. када је у поподневним часовима Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован у чин мале схиме или образа увео расофорне монахиње: Аквилину (Пантелић), Магдалину (Божовић), Јустину (Вилотић), Ефросинију (Гардовић), Татијану (Стикић), Параскеву (Савић) и Марину (Савић). Искушенице манастира Драче и Дивостина: Весна Луковић, Биљана Станковић и Негосава Мијаиловић примиле су монашки постриг, добивши на монашењу имена: Анастасија, Јелена и Ана.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована на монашењу у манастиру Драча код Крагујевца

Монашки живот је пребивање у молитви, с тога је град Крагујевац и Епархија шумадијска добила молитвенице за цео свет, јер захваљујући монасима и монахињама, на земљи се никада не прекидају молитве, и у томе је корист монаха за цео свет. Монашки постриг је радост и за монаха и за Цркву Божију. У својој поуци новим монахињама Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован напоменуо је да је монашки пут пут страдални, пут распињања за Христом. Живот монаха као и сваког хришћанина јесте живот заснован на љубави, милосрђу и поштењу. Зато су прави монаси светлост свету, рекао је Епископ шумадијски Г. Јован.

јереј Срећко Зечевић