Мноштво народа је са великом радошћу дочекало свог Архијереја у овом велелепном храму, који овогодишњу славу дочекује са постављеним мермерним подом, уграђеним подним грејањем, завршеним радовима на унутрашњим зидовима храма и започетом израдом иконостаса. На Литургији крштен је Василије син јагњилског пароха јереја Бојана Вићовца и његове супруге Јелене. Лепоти богослужења допринео је хор „Благовести“ под вођством професорке Љиљане Миловић.

У својој беседи Владика Јован је подсетио верни народ на славни пример родитеља Пресвете Богородице и рекао да су Свети Јоаким и Ана посебно важан узор у времену када се породица свесно урушава и када јој се ускраћује важност и достојанство. Наш Епископ је истакао да су кроз послушање и смиреност Свети Јоаким и Ана постали родитељи у позним годинама. Већи део беседе Епископ је посветио молитви. Усрдна молитва поткрепљена делима сведочи о томе да смо заиста достојни хришћанског имена. Молитва је побожно управљање душе човекове Богу, или беседа срца са Богом, кроз коју, представљајући невидљиво Бога пред собом, човек излива пред Њим осећања своје душе. Она је уздизање ума и срца Богу; њоме човек узлеће у хорове анђела и постаје учесник њиховог блаженства. Нема ничег драгоценијег од молитве у животу човечјем. Она и немогуће чини могућим, тешко чини лаким, неугодно претвара у угодно. Молитва је толико потребна човековој души, колико и ваздух дисању. Ко се не моли, тај је лишен разговора са Богом.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

На крају Свете Литургије извршен је чин освећења кољива и резања колача. Овогодишњи домаћин био је господин Славиша Гаџић са породицом. Након тога Епископ Јован је поделио Архијерејске грамате захвалности: Милосаву и Бранку Милојевићу, Милисаву Петковићу, Жарку Калуђеровићу, Стевану Југовићу, Владимиру Јанковићу и Горану Недељковићу, а Слави Стојановићу Архијерејску захвалницу. После се приступило трпези љубави које је братство храма Светих Јоакима и Ане са својим верницима са љубављу припремило.

јереј Марко Јефтић