Тумачећи прочитано јеванђелско зачало, Епископ се надахнутом беседом обратио верујућем народу рекавши да је човек припада или Царству Божијем или царству ђавољем, у зависности коме својим ђивотом служи: “Зато Господ у данашњем Јеванђељу, које смо управо чули, каже- ко није самном против мене је и ко самном не сабира, он расипа. По учењу Светих Отаца и наше Цркве,постоје два Царства, Царство Божије и царство ђавоље, постоје два света и два живота, свет овај пролазни и свет непролазни, живот овај пролазни и живот бесконачни, али постоје и два смисла и две вечности - Христова и сатанска... Када човек није са Христом он расипа своје мисли и своју савест, и она га више не опомиње, а он све дубље и дубље тоне и што је најгоре не види да тоне, дави се, а то не увиђа. Зато, синтеза између човекове душе и личности јесте Господ наш Исус Христос, он је тај који нас повезује и сабира а ђаво је онај који нас расипа, човекову душу и човекову личност...”

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Верни народ у храму Светог деспота Стефана сабрао се, благодатно-евхаристијски, у заједници Једнога Духа, најпре се сјединивши једни са другима и са свима кроз заједничарење у једноме Хлебу живота и у једној Чаши благослова.

По заамвоној молитви, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован преломио је славски колач.

Подсећамо да црква у Бабама потиче из 15. века, сматра се да је у истом веку порушена и да никада није обнављана. Остаци цркве били се прекривени великим слојем земље, и тек 2002. године током археолошких истраживања овога краја откривени су темељи средњовековне цркве. Иначе, село Бабе је добило име по римском прокуратору Baebeniusu, који је живео на овим просторима у 2. веку после Христа, када су ови простори били богата налазишта многих руда и метала, поготову сребра. Градња цркве везује се за период владавине Светог деспота Стефана Лазаревића, коме је благословом Епископа шумадијског Господина Јована и посвећена.

Протонамесник Горан Лукић