Са благословом Његовог преосвештенства Eпископа шумадијског г. Јована, а у организацији Црквене општине Стара црква и посебно протојереја Милића Марковића, стотину верника из Крагујевца се на Томину недељу упутило стазама блаженопчившег старца Тадеја, то јест у манастире Туман, Витовницу и Миљков манастир, први и други у којима је старац Тадеј био игуман и последњи у којем је неко време боравио као монах. Било је ово путовање и слава Васкрса и то не само старца Тадеја на чијем се гробу у манастиру Витовница спонтано заорио тропар Христос воскресе, већ и самог Васкрслог Господа, са којим је једино могуће истински живети и истински се радовати, нарочито у овим данима Светле седмице.На путовање се кренуло рано ујутру уз молитву и уз пријатне звуке акатиста Богородици са музичког уређаја у аутобусу. Прва дестинација је био манастир Туман, на девет километра од Голубца, поред Дунава, задужбина Светог старца Зосиме и место где се налазе многе мошти, између осталог и Светог Јакова, прошле године прибројаних реду светих. Као и сви манастири и овај се налази у сред божанствене природе уз поточић, крај којег су вредне руке сазидале и гостопримницу и рибњак, воденицу и мини зоолошки врт. Колико год да нас је такло гостопримство овог краја, толико нас је још више такла гостопримљивост братије манастира на чијем челу се налази отац Димитрије, које нас је вишеструко угостило. У манастиру Туман учестовали смо у заједничком делу – литургији, а потом је монаштво уприличило и читање молитви за здравље и напредак, као и помазивање уљем поред моштију светог Зосиме и светог Јакова. На послужењу после литургије игуман Димитрије је спонтано испричао како су на оближњем манастирском гробљу пронађене мирисне мошти Светог Јакова жичког и туманског, који је својевремено, баш у Крагујевцу уређивао „Хришћански мисионар“, као и каква се све бројна чуда исцељења и данас дешавају у овом манастиру захваљујући живим свецима, то јест њиховим моштима.
На само километар и по од манастира кроз лепу и густу, тек озеленелу шуму пут нас је даље одвео до пећинске испоснице старца Зосиме. Ту је из камена избила света вода коју верници узимају да се њоме умију, исцеле ране и болести, а одмах поред извора је и водопад.
Следећа дестинација је био манастир Витовница, стари манастир из времена краља Милутина, у којем се налази гроб блаженопочившег старца Тадеја. Прошло је тачно 15 година од његовог упокојења, а верни народ и даље долази појединачно или у групама да му се помоли и да на његовом гробу затражи духовну подршку какву је старац Тадеј давао за земаљског живота свима који су му долазили у посету. У манастиру Витовница није било никога да нас дочека, тако да се брзо кренуло даље ка Миљковом манастиру, познатом пре свега по томе што се ту замонашио Свети Јован Шангајски. Овде се стигло баш у време када се у храму Ваведења умилним гласовима оца Нектарија и монахиња читао акатист Господу Исусу Христу. Реч је о изузетно уређеном манастиру са бројним женским, углавном старачким монаштвом. Упркос томе овде је веома развијена економија и има свега од меда до сира који се налазе у продаји. Очарани гостољубљем манастира који је својевремено угостио и Светог Јована Шангајског овде смо пред крстом Господа Исуса Христа направили заједничку фотографију са игуманијом манастира мати Анастасијом. Иначе у манастиру се налази и гроб схиархимандрита оца Амвросија који је био духовник Светог Јована Шангајског.
Иначе, ово путовање је саставни део прослављања 200. годишњице Старе цркве у Крагујевцу.
Гордана Јоцић
