Владика је истакао да Јеванђеље нас позива на будност, али нам говори како и да се сачувамо од тих искушења. Један од услова нашега спасења јесте да чувамо Реч Божију. И зато данашње Јеванђеље говори о сејачу и семену. Овом данашњом Јеванђелском причом видимо како Господ жели да уђе у људску душу, да је отвори за оно што је Божанско и оно што је вечно, да је спасе и да се душа не откине од Бога. Када се душа откине од Бога, она умире и пре физичке смрти. Ко је тај сејач у причи? Син Божији, Христос. Он је изашао од Оца Небескога. Да ли сеје обично семе? Сеје семе истине, љубави и правде. Господ сеје по свим душама своје семе, то је Јеванђеље и речи Његове. Господ нам поставља питање: да ли смо ми спремни да Господ сеје по нама речи своје? Да ли смо ми припремили нашу душу да се по њој посеје семе Божије? Потребно је дубоко сејање душе наше. Када припремимо њиву нашу, душу нашу, онда ће и семе да узрасте. Шта нам треба? Да дубоко изоремо себе изнутра, да спустимо себе у себе, да изоремо мржњу, пакост да би то семе имало плода. Господ сеје семе по свачијој души. На некој се души семе прими и расте, а на некој се не прими. Бог сеје семе и по камењу и по трњу, и у томе ми видимо човекољубље Божије, да он не жали свога семена. Постављамо питање: зашто ми да жалимо нашу душу? Основни проблем је у нашој лењости за наше спасење. Лењост је опака болест. Лењ човек не само што неће да припреми да нахрани своје тело. Неће да научи ништа, неће да се потруди да научи ништа. Лењ човек је неодговоран. Лењост води човека на психијатрију кажу свети оци. Треба да имамо осећање да Господ не спава, и да непрестано сеје своје семе. Ако се не припремимо неће се примити семе. На камену када падне семе да ли може нешто да узрасте на њему? Камен је хладан. Као што је и човеково срце. Човек треба да се потруди да га загреје. Онај човек који има хладно срце нема љубави и нема потребе да се загреје. Све човек може изгубити у овом животу, али не сме једно да изгуби ако хоће да опстане као човек, а то је вера. Треба да се трудимо да мислимо да Господ стално сеје своје семе по нама. Бог вас благословио.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

ђакон Александар Ђорђевић