План путовања је био такав да то ходочашће почне светом Литургијом па су ходочасници прво посетили саборни храм Светог Николе у Сремским Карловцима, где су присуствовали и узели учешћа у светој Евхаристији. Градња Саборне цркве Светог Николе у Сремским Карловцима започета је 1758. на подстицај Карловачког митрополита Павла Ненадовића, по плановима израђеним у Бечу, на месту старе цркве из турског времена. Мајстори градитељи били су Коста Цинцарин и Немац Јоханес. Године 1760. зидани су торањ и купола, по пројекту Захарија Орфелина, а црква је потпуно завршена 1762. године. Крајем 18. века Саборна црква је тешко страдала у пожару, а први пут је обновљена 1805. године. Уговор за сликање иконостаса склопљен је 1780. године са сликарима Теодором Крачуном и Јаковом Орфелином. Празничне иконе и двери су Крачунове, док су остале иконе Орфелинов рад. 1811. године Саборна црква је обновљена са значајним изменама, које су цркви дале неокласицистичке одлике. Век касније (1911. године) поново је обновљена и добила, уместо барокне, ренесансну фасаду. Црква је сачувала изглед од дате обнове. Последња обнова Саборне цркве десила се 2011. године.

Након свете Литургије посећен је владичански двор који се налази у непосредној близини храма, где су верници могли да обиђу ризницу која је отворена за јавност и у којој се налази стална поставка. Неки од предмета у поставци донешени су из разорених и угрожених цркава у Босни и Хрватској. У седам одаја смештене су драгоцености, уметнички материјал, иконе, портрети, различити предмети примењене уметности и библиотека ретких и вредних рукописа и старе штампане књиге. 13 портрета епископа и митрополита који су владали Карловачком патријаршијом, смештено је у највећој одаји Ризнице. Рестаурирани остаци иконостаса из у Другом светском рату оскрнављених манастира Старо и Ново Хопово, такође се налазе у Ризници. Најстарија књига у Ризници је “Цветник”, написан у 15. веку. “Цветник” је био врста уџбеника за младе монахе. Златом ткани фелон (огртач) у којем је хиротонисан Свети Петар Цетињски, престони крстови, златни и сребрни путири, као и композиција “Поворка светих Срба”, чувеног иконописца Мојсија Суботића, део су ове Ризнице.

Потом је обилазак настављен у богословији “Свети Арсеније Сремац” где је трудом и љубављу ректора Карловачке богословије протојереја-ставрофора Јована Петковића припремљено послужење за све ходочаснике.

Следеће одредиште је било манастир Велика Ремета један од 16 фрушкогорских манастира, посвећен светом Димитрију. По предању, манастир је основао краљ Драгутин када је у лову пао са коња и остао трајно хром и предао власт свом брату Милутину.

Затим је уследила посета манастира Крушедол посвећеног празнику Благовести. У цркви, испред иконостаса, налазе се кивоти у којима су смештени остаци моштију светих Бранковића, тј. деспота Ђорђа Бранковића (монах Максим) и његових родитеља Свете Ангелине и слепог Стефана Бранковића. У припрати са десне стране налазила се зидана гробница Св. Максима (1838). У манастирској цркви, у припрати леже и посмртни остаци многобројних значајних Срба. Између осталих ту су сахрањени: патријарх Арсеније III Чарнојевић (1706), митрополит Исаија Ђаковић (1708), патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента (1748), митрополит Викентије Поповић (1725), гроф Ђорђе Бранковић (ту од 1744), пуковник граничарски Атанасије Рашковић (умро 1753), војвода Стеван Шупљикац (1848), књегиња Љубица Обреновић и краљ Милан Обреновић. По историјско-културној улози, по богатству ризнице манастира, чувеном иконостасу и живопису, другим реликвијама, манастир Крушедол је један од најзначајнијих фрушкогорских манастира.

Из Крушедола одлази се у манастир Гргетег који је посвећен светом Николи. Тврди се да је манастир подигао Вук Гргуревић (Змај Огњени) за свог слепог оца Гргура Бранковића (монаха Германа), али историчари то сматрају више легендом него чињеницом. Као и код већине манастира не зна се поуздано ко је био градитељ манастира Гргетег као што није познато ни време његове изградње. Али је то свакако XV век.

Ово путовање је завршено у манастиру Ново Хопово где су верници присустовали вечерњем богослужењу. Манастир Ново Хопово, са црквом светог Николе по својој архитектонској вредности представља најзначајнију сакралну грађевину своје епохе на овим просторима. Први писани помен манастира је из 1451. године. Манастир Ново Хопово, заједно са Крушедолом, по својој архитектури, просветној улози, историји богатој културним, верским и политичким догађајима, један је од најзначајнијих манастира у Србији, а посебно међу фрушкогорским манастирима.

Из манастира Ново Хопово ходочасници су кренули пут Крагујевца где су стигли у касним вечерњим сатима али са осећајем велике радости у души, јер су се тога дана поклонили великим светињама.

ђакон Немања Стојковић