Стигли смо непосредно пре почетка свете Литургије где је већ била пуна црква а и ми, сви који смо кренули придружили смо им се са радошћу. Целивањем моштију светих Зосима Синаита, Јакова и Нектарија употпунили смо наш боравак у овој светој обитељи. По завршеној Литургији окрепили смо се под оближњим, покривеним манастирским тремом. Потом сви они који су хтели да им се читају молитве за различите потребе вратили су се у храм док су се наши мали сапутници, деца, поиграли са понијима, магарцима, ламама, као и са птицама, од папагаја до пауна, које брижљиво чува братија манастира Тумане. Сачекавши да се група поново окупи, заједно смо кренули путем кроз шуму ка месту где се свети Зосима подвизавао. Келија је дубоко у шуми где је свети Зосима Синаит, у једној стени, нашао себи идеално место за подвиг. Сада постоји на том месту храм, додуше скромних димензија, али и у њему се повремено богослужи, када игуман да благослов за то. Поред келије протиче мали поток чији је извор у непосредној близини. После повратка из келије погледали смо и манастирску економију која, из године у годину, напредује у свом развоју - дограђују се амбари, воденица ради пуном паром.  Из нашег угла посматрано, све делује бајковито, а како је монасима то само они и Господ знају.

Поздравивши се са игуманом кренули смо натраг нашој лепој Шумадији, а овај крај, који је озарен светлошћу Онога Који посвети светога Зосима и светога Јакова Арсовића, носићемо у нашим лепим сећањима дуго, дуго времена.