У понедељак седмице блуднога Сина, када се припремамо за Велики и Часни Пост, и када се свакодневно враћамо натраг у загрљај Оцу своме Небескоме, Његово Преосвештенство служио је свету архијерејску литургију у храму Светога Саве на Аеродрому. Преосвећеном су саслуживали оци: протојереј-ставрофор Живота Марковић, протонамесник Немања Младеновић и ђакон Александар Ђорђевић. По прочитаном Јеванђељу по Марку, где је Господ победоносно ушао у Јерусалим, Преосвећени Владика је произнео беседу.У почетку Владика се осврнуо на речи апостола Павла: “Све могу у Христу Који ми моћи даје”. “Вера у Бога даје нам сву Божанску моћ и снагу да човек може пребродити све невоље, искушења, патње и муке. Вера је основ живота, како то каже апостол Павле. Да би живели по Христу треба нам вера. А да би веровали у Бога треба да Га спознамо. Бога спознајемо онолико колико Бога носимо у себи и осећамо у себи. Ми Бога не можемо спознати без вере. То што знамо о Богу знамо онолико колико је нама довољно за спасење. Суштину Бога не можемо сазнати у телу којег носимо. Бог нам се открива онолико колика је наша вера. О значају те вере апостол Павле каже да онај који прилази Богу треба да верује да Бог постоји и да Он награђује оне који Га траже”, поручио је Епископ Јован, подсетивши на Господњу поруку: “Без мене не можете ништа чинити”. У наставку Владика се осврнуо на однос вере и добрих дела: “Без Бога човек не може чинити ништа суштински добро. Без вере у Бога човек не може ништа чинити вечно и бесмртно. Са Богом све ово може да постигне. Да би човек постигао треба да верује у Бога и да живи по Богу. То самоосећање и самосазнање човеку хришћанину треба да излази из његове вере, молитве, поста и доброчинстава. То се све разлива та благодат Божија. Треба стално да струји кроз њега Бог. Треба да живи по вери и по осећању према Богу”.
Беседа Епископа шумадијског Г. Јована
Преосвећени се осврнуо на речи апостола Павла: “Све могу у Христу који ми моћ даје”. “Која је то човекова моћ? Човекова је моћ немоћ ка добру без Бога. А када је човекова моћ Христова, онда такав човек не само да је немоћан него је и свемоћан, јер је све могуће оном који има вере. Зато нам је потребно да схватимо без Христа, човек је сам по себи апсолутна слабост. Човек је без Христа апсолутна немоћ, али у немоћи се сила Божија огледа. Како то? Када си немоћан онда си немоћан да чиниш зло. То је права немоћ, немоћан си да говориш оно што не треба да говориш, и да мислиш оно што треба да говориш, али све кроз Христа и у Христу онда је човек заиста свемоћан. Докле год се човек ослања на своју моћ, он је како рече Св. Јустин, слабији од комарца". Шта каже апостол Павле за језик: “Ко мисли да је побожан а не обуздава свој језик његова је побожност лажна”. Ми мислимо да ту своју немоћ докажемо језиком. По речима апостола Павла слабости човека су вапај. Ми када се разболимо ми вапијемо за здравље, за оним Који нам може дати здравље. Вапај за сву силу и свемоћ Божију. Зато треба стално да вапијемо Господу: “спаси, помози, смири ме, сачувај ме”. Зато ми говоримо на свим богослужењима певамо: “Господе помилуј” то значи да се стално обраћамо, у ове две речи се све састоји. Зато не смемо у Цркви ништа механички радити, молити, морамо када се молимо у Цркви да осетимо да наша душа вапије за Господом. Када вапије душа, онда вапије срце, и цело биће човеково. Онда човек заиста осети ту силу тих речи апостола Павла: "Све могу у Христу Који ми моћ даје", закључио је Владика Јован.
ђакон Александар Ђорђевић
