После прочитаног јеванђелског зачала, присутним верницима обратио се протојереј – ставрофор др Зоран Крстић који је најпре свима честитао празник, а потом, између осталог, одговорио на питање шта значи бити православан:

“Срећан празник браћо и сестре. Прва недеља Часног поста назива се недељом православља. Година 843. и царица Теодора, као и сабор у Цариграду, окончали су иконоборачку јерес која је потресала исток, односно православно хришћанство. Суштинско питање спора насталог између две супростављене стране било је да ли се може осликати Христов лик. Ако оваплоћење није реално, онда ни наше спасење није реално. То питање спасења је кључно и Црква се трудила кроз векове како би сачувала своје веровање. Јасно је да до дана данашњег ми не обожавамо посебно иконе, али је исто тако јасно да су иконе и иконописање једни од кључних сегмената наше вере. Много тога се у историји десило, а питање које тражи одговор и у данашњем времену гласи: Шта значи то бити православан? Најлакши одговор је да бити православан значи бити Христов. Православни идентитет у потпуности се изједначава са Христовим идентитетом. Велики пост има крштењски карактер, а кључна тема подучавања људи који су се припремали за крштење била је упознати Христа. Сазнајући ко је Христос, ми сазнајемо ко смо ми. Реченица апостола Филипа: “Нађосмо га.”, показује да иза ње стоји период трагања. Све велико, светско и онда и данас стоји насупрот малом хришћанском. Питање Натанаила: “Може ли из Назарета шта добро бити”, може се проширити и на питања: Може ли из Витлејема нешто добро бити, или може ли из гроба живот да засија. Одговор на сва ова питање је позитиван и то је оно што ми православни хришћани исповедамо. Само на тај начин скромног исповедања вере постајемо православни хришћани. За Филипов одговор потребно је да се потрудимо подвигом, постом и аскезом и дај Боже да сви ми који смо се припремали за Свето Причешће данас овде поновимо Филипове речи: “Нађосмо га”.

Беседа протојереја-ставрофора др Зорана Крстића, ректора Богословије “Светог Јована Златоуста”

Велики број верника причестио се Христовим тајнама и тиме потврдио свој идентитет.

У поподневним часовима с благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, братство Саборног храма организовало је Велику Литију у част и славу свих оних који су за две хиљаде година трајања Свете цркве, дали себе, своје трудове и своје животе за победу вечне истине, слатког Православља. За победу коју је Православна црква извојевала после дуге борбе над онима који су свете иконе избацивали и протеривали из православних храмова.

У Саборном храму Успења Пресвете Богородице са почетком у 16:00 часова почело је свечано вечерње богослужење у част победе Православља над свим кривоверјима и шизмама. У наставку богослужења, Преосвећени Владика, свештенство и верни народ кренули су у свечану литију кроз град Крагујевац, носећи у рукама иконе светих и на тај начин символизујући победу Православља.

По повратку Литије у храм, Преосвећени Владика одслужио је Молебан и прочитан је Синодикон, који садржи анатему или проклетство свих јеретика, посебно иконобораца, затим похвалу за све ревнитеље православне вере. Тај Синодикон донет је 843. године у Цариграду.

Похвалном песмом на крају Молебна, Никите Ремезијанског “Тебе Бога хвалим”, узнели смо молитву и захвалност Свевечном Творцу због сачуване чистоте Православне вере.

Срећко Зечевић, протонамесник

Урош Костић, ђакон