Након прочитаног Јеванђељског зачала, Преосвећени владика је произнео своју беседу, поучавајући свој народ. На самом почетку је похвалио свештеника јагодинског храма Светих архангела Михаила и Гаврила, јереја Милоша Ћирића који је на Владикино питање “Зашто је 2. недеља Великог поста посвећена баш светом Григорију Палами?”, одговорио – Зато што је цело његово богословље приказано у овој недељи Великог поста.

У наставку своје литургијске беседе, Владика је додао колико је наша ревност важна за наш духовни живот и поучио је свој народ о значају и суштини поста.

“Пост нам је дат као духовно средство за чишћење тела и душе. Пост нам је дат и то је уздржање. Да се уздржавамо од греха и свега оног што нас одваја од Бога, јер грех нас одваја од Бога. Грех је гордост, сујета”, рекао је Преосвећени владика. Он је још додао да нас пост води у покајање, а оно нас води у спасење. “Без покајања нема спасења, без промене. Зашто баш пост? Зато што је и Господ, пре било каквог рада на земљи, отишао у пустињу да пости, да се постом и молитвом припреми. Врхунац Његовог поста је победа ђавола. Пост је и заборав себе да би се дао другоме”, рекао је Владика.

Говорећи о освећењу времена, Владика је поучавао да је Бог осветио време и све у времену је освећено и наше је да то време “искористимо”. Време је увод у вечност, припрема, предспрема за бескрајни живот у вечности. И ово време поста је наше време, време нашег путовања, да се сретнемо са Васкрслим и Вечним и Живим Логосом. И зато стално треба да говоримо “сад је време за спасење”. Пост да постимо уз молитву, смирење, послушности. И сам Адам је истеран из раја због непослушности. И човек је затворио врата раја али је Бог отворио та врата. Пост је и да повећамо молитву, подвиг. И ђаво хоће да нам одузме благодат поста, а ми се благодати спасавамо. Против тога се боримо добрим делима, мислима и зато је сад време нашег спасења.

Владика је рекао да никад не смемо да сумњамо у Бога, Он је ту, Он види нашу муку, болест. Будан је Бог за наше покајање. И ово данашње Јеванђеље говори како је Господ оздравио одузетог човека. “Господ није питао, Он је видео веру”, рекао је Владика у својој беседи.

Још, на крају, Владика је додао да је потребно да верујемо у речи литургијске молитве јер се тако освећујемо и да треба да понављамо молитвене речи Св. Григорија Паламе “Господе, просветли моју таму”.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Након што је Епископ причестио свештенство и верни народ јагодинског храма, одржан је молитвени помен невино пострадалима у НАТО бомбардовању 1999. године.

Литургијска радост је настављена уз Трпезу љубави коју је припремило братство и сестре овог јагодинског храма, са својим Црквеним одбором, на којој је председник ЦО господин МирославЂорђевић одржао пригодну поздравну реч Његовом Преосвештенству:

“Ваше Преосвештенсто, поштовани Градоначелниче, Високопреподобни оче, часни оци, драга браћо и сестре.

Добар српски домаћин, а верујем и да свако од нас, када очекује драгог госта или неког свог из куће да се врати после извесног времена, у исчекивању сусрета размишља како ће га поздравити и на најлепши начин пожелети добродошлицу. Тако и сада, иако где год дођете, наш драги Владико, Ви сте наш домаћин а ми смо само они који Вас дочекујемо. Следећи светле примере добрих српских домаћина кажем: добро нам дошли Свети Владико. Добро нам дошли и у добру нас нашли.

Као и увек до сада, стојим пред Вама са поштовањем, јер знам да стојим пред првојерархом Епархије шумадијске, коме је света Црква дала да се стара, подучава и моли Свеблагом Господу за спасење душа свих нас. Знам да стојим пред духовним пастиром који враћа изгубљене овце Христовом стаду, пред духовним оцем који прашта блудним синовима и пред неуморним путником који нам доноси благослов свих светиња, манастира и цркава Епархије шумадијске.

Иако је до сада било небројано сусрета са Вама, сваки је био јединствен и непоновљив.

Та сусретања са Вама, ево ове године, пуне једнак број година колико је Господ наш Исус Христос ходио земљом. 33 године.

Од првог сусрета, сад већ далеке 1986. године, на величанственој прослави 8 векова манастира Студенице, када Мајка свих Српских цркава са својим игуманом дочекује, од Патријарха са архијерејима до одојчета у мајчином наручју. Реке људи са свих страна Српских земаља се сливају у море Христове и братске љубави, где се поносно уздиже Студеница као светионик са свима својим Светима. Светионик који вековима указује на мирну луку спасења свима онима који плове по животним бурама овога света. Тог дана небо се радовало. Патријарх, архијереји, свештеници, монаси, ђакони, професори, занатлије, студенти, дрвосече, ђаци, домаћице, сељаци, старо и младо сви су једно у молитви и љубави. Високо изнад глава људи свечано и поносно сијају крстови и рипиде, вијоре се барјаци и заставе Српске Православне Цркве. Човек до човека и како каже народни песник:

“Да из неба плаха киша падне, ниђе не би на земљицу пала”.

Да ли издвојити сусрет са Вама, само неку годину касније, на стази од Радосављеве припрате до трпезарије Светог Саве, једног од првих септембарских дана, непосредно пред Ваш полазак на мисионарски пут у Америку. Тада је молитвену тишину светиње парао само наш разговор, као што рекох домаћина и путника намерника, на стази којом су ходили светитељи, потпомогнут разговором птица из манастирске шуме.

Или сусрет са Вама једног летњег дана у манастиру Јошаница, приликом једног од Ваших првих долазака, сада као епископа Шумадијског, када смо окупљени око Вас, седећи на трави манастирске порте, нетремице слушали о пресвлачењу Светих моштију Светог Симона монаха. Ово је био сусрет као нове беседе под гором.

Убрзо након тога Јошаница је била сведок незаборавног сусрета - саборног крштења. Тада је кроз манастирску порту протицала делом вода Јошаничке реке, вoдом која је напајала манастирску воденицу. И баш том водом, живог Јордана, десетине и десетине до тада некрштених душа, од деце до стараца, корачало је ка свом Епископу, који их је дочекивао, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, Догађај о коме се и дан данас прича широм Епархије Шумадијске. Када је таква радост за једну овцу приведену своме стаду, колика је радост на небу када је тог дана Светом тајном крштења наша Мајка Света Црква под своје окриље примила толики број своје деце у једном дану.

Онај исти добар српски домаћин с почетка ове приче, када оде да оре своју њиву, када узоре прву бразду осврне се, погледа, па каже: “Добро је.” Када узоре другу бразду, осврне се, погледа, климне главом и каже: “Добро је.” И тако редом док не узоре целу њиву. А онда посеје семе и као што нас Господ учи:

“Изникавши донесе стоструки род”.

Те узоране бразде су наши сусрети са Вама, где сте посадили реч Божију, која је многима од нас донела покајање, ојачала веру, дала наду и открила љубав.

Нека би Господ дао још многе сусрете са Вама како би се напајали са Извора воде живе.

Вама свети наш Владико, хвала на бризи, љубави, саветима, благослову и на Вашим молитвама. Желимо Вам добро здравље, дуг живот и да нам сви наши сусрети буду као одраз у огледалу Христове љубави.

ИСПОЛАЕТИ, ДЕСПОТА, АРХИПАСТИРУ НАШ!

Вероучитељ Младен Алексић