Појало је братство храма и богослови матуранти са својим професором појања господином Немањом Старовлахом. Литургији су присуствовали и ученици првог разреда ОШ “Мирко Јовановић”, са својом учитељицом г-ђом Драганом Малишић.

На светој Литургији прочитано је Јеванђеље по Матеју, где нам Господ говори о свом великом и Другом Доласку, као и о пет мудрих и пет лудих девојака. Преосвећени Владика обратио се окупљеним верницима непосредно пред причешће, истакавши да је ово посебна недеља у којој се припремамо и подсећамо шта је Господ учинио за нас. “Шта је то нама Господ дао? Дао нам је Себе, Цркву, Свето Причешће... Ово је недеља када треба да се молимо Страдалном и Васкрслом Господу да нам опрости грехе, да нам буде милостив. Ово је недеља када хришћани треба да размишљају шта се то догодило са Господом и са људима који су пре два три дана поздрављали Господа када је улазио у Јерусалим, а одмах сутрадан тражили су и говорили: Распни га, распни! Шта се то догађа? Зар човек може толико да огугла на љубав Божију, јер све што је Господ чинио није чинио зарад Себе, већ зарад нашега спасења. Тако се људи деле на оне који иду за Господом, који вичу: Осана који долази у име Господње, и на оне друге који вичу: Распни га, распни. Ко то виче? Онај који неће Бога за сведока. Човек који нема добрих дела, он хоће да уништи Бога мислећи да ће кроз то да уништи и своја лоша дела. Не смемо да се варамо, оно што добро учинимо добро ће нам се вратити, да ли у овом или на оном другом то Бог зна када треба. Зато је велика мудрост бити и остати човек Божији. То смо чули у данашњем Јеванђељу у предивној причи о мудрим и лудим девојкама. И видели смо докле су дошле ове мудре девојке које су чекале Долазак Христов. Заиста браћо и сестре из ове јеванђелске приче можемо да се запитамо шта је мудрост? Мудрост је живети по Богу, веровати у Бога, имати љубав према Богу и човеку, чувати себе од зла, мудрост је ишчекивати долазак и сусрет са Богом. Мудрост је као што рече данашње Јеванђеље да се запитамо да ли мудро чувамо у себи ту духовну свећу коју је Бог у нама запалио кад нас је створио? Да ли чувамо тај пламен који ће нам осветљавати тај пут када и по нашој слабости паднемо? Мудрост је када у кандило наше вере доливамо то уље доброте, уље кротости, жртве, послушности. И ово кандило, када не доливамо уље, изгореће и угасиће се. И онда не видимо светлост. Ово су дани посебни, да ли смо успели да кроз овај Велики Пост да запалимо те свеће врлина у нама или смо уствари врлине угасили а чинили оно што нису врлине. Ово је време поста када човек постећи од мрсне хране треба да се чисти и душом и телом. Ово су дани да преиспитамо себе, да ли ћемо осетити радост тог највећег догађаја Васкрсења Христовог. Осетићемо га ако смо све време ишли ка тој радости. Зато помолимо се Богу да нам ова страдална седмица управо буде стално на размишљање шта је Господ дао нама и шта ми узвраћамо Њему. Све што нам је Бог дао ми нисмо заслужили, али Бог то даје зато што је Он љубав. Нека нам Господ помогне и овај пост који смо постили да уђемо у радост Господњу и славимо победу над смрћу, грехом и злом".

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

По завршеној литургији, уследило је послужење у просторијама Богословије.