Господ нам кроз њу заиста показује да се "сила Божија у немоћи познаје" она иако физички крхка понела је тешко бреме свог страдалног народа у најтежим моментима пружала је руке своје ка Господу и вапила му да излије милост своју и заиста како је молила тако је и бивало њеним молитвама. Чудно и нама малима несхватљиво да она која страда од болести лечи друге глуви добијају слух они одузети ходају ђавоимани постају разумни,а све то чини да покаже не своју силу већ силу Онога кога ни гроб није задржао.

Често је говорила и истицала да се што чешће осењујемо крсним знамењем јер само силом распетог Господа можемо победити сва зла,а политичке идеологије су пролазне,а Господ исти данас и јуче и у векове. Ко зна колико је чуда учинио Господ по њеним молитвама,а тек после њеног представљења су почела да се дешавају не само у Русији већ и по целом свету где се њено име молитвено призива па тако и у нашем храму се осећа њено присуство иако су њене очи на икони затворене јер је тако и рођена слепа ипак загледани у њен благи лик добијамо утеху,а знамо да нас она види и својом руком штити и да моли Бога за нас мале.

Њену смо икону са великом радошћу дочекали прошле године као дар наше драге сестре Наталије која је пореклом Рускиња и њене благочестиве породице.

Од тада је устаљена пракса да се светитељки служи акатист сваког првог петка у месецу и из месеца у месец све више је оних који долазе да се поклоне светитељки чудотворки и да моли помоћ за разне невоље. Да светитељка не остаје глува на наше вапаје показало се и вечерас када су многи од оних који су по њеним молитвама добили лек и утеху у невољи принели славски колач и кољиво.

Славске колаче и жита по одслуженом акатисту у част светитељке принео је и осветио протонамесник Срђан П. Тешић који се на крају сабрања бираним речима обратио повереној пастви и свима који са стране посећују овај храм који полако из дана у дан се улепшава чекајући дан великог освећења.

У беседи је истакао значај сабирања у храму и однос који треба да имамо према светима који нас не заборављају пред престолом Бога Живога иако их ми неретко заборавимо. Да су сви свети ако им се обратимо са вером наши да ће нам увек притећи у помоћ.

Сабрање је настављено трпезом љубави коју су са великом пажњом и љубављу припремили колачари за све окупљење.

Александар Радовановић,студент теологије