Преосвећеном Владики у литургијском сабрању саслуживали су: протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, архијерејски намесник крагујевачки, протонамесник Бранислав Матић, јереј Милан Петровић, јереј Александар Ђорђевић и протођакон Иван Гашић. Певницу је предводио професор Немања Старовлах са својим ученицима, а у литургијском одговарању помагао је и дечији хор овог светог храма “Свети ђакон Авакум”, предвођен протиницом Милицом Тешић.

У својој богонадахнутој беседи преосвећени Владика се обратио верном народу, подсећајући на значај Васкрса за све нас православне хришћане рекавши да: “Нема лепшег празника, нема садржајније поруке делом исписане, нема силе која разгони страх и бригу људску до Светло и Свесилно Васкрсење Господа, Бога и Спаса нашег Исуса Христа. Јер све оно што је мучило човека од његовог грехопада, отпало је у једном једином тренутку, када је Спаситељ наш засијао Нетварном Светлошћу и Силом од које се гробни камен распукао и печати попадали, јер нема силе која би више задржала у смрти Животодавца, нема је! А човек, мизерна прашина коју ветар размеће, блато које је како свети владика Николај каже “прошло кроз туђу утробу безброј пута”, он будући тако беспомоћан постаје бесмртан, усиновљен Богу кроз Васкрслог Исуса Христа, постаје Бог по призвању, по благодати. И заиста има ли шта лепше и радосније?”. Печатећи суштину вере у Васкрсењу Господњем, а кроз апостолску проповед и науку, Владика се позвао на речи светог апостола Павла који говори да је узалудна вера наша и проповед наша, ако Христос није Васкрсао из мртвих.

У светлу данашњице и егоцентричног појединца егзистенцијало окренутог себи, Владика је нагласио значај љубави за ближњега и улогу саме жртве у спасењу човечијем и човечанском, појединачне као индивидуалне, на плану спасења појединца и Христове као најавеће Жртве којом је Бог, приневши Себе, спасао човечанство ослобађајући га од смрти. “Тако нам”, како рече преосвећени владика, “Христова жртва светли, свима нама, да будемо пуни љубави једни према другима, жртвене љубави, делатне љубави, да бисмо тако заједно задобили спасење, јер се једни без других не можемо спасити”. И опет је нагласио да егоцентризам као вид себичности никако није особина хришћанске личности, већ одсуство благодати Божије и одступање од заједништва, а никако не смемо заборавити да и Бог пребива у Тројединој Љубави.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

На крају Литургије верни народ се кроз причешће Светим Тајнама сјединио са самим Васкрслим Господом. Након Литургије Епископ Јован обишао је палионицу свећа и пратеће просторије и дао очинске савете за наставак радова на самом објекту у порти храма. Сабрање је настављено трпезом љубави коју су припремили чланови црквеног одбора заједно са својим свештеником.

Страхиња Вуксановић, апсолвент права