Говорио је да је јако важно да се сабирамо у храму јер као што се овде сабирамо тако ћемо се једног дана сабрати у вечности и да са тим у вези водимо рачуна на своја дела и савест попут нашег патрона који је прави пример и путоказ ка спасењу.

Од раног јутра верни шумаричани и пријатељи храма са других делова града су пристизали у храм да прославе свог заступника светог Георгија.

Имали смо посебан благослов и част да угостимо познатог протојереја-ставрофора Милана Бороту, који је везан за наш храм од његовог оснивања.

Он је началствовао литургијским сабрањем уз саслужење надлежног пароха протонамесника Срђана П. Тешића.

Молитвено учешће су узеле сестре манастира Дивостина предвођене својом игуманијом мати Анастасијом. На прозбе је одговарао хор “Свети ђакон Авакум”.

Беседу је одржао прота Борота, који је прво честитао храмовну славу свима сабранима и говорио је о значају причешћа и о светима, објаснивши ко су, заправо, свети, и ту нам приближио житије светог Георгија, који није штедео ни своје тело, а ни живот да положи за Христа. Одрекао се славе земаљске, војног чина и поступио по јеванђељским речим “ко хоће да иде замном нек узме крст свој и замном иде”.

Посебно радује то да је велики број сабраних се одазвало на позив и приступило светој Чаши и сјединили се са самим Богом.

Онда се приступило освећењу славског колача и жита које су у славу и част светог Георгија припремили и принели пријатељи храма Ивана Шуловић са породицом и парохијанка Снежана Милановић.

На крају сабрања се обратио и надлежни парох протонамесник Срђан захвалио се свима што су дошли да увеличају прославу храмовне славе посебно захваливши проти Бороти што није жалио труда да посети наш храм и подели радост празника и подсетио је сабране, да поред блаженопочившег епископа шумадијског Саве, управо прота Борота има заслугу за изградњу нашега храма, који је још недовршен, али захваљујући помоћи добрих људи из дана у дан се улепшава чекајући дан великог освећења када ће засијати у пуном сјају.

Такође се захвалио сестрама Дивостинске обитељи на челу са њиховом игуманијом Анастасијом што су и данас биле да поделе радост са парохијанима, јер се наш храм и парохија развила и развија управо из Дивостинске обитељи.

Уприличена је трпеза љубави за све присутне трудом и љубављу данашњих колачара, који су се потрудили да ништа не недостане и све протекне у миру и љубави.

Сви су се разишли у миру носећи својим кућама благослов светог Георгија у жељи за новим сабрањима.

Александар Радовановић, студент теологије