За певницом су били богослови са својим професором појања Немањом Старовлахом.

На крају бденија, великом мноштву народа, који се окупио, обратио се отац Немања Младеновић, као чредни свештеник, и честитао је навечерје празника и славе.

У наставку је организован, по традицији, свечани културно уметнички програм, који води отац Иван Антонијевић, у духовном центру “Свети Јован Златоусти”. Наступали су: фолклорно друштво “Дукати”, оркестар Томице Јовановића са браћом Николић, певач Марко Ерић, дечији хор “Свети Сава”, и богослови са етно и богослужбеним песмама. Читав програм је оставио утисак дубок међу гледаоцима, који су видели нешто најдивније из ризнице културно историјског наслеђа нашег народа.

На дан славе 10. маја 2019. године, велики број свештеника служио је свету Литургију: протојереј-ставрофор Милован Антонијевић, протојереј-ставрофор Милан Борота, протојереј-ставрофор Рајко Стефановић, протојереј-ставрофор Живота Марковић, протојереј-ставрофор Милић Марковић, протојереј Драган Брашанац, протојереј-ставрофор Синиша Марковић, протонамесник Немања Младеновић, протонаменик Саша Јовановић, јереј Дејан Марковић, јереј Милош Ђурић, ђакон Урош Костић и ђакон Александар Ђорђевић.
Чтецирали су богослови Никола Караклајић и Александар Бојанић.

На светој Литургији учешће су узели и ученици који похађају веронауку основне школе “Мирко Јовановић”, која се налази у непосредној близини нашег светог храма.

После прочитаног Јеванђеља по Јовану у којем Господ говори о томе да је Он врата спасења, и да пастиру и најамнику, беседу је произнео отац Немања Младеновић. Честитајући храмовну славу, отац је рекао да актуелизујемо Јеванђеље и у нашим животима ван храма. “У тору постоје различите овце. Чињеница јесте да се свако од нас се позива на неко право, деца се позивају на неко право, најамник на право на живот, други на различите ствари и све то има у неку руку различитог смисла. Када се ми позивамо на право, наше право у односу на неког човека који стоји тамо далеко, и његово право, ту се ја питам: да ли ја њему могу да верујем ако ја имам право а и он га има? Ту се дешава једна интересантна ситуација. Ту се дешава пад поверења. Правог пријатеља врло ретко да имамо, можда једног или двојицу”. У наставку беседе, отац Немања се дотакао теме поверења у Бога. “Пад поверења изазива јако потресне ствари. Ако би Срби послушали глас Господа и Светога Саве, и чули речи: Чедо пусти се натраг, ми би пали у руке Светог Георгија, Светога Саве, пали би у руке светих мученика Јадовинских и Пребиловачких, светих Крагујевачких новомученика, пали би у наручје самога Господа Који нас чека”. Говорећи о праву свакога човека, у наставку беседе, отац Немања, говорио је о страху од смрти. “На икони спаљивања моштију Светога Саве, Свети Сава узима свако српче које је испред Светога Саве и каже: ја желим да живим, али желим да живим вечно, не желим да будем у песку овога живота затрпано у песку овога живота, не желим да будем у дну и по поду да пузим, желим да устанем а Свети Сава каже: дођи чедо, обрише крв са наших лица. У тим венама старим хиљадама година тече крв Светога Саве која јесте подржана крвљу Христовом да би се ми у том извору пронашли. Али потребно да је љубављу подигнемо своје право на вечни живот. Једино тако можемо моћи да нађемо излаз из различитих ситуација, где нас затворе у собу једни држе упаљач и говоре: “Ја сам светлост”, а свуда мрак. Замислите када би Срби ишли за људима који пале и гасе светлост? Ми би били стално испрекидани и изубијани, и стално би умирали. Памтите икону која ће стајати следећих дана у цркви, где Свети Сава шири руке и без обзира да ли ми одлучили да хладноћом и без срца крочимо кроз живот, он нас враћа и каже да постоји једна сила која стоји испред закључаних врата твојег срца. Довољно је да пожелиш, и Господ ће ући кроз врата твога срца у одају. Ви ћете ући у овај свети храм и служићете заједно са Светим Савом, заједно са Светим Георгијем Победоносцем, са Светим Крагујевачким Новомученицима, Пребиловачким новомученицима, једноставно са свима светима са којима је Свети Сава устројио ову нашу благословену заједницу. Нека нам Господ усели у срца наша радост, да се заједно сви радујемо са Светим Савом и сада и у векове векова. Амин”.

Беседа протонамесника Немање Младеновића, пароха прве аеродромске парохије при храму Светог Саве

У наставку Литургије, наша Црквена Општина као и Епархија Шумадијска, захвалила се, постхумно, дугогодишњем председнику наше Црквене Општине Ненаду Живановићу за несебично залагање и труд за наш свети храм, и уручила је орден Вожда Карађорђа његовим синовима Николи и Ђорђу Живановић.

Опходом око цркве, литија се зауставила испред нашег светог храма, где је пререзан славски колач, којег је умесила госпођа Ана Вуловић, овогодишњи домаћин славе. Свечана славска трпеза је спремљена у ресторану “Мала Авала” бригом наших домаћина.

ђакон Александар Ђорђевић