Епископу су саслуживали: архијерејски намесник колубарско-посавски протојереј-ставрофор Златко Димитријевић, архијерејски намесник космајски протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић, протођакон Иван Гашић и ђакон Филип Јовановић. У литургијском сабрању активно су учествовали верници целог космајског краја, као и учесници ликовне колоније којa je на данашњи празник отворенa у манастиру Тресије.

У препуном храму вернима се беседом обратио Епископ Јован говорећи о благодатном рођењу светог Јована Крститеља, његовом светом животу и Цркви Христовој као ризници благодати Божије.

Преосвећени Владика је рекао: “Од свог света које је Господ створио и биљног и животињског, највећу одговорност пред Богом и пред људима има човек, човек који је крштен, који је члан Цркве, који је примио благодатне дарове крштењем. Бог је дао човеку творевину да се творевина преко човека спасава, а ми се спасавамо благодаћу Божијом. Човек је најодговорније биће на овоме свету, јер њему је Бог највише дао. “А од свакога коме је много дано, много ће се и тражити” (Лк 12,48) . Господ је целога Себе дао за човека. Ради човека се оваплотио, ради човека је подносио све муке и невоље које су му људи наносили, и из љубави, према човеку, према људима Господ је све то подносио. Господ нам је дао и Цркву своју преко које се спасавамо. И зато никако не можемо да одвојимо Христа од Цркве или Цркву од Христа. Црква није само грађевина, она је Богочовечанско Тело Христово и сваки крштени човек јесте део тога Тела. Стога и свако од нас сноси одговорност за свакога другог. Зато и свети апостол Павле каже да сви одговарамо за све, и сви за једнога. Оно што Господ од човека тражи јесте да на Његово Богољубље узвратимо човекољубљем. Јер, уколико Богу не будемо прилазили преко човека и човеку не будемо прилазили преко Бога, онда ништа нећемо осетити од благодатних дарова којима нас је Господ обдарио. Господ је човеку оставио природу и подарио разум. Подарио је разум како би човек живео разумно и како би разумно користио време. Џаба нам је све што имамо ако немамо разума, а разум се губи онда када човек потисне Божији разум у себи и превагу да своме разуму. А природу му је дао као књигу која га води у Откровење. Поред Откровења хришћани имају Цркву, заједницу Бога и људи, и зато је наше спасење искључиво и једино у Цркви и кроз Цркву Христову. А Црквом и у Цркви живи се послушношћу, а послушности нема без смирења. Свака Литургија спушта Бога на земљу, и људе са земље уздиже ка небу. И сваки је храм парче неба на земљи. Морамо отворити своје духовне очи како бисмо видели шта се на светој Литургији догађа, а догађа се чудо – Бог шаље Духа Светога на дарове које ми приносимо, освећује и претвара у истинито Тело и Крв Христову, да би ми осветивши се Светим Причешћем осветили и свој ум и своје срце, и да би Светлост Христову коју смо задобили сачували у себи, и да би нам та Светлост светлила како бисмо разлучили светлост од таме и добро од зла. О свему томе говори нам Свето Јеванђеље које смо данас чули и које је веома поучно и садржајно, и да би га човек могао схватити и разумети мора да има чист ум, чисто срце и духовне очи. А чист ум сачуваћемо уколико нам је усмерен само на оно што је добро, односно на Бога. Ако је ум наш усмерен ка Богу, онда је и цело наше биће усмерено ка Богу. Онда ће кроз наше биће струјати благодат Божија и тада је човек растеретио свој ум, али је свој ум у исто време и сабрао да не лута и да не блуди. Стога често у Цркви певамо “Расејани мој ум сабери Господе”. Расејан човек није потпуна личност. Чим смо расејани не можемо ништа добро и исправно учинити. Такође је важно да имамо и чисто срце, јер је чисто срце најомиљенији дом Божији. А треће, такође битно, јесу духовне очи, очи које поседује духован човек. Уколико човек не ради на духовном виду, да духовним видом сагледа Бога, ништа му неће помоћи ни овај телесни вид. Зато и Господ каже у данашњем Јеванђељу: “Светиљка телу је око. Ако, дакле, око твоје буде здраво, све ће тело твоје светло бити. Ако ли око твоје кварно буде, све ће тело твоје тамно бити. Ако је, дакле, светлост која је у теби тама, колика је тек тама.” (Мт 6,22-23). И свети Оци нам откривају, када говоре о овој Светлости, да је око душе управо наш ум.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Заблагодаримо Господу што нам је дао овај телесни вид, али се и помолимо да нам се отвара духовни вид, јер се само духовним очима види Бог. А Бог се види онолико колико га у себи носимо, колико га у себи осећамо”, закључио је Епископ Јован.

Након свете Литургије, под манастирским липама, одржан је програм где се присутнима поздравним речима обратио председник ГО Сопот Живорад Милосављевић, а у самом програму учешћа су узели: драмаска уметница и професорка на Академији лепих уметности Биљана Ђуровић, глумац Александар Лазић, вокални солиста Марија Вучковић с пратњом. Присутнима су се представиле издавачке делатности Библиотеке града Београда и издања општина Младеновац и Сопот, као и Центар за културу Сопот: Ликовна колонија “Тресије-Неменикуће 2019”.

Ова манифестација у манастиру Тресије завршава се програмом који ће се, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, одржати у порти цркве неменикућске 12. јула, на Петровдан, а која носи назив “Дани Милована Видаковића”.

Вероучитељ Бојан Миленовић