ПРЕНОС МОШТИЈУ СВЕТОГ НИКОЛЕ – ХРАМОВНА СЛАВА МАНАСТИРА НИКОЉЕ

ПРЕНОС МОШТИЈУ СВЕТОГ НИКОЛЕ – ХРАМОВНА СЛАВА МАНАСТИРА НИКОЉЕНа дан када се у нашој Цркви прославља Пренос моштију Светог Николаја Мириликијског чудотворца, 22. маја 2020. године, у манастиру Никоље, свечано је прослављена храмовна слава. Светом Литургијом началствовао је архијерејски намесник опленачки протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић, уз саслужење протојереја – ставрофора Слободана Богојевића, протојереја Ненада Савића, протонамесника Бранимира Товиловића, Дејана Динића, Александра Петровића, јереја Николе Симића, ђаконе Уроша Костића и Стевана Илића.

Чтецирали су господа Ђорђе Петровић и Милан Михаиловић. За дивно појање побринуо се хор “Опленац” на челу са диригентом госпођом Маријом Ракоњац.

У проповеди која је уследила након причешћа свештеника, протонамесник Александар Петровић је најпре честитао манастирску славу игуманиј и њеном сестринству, а потом је указао и да се Бог и Његова величина познају највише у светима Његовим: “Часни оци, преподобне монахиње, драга браћо и сестре нека су вам на здравље и спасење данашње молитве које приносимо Богу и нека је благословена слава овог светог манастира и нека је благословено наше сабрање. А ово наше Литургијско сабрање јесте праслика Царства Небеског овде на земљи. Сабрање наше у овом храму није обично сабрање, већ сабрање у разговору са Богом, наше предавање Богу и наше слушање и творење речи Божије. Диван је Бог у светима својим, Бог Израиљев! Ове речи псалмопојца Давида, сведоци су једне непобитне чињенице, да се величина Божија и Његова моћ тако видно и сликовито огледају у животу и делу Његових угодника, праведника и светитеља. Они су сав свој живот посветили служењу Богу и људима. Као ратници који желе да угоде своме цару, они су праведни рат ратовали да би своју веру сачували и друге привели Богу. Зато их слободно можемо назвати земаљским анђелима и небеским људима. Ево ми данас прослављамо светитеља који је извршио заповест Божију о љубави према другим људима. Видех брата свога, видех Бога свога. У томе је Творац наш положио основ нашега живота. Ако је у нашем срцу Бог, онда је наше срце наша највећа вредност. Зато сваки човек треба да стражари непрестано код срца свог и изгони свако безакоње и сваки грех, јер само чисто срце може видети Бога”.

После заамвоне молитве свештеници и народ кренули су молитвени крсни ход око манастирког храма. Након тога уследило је сечење славског колача.

Као и сваке године настојатељица ове свете обитељи игуманија мати Евдокија заједно са својим сестринством припремила је у манастирској трпезарији славски ручак за сав богољубиви народ који се данас сабрао у манастиру.

Стеван Илић, ђакон