Литургијско сабрање је својим појањем украсио хор “Света Анастасија Српска“ из Аранђеловца.

Преосвећени Владика је у својој Богонадахнутој беседи истакао значај празника Духова и подсетио на мученичко страдање Светог свештеномученика Јоаникија, коме је посвећена манастирска капела.

Епископ је у својој беседи рекао:
“Васцела Црква је прошле недеље почела да прославља један од најзначајнијих празника у Цркви Христовој и то празник Свете Тројице, празник Духа Светога како каже наш народ или како Црквеним језиком кажемо Празник Свете Педесетнице. А данас када богослужбено завршавамо прославу празника и молитвено благодаримо Богу за све оно што нам је овај празник дао, а празник Педестенице односно Духова дао нам је све, дао нам је Цркву, Духа Светога, па шта више да тражимо. Немамо шта више да тражимо, него да будемо свесни тога дара који нам је Бог дао на дан Свете Педесетнице. Дао нам је понављам Цркву и Духа Светога да нас води и руководи, тога морамо бити свесни, браћо и сестре, јер смо сви крштени људи, да водимо рачуна да се не огрешимо о Цркву.

Тамо где је Црква, тамо је Христос. Тамо где је Христос, тамо је Црква. Одузмемо ли Христа од Цркве, одвојимо ли Христа од Цркве, он није Христос. Одвојимо ли Цркву од Христа, она више није Црвка. Зато морамо, браћо и сестре, стално размишљати о томе како је то велики дар Божији што нас је Бог призвао у своју Цркву као богочовечанско тело, да живећи у Цркви уствари дишемо Духом Светим, да дишемо Црквом, а кад дишемо Црквом и Духом Светим ми дишемо, браћо и сестре, целим небом и целом васељеном.

Дакле, празник Свете Тројице или празник Педесетнице, зове се зато што је у педесети дан по Васкрсењу Христовом сишао Свети Дух на Свете апостоле и тада је рођена Црква, у ствари тада смо сви ми рођени, браћо и сестре, јер смо на тај свети дан задојени Духом Светим. Зато, браћо и сестре треба да се сећамо речи Светог апостола Павла који каже: “Духа Божијега не гасите у себи.“ Дух Божији, браћо и сестре, лако се угаси у човеку, када човек престане да живи Духом Светим и када престане да живи Црквом. Можемо се ми и осећати да смо у Цркву, и тако и треба јер смо крштени, али једно је браћо и сестре да живимо у Цркви, а друго је да ли заиста живимо Црквом. Да ли заиста обнављамо у себи то духовно рађање, да ли у себи обнављамо, браћо и сестре, Духа Светога. Ако не обнављамо Духа Светога у себи, онда ће у нама завладати наш дух, односно дух овога времена, а он кад завлада са нама он нас води тамо ван Цркве. А ван Цркве, драги моји, нема спасења. Спасење је само у Цркви и зато онај који живи у Цркви подразумева се да слуша Цркву, да слуша Духа Светога. А како се у Цркви живи? Па у управо послушношћу, а послушности нема без смирења. Кад човеком овлада гордост и сујета, па помисли да је он неко и нешто, он у ствари гаси Духа Божијега у себи, али је милост Божија велика, љубав је Божија велика да све он што нашом немарношћу и нехришћанским животом изгубимо можемо да повратимо, али само кроз искрено покајање и искрено прихватање оно чему нас Црква учи, драги моји.

Браћо и сестре, има једна предивна молитва којом ми започињемо свако богослужење, а њоме смо започели и данашњу Свету Литургију. То је она предивна молитва Духу Светоме, Царе Небески - Царе небески, Утешитељу, Душе Истине, који си свуда присутан и све испуњаваш, Ризнице добара и Даваоче живота, дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи, душе наше. Браћо и сестре, има ли шта дубље за човека него да га ова молитва потресе, да га растресе да би се у тог човека уселио Дух Свети. Браћо и сестре, предивна је и веома поучна ова молитва и зато Свети апостол Павле када се моли за нас он и каже да Бог Господа нашега Исуса Христа, Отац Славе даде вама Духа мудрости и откривења да га познате - Духа мудрости. Е то је она права мудрост, а не она мудрост на коју се ми тако често позивамо, па мислимо ја сам паметан. Можда јеси паметан, али ниси мудар или како рече једна руска пословица: Онај човек је веома учен, али није паметан. Паметан човек не може да буде без Духа Светога, браћо и сестре. Научан човек не може да буде без Духа Светога, али говоримо о оној науци духовној, која нас води и приводи ка спасењу. То је наука права, то је наука која нас доводи до Христа, то је наука Божанска која усељава у нама Христа, браћо и сестре, и ми тако постајемо христоносци и зато ове речи Светог апостола Павла нам говоре да ми који смо испуњени Духом Светим, а ми јесмо примили Духа Светога на првом месту у Светој Тајни крштења и примамо га у Свакој Светој Тајни. Примамо га и данас на овој Тајни Литургије, на овој тајни службе Божије, на тајни Цркве Божије. Само је питање да ли себе припремамо и да ли смо себе припремили да примимо Духа Светога или духа овога времена као што рекох. Дакле, зато нам апостол Павле говори да ми треба, браћо и сестре, Духом Светим да живимо. Да Дух Свети нам открива тајну Свете Тројице, оно што ми разумом својим не можемо да схватимо. Дух Свети открива нам тајну спасења, тајну царства Божијега, тајну Цркве Христове. А у Цркви све бива, браћо и сестре, од Оца кроз Сина у Духу Светоме. Да, браћо и сестре, Дух Свети, као што рекох нас води и руководи како Цркву тако и нас. Дух Свети Цркву води, зато је Црква непогрешива, зато је Црква Света, али смо зато и ми у Цркви да се Духом Светим осветимо, да се Духом Светим, браћо и сестре, просветимо и зато опет ћу поновити речи апостола Павла којима он каже: “Духа Божијега не гасите у себи.“ Угасимо ли Духа Божијега у себи, браћо и сестре, онда смо угасили свео оно што је божанско у нама. А ко ће нас онда водити? Онда ће нас водити неке наше идеје, које су често погрешне, браћо и сестре.

Ко ће нас чувати? Ко ће нас просвећивати? Ко ће нас освећивати? Ко ће нас уразумљивати него Дух Свети, браћо и сестре. Он, тај Дух Свети нас чува. Он нас храбри. Он нас теши. Ми гасимо Духа Божијега у нама, када у нама овлада наш его, наша гордост, наша сујета, а све ово не може да нас доведе до Бога, не може да нас доведе до спасења, браћо и сестре. Дакле, та истина се оваплотила и постала је управо видљива у човечанском свету управо код Господа нашега Исуса Христа зато је и Христос приликом свог Вазнесења на небо, видевши уплашене своје апостоле рекао им: “Идем да Вам припремим место, идем да вам пошаљем Духа Светога који ће вас умудрути, који ће Вас ослободити од страха.“ А страх, браћо и сестре, почиње од греха, а човек тога није свестан – плаши се, а тога није свестан зато што није свестан својих погрешака, нити свога стања и у њега се уселио страх, а тамо где је страх тамо нема љубави ни према Богу ни према човеку, јер љубав изгони страх како каже Свети апостол Павле.

Зато, браћо и сестре, ко прима Христа као видљивога Бога, тај се удостојава да прими и невидљивог Духа Светог, да прими Духа истине кога свет не може примити. Зашто? Свет у лажи стоји, али ми смо примили Духа Светога и Духа истине и ми хришћани треба да сведочимо истину, јер ће нас само истина ослободити, а лаж не може. Лаж нас никада не може ослободити и њоме само себе заваравамо зато што немамо храбрости да признамо да сам погрешио, да сам се огрешио – што каже наш народ “У лажи су кратке ноге !“ . Шта каже Христос за истину? Он каже: “Ја сам пут, истина и живот.“ Докле год се будемо држали пута Христовог, браћо и сестре, ми смо на путу спасења. Ми смо на путу истине. Ми смо на путу правде. Ми смо на путу ка Царству Небескоме и зато опет како каже апостол Павле: “Ако Духом живимо, по Духу треба и да ходимо.“ То значи да онај који живи Духом, он хода земљом, али живи небом. Он је сав усмерен ка небу, али живи у овоме свету јер га је Бог у овај свет послао да овде и сада сведочи ту истину и да сведочи Духа Божијега који живи у нама.

У духу Божијем је све благодатно, зато што Духом Светим све бива и наше очишћење и наше освећење и охристовљење и наше обожење. Таквим духом, живео је и Свети Јоаникије Митрополит црногорско-приморски, кога данас прослављамо и кога прославља ова Црква овде њему подигнута. Да није било Духа Божијега у њему, он би на првој степеници искушења пао, али Дух Свети га је бодрио да исповеда веру у Христа, да сведочи Христа вером и истином и да жртвује себе за другога. Тешких мука овај Светитељ је задобијао нажалост од кршетене браће, који су угасили Духа Божијега у себи, а он сав кротак и сав смирен, сав у молитви. Онај који га је погубио овде у овим крајевима, њему је Свети Јоаникије спасио мајку. Кад човеком овлада нечастиви дух, он ништа не осећа. Није се сетио да му је мајку спасио, па да каже овог човека ћу помиловати. Напротив, када човек угаси Духа Божијега у себи, онда што каже Свети Јустин Ћелијски: “Сви демони насрћу на тог човека и одвраћају га од Бога.“

Мученичка крв Светог Јоаникија облила је ове крајеве наше дивне Шумадије, зато треба да се сетимо и његове мученичке крви као мученике свих хришћана. Да ми управо, браћо и сестре, ходамо по земљи која је сва обливена крвљу мученика и да је на крвљу мученика Господ и саградио Цркву своју као тело своје. То треба да нас опомиње како би се и сећали својих светих предака, али не само на језику, већ да нешто попримимо од њих и применимо на себи, а не само да се позивамо само на њих. Шта вреди што сам ја Владика, ако не живим животом каквим треба да живим? Хоће ли ме чин спасити? Неће, браћо и сестре. Тако нас неће ни то наше име српско, мада је то велико, свето, ако се само позивамо, већ треба да живимо како су живели наши свети преци, како је живео и Свети Јоаникије.

Нека нам Господ помогне да очувамо Духа Божијега у себи, браћо и сестре, јер ћемо тако очувати и Цркву Христову у себи, па ћемо бити и христоносци и црквеноносци. Ако Духа Светога имамо у себи, онда ћемо у себи носити све оно што је Божанско, све оно што води спасењу, па ћемо тако осећати и наше свете претке и молити их да се они моле за нас. Свети Јоаникије је крв своју пролио да би очувао веру православну. Да ли смо ми спремни на тако нешто? Не тражи Бог од нас да проливамо крв, али тражи да будемо спремни на сва искушења која нас сналазе и да се молимо Духу Светоме данас да нас он охрабри, јер човек без Духа Божијега не може ни да спозна искушења.

Нека нам Господ помогне и Свети Јоаникије да будемо људи, како је говорио патријарх Павле. А ако схватимо да смо људи онда ћемо схватити како је велико достојанство бити човек. Човеку, само ако је Христов човек, не приличи да чини зло, већ да чини добро.“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Владика је на крају Свете Литургије благословио славске дарове и пререзао славски колач у част Светог свештеномученика Јоаникија Митрополита црногорско-приморског.
Након Литургијског сабрања, трудом монаха Јоаникија и верног народа уприличена је трпеза љубави у манастирском конаку.

ђакон Александар Бабић