Епископу су саслуживали: протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић архијерејски намесник крагујевачки, протојереј-ставрофор Милован Антонијевић, протојереј Срећко Зечевић архијерејски намесник лепенички, протојереј Драган Брашанац, јереј Ненад Милојевић, јереј Дејан Марковић, протођакон Иван Гашић, ђакон Немања Стојковић и ђакон Милош Коцић.

Чтецирали су: Лазар Антонијевић, Марко Нешић, Борко Богићевић и Марко Гаљак, док су за певницом певали “Србски православни појци”.

Након прочитане празничне јеванђељске перикопе, надахнутом беседом се Владика Јован обратио верном народу који се данас сабрао да прославе свог патрона и заштитника пред Васкрслим Господом:

“Срећна слава и срећан празник овог храма, братству и да сте благословени сви који сте данас дошли на божанствену Литургију да заблагодаримо Богу на његовим добрим делима којима нас Он дарује, а у исто време и да га замолимо да нам не ускрати добра. Да се такође данас замолимо Светом великомученику косовском Лазару и осталим косовским мученицима и новомученицима да се и они моле Богу за нас, да останемо и опстанемо као народ Божји у приликама и неприликама. Да останемо верни нашим светим прецима, да то чувамо, да не изгубимо памћење на оно што су наши свети преци чинили. Ми данас прослављамо Светог кнеза Лазара и све косовске и покосовске мученике који су пострадали за веру Христову до дана данашњега. Можемо поставити питање: Шта је Свети Лазар учинио на Косову на данашњи дан? Он се драга браћо и сестре определио за веру, и то не било какву веру, већ за веру у Христа, а не за вечеру. Могао је кнез Лазар да прода своју веру за вечеру, као што се каже у народу, али је знао шта ће добити, и та вера му је помогла да остане да сачува оно што је примио и да то преда у своје поколење. Браћо и сестре, рекох да се кнез Лазар определио за веру, а не вечеру, али није он презирао вечеру, него је само хтео да каже узалуд је вечера, узалуд је овај свет, било које богаство ако у свему томе нема Христа. Ако није утемељено у Христу све је то узалуд. Другим речима драга браћо и сестре, Свети кнез Лазар је посведочио да је Христос тај бисер, тај темељ, тај камен угаони без којег не можемо. Ако у свему томе нема Христа зашто се онда трудимо, ако нисмо себе довели до Христа. Чему све то ако нећемо другог поред себе. А тог другог не бирам ни ти ни ја, бира га Бог. Нико и ништа нисмо без Христа и без другога. Дакле, ако будемо имали Христа у себи онда ћемо имати све, као што је говорио Свети Јустин Ћелијски:”Све за Христа, Христа ни за шта. ”То је знао и таквом вером је живео Свети кнез Лазар. Дакле, браћо и сестре нама је Бог дао дарове не само да се њима хранимо, већ дарове да умножавамо и да не чувамо за себе. Да би смо своју љубав потврдили треба да то покажемо да смо деца Божја, да смо деца наших светих предака. Неће нам ништа помоћи ако од њиховог живота нема у нашим животима, ако нема у нама оне њихове борбе духовне који су се они борили да опстану и да сачувају веру у тешким и претешким временима. Браћо и сестре, Свети кнез Лазар се определио за Царство Небеско, не само уочи битке, већ је он целог живота живео ради Царства Небескога. Свети кнез Лазар је био свестан величине непријатеља, а ми из историја знамо каква је то била сила, али је био свестан и величине светиње коју брани. Бранио је веру, није отимао туђе. Вера се не брани халабуком, вера се брани смирењем, вера се брани жртвом. Шта за нас Србе значи Видовдан? Видовдан је за нас као што су то мудри људи рекли знак распознавање, знак опредељења и знак сведочења коме припадемо, за кога се опредељујемо, за кога да сведочимо у нашем животу, и знак на коме се одвија наша “судбина”. Спомен кнеза Лазара и косовских мученика није нестао и неће нестати док је народа нашега. Данашњи празник нам говори да видимо и погледамо у себе где се налазимо и колика нам је вера, а то можемо проверити Јеванђељем и Црквом. Молимо се Богу за наш народ на Косову и Метохији, за наше светиње. Данашња Европа је нажалост заборавила да је Свети кнез Лазар 1389. године бранио Европу. Од чега? Од непријатеља је бранио Европу. Дакле, наша је света дужност да останемо у вери, у вери наших светих предака и да се молимо да у нашем народу и у целом свету мржња уступи место љубави”.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

После заамвоне молитве уследио је литијски опход око храма, а онда је Владика Јован осветио знамење славе и пререзао славски колач на платоу испред цркве. Колачар ове године је био Господин Бобан Гаљак са својом породицом.

По завршетку свете службе Божије, Епископ Јован је благословио верни народ и поделио иконице, а потом је уследила и трпеза љубави за све присутне.

Свети кнеже Лазаре моли Бога за нас!

Вероучитељ Марко Гаљак