Његовом Преосвештенству Епископу шумадијскому Г.Јовану саслуживали су: протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић, протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, протојереј-ставрофор Симеун Продановић (гост из епархије аустријско-швајцарске), протонамесник Горан Лукић, јеромонах Серафим (Ракановић), јерођакон Василије (Старовлах) и ђакон Бојан Миленовић.

По прочитаном јеванђелском зачалу Преосвећени Владика рекао је: “Нека је срећно и Богом благословено наше сабрање у овоме светоме храму и на овој Светој Божанственој Литургији коју овде данас сви служимо заједно. Ми се на Литургији најприсније сједињујемо са Богом. Постајемо једно са Богом, на првом месту кроз Свету Тајну Причешћа. Зато бити на Литургији, али учествовати у Литургији, а у Литургији се учествује кроз Свето Причешће. Учествовати на Литургији и бити на Литургији јесте разлика огромна. Присуствовати можемо, слушамо, мало се молимо, а дошли смо да се сјединимо са Богом , а нисмо се сјединили. И зато Литургија , браћо и сестре, своди небо на земљу и узводи земљу на небо. Али не само земљу, него и оне људе који су на земљи, који ходају земљом, али мисле на небо. То је хришћанско- ходити земљом, а мислити на небо. Зато присуствовање на Светој Литургији јесте присуствовање самога Бога међу нама. Али, истовремено и наше присуство заједно са Њим. И наша заједница са Њим. И ко је у тој заједници са Богом он је у заједници са свима светима. Ко је у заједници са Богом он је у заједници са сваким другим човеком са којим се сусреће, са којим хода, са којим се виђа. То значи заједница, али заједница у Богу и по Богу и са Богом, браћо и сестре. А шта је то друго него Црква Христова. Шта је то друго, него Његово Божанско Тело. Зато смо сви ми крштени људи чланови Тела Христовога. Зато смо ми чланови Цркве и зато смо и одговорни за Цркву, и зато немамо право да кажемо шта то тамо црква ради, и шта то тамо ради неки владика, неки поп. Немаш право да кажеш човече, хришћанину, јер си ти исто одговоран за Цркву, као што је сваки орган одговоран за све друге органе у нашем телу. Зато апостол Павле ће рећи „ко поквари Цркву, Њега ће покварити Бог“. Црква је, браћо и сестре, присуство Христово међу нама и ми у Христу са Њим и једном љубављу и међусобном јединству са Христом и једни са другима. Зато, на пример, Господ нам у Јеванђељу каже да када уђеш у храм, а сетиш се да има неко нешто на теби, остави и не улази у храм да се молиш, иди прво помири се, иди прво измири се са тим другим човеком који има нешто на теби или ти имаш нешто са њим, па онда дођи да принесеш дар Богу. Онда дођи када си се растеретио терета од своје себичности и од своје саможивости, од своје самољубивости и дођи шти си прихватио тога човека са ким можда нешто имао, и тада ће молитва бити Богу пријатна. Иначе, ако будемо молили се у Цркви, а стално мислили шта ме је тај тамо увредио, шта ми је тај тамо казао, шта ми је тај нешто учинио, па ти ниси на молитви, ти си само телом присутан у Цркви, а ум ти тамо блуди на тог човека или на ту осуду. Дакле, браћо и сетре, ми хришћани треба да знамо да је Христос дошао у овај свет и постао човек, али остао Бог. Дошаоу овај свет и постао човек да би човек постао Бог по благодати Божијој. Христос је дошао у овај свет да се сједини са човеком и да сваки човек по свом слободном избору се сједини са Христом, и да већ сада и овде почне да живи то Тајном будућег света. Зашто кажем тајном будућег света. Па тајна је, браћо и сестре, и овај свет, а тајна је и онај свет. Ми не моћемо да сазнамо ни овај свет у коме живимо, а поготово не моћемо да сазнамо тајну онога света горе без Бога, без те заједнице са Богом, без заједнице Божије која човека води и руководи. Христос је дошао у овај свет зато што је Спаситељ и хоће да спасе све нас без обзира што смо грешни, што смо овакви или онакви, што смо лепи или ружни. Бог није дошао да спасе једног човека него цео род људски. Бог хоће да се сви људи спасу и да дођу до познања Истине, како каже Јеванђеље. А Истина је самно једна, то је Христос. А људи измишљају хиљаде истина поготово када треба да одбране себе од нечега или када треба да се надмудре да су бољи, да су паметнији, да су чистији, да су безгрешнији од других, е онда се се служе свакавим истинама, а то не може бити оправдано. Понављам, Истина је једна, а Господ је рекао „Познајте Истину и Истина ће вас ослободити.“ Истина, а не лаж. Или како то лепо српски народ каже „У лажи су кратке ноге“. Можемо да лажемо једни друге, па чак и да покушамо да лажемо Бога, али то је кратко. Бог је свезнајући, Он је свевидећи, Он је милостив. И зато од нас тражи да и ми будемо милостиви браћо и сестре. Он је дошао зато што је Спаситељ и зато што је човеку потребно спасење и нема другог имена којим би се човек могао спасити до Имена Господа нашега Исуса Христа. Човеку је потребно спасење зао што је човек створен за пуноћу живота. Не делимичан живота, него пуноћа, да буде испуњен живот, а живот је једино исспуњен Богом. А када је човек испуњен Богом њему ће и овај свет у коме живи бити испуњен. Али ако ми будемо испунили себе светом исамо овим што је земаљско, што је пролазно, онда смо ми празни, јер немамо пуноћу и немамо испуњење, а Бог је тај који испуњује, браћо и сестре. Човек је створен за пуноћу живота, односно човек је створен за Царство Небеско. Није Бог нас створио за само овај свет, и за само ово што је привремено, што је пролазно, него за вечно. И тек када све ово имамо и када Свету Литургију разумемо као заједницу Бога и људи, онда ћемо разумети и своје хришћанско послање. Сваки од нас крштени човек има своје послање, има своје назначење, има своју улогу, има свој смисао који му је Бог послао и зато човек треба да оправда то своје послање, то своје назначење, а то може само ако је испуњен Богом . Дакле, браћо и сестре, за све ово што рекох до сада, потребна нам је вера у Бога и потгребна нам је молитва Богу, јер без праве вере и без праве молитве нема нам спасења. Јер ми вером Бога усељавамо у себе, а не речима. Вера је највеће знање и она нам помаже да спознамо Бога онолико колико је нама потребно за наше спасење. Бог нам себе открива онолико колико ми верујемо, и ми Бога видимо онолико колико Га носимо и осећамо у себи. За све то нам је потребна молитва, а Литургија јесте извор и вере и молитве. Може човек бити обдарен и најмудријим речима и да лепо прича, па да са том лепотом приче заведе и себе и другога, али без молитве те речи, иако су најмудрије, биће празне. Те речи ће бити само као оне које звече, како кажу свети Оци. Те речи немају суштину, немају пуноћу и зато те речи не могу други ни да приме јер су празне. Зато апостол Павле јасно каже да и када говоримо најсавршеније језике и најлепше речи и да смо најмудрији, али ништа смо ако љубави немамо. А шта је љубав? Љубав је жртва. То значи волети некога, тј. да се жртвујем за другога. Зато и Христос каже да нема веће љубави од оне где живот свој полажемо за другога. Божанска љубав која носи човека, која загрева човека, која га уздиже до те мере да он заборави на себе да мислио на Бога и да би мислио на другога човека. Те љубави неће бити у нама, ако у нама нема Христа, ако нама Христос није на првом месту. Зато у молитви треба да будемо истрајни и упорни, како каже свети Макарије Велики, да почнемо макар од оне основне молитве у којој кажемо “Господе помилуј“, а то значи Господе спаси, Господе помози, Господе очисти, Господе смилуј се. Дакле, поред тога да изговоримо ону дивну молитву коју нас учи Свето Јеванђеље, молитва која је кратка, али врло садржајна “Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилиј ме“. Али, то кажемо не само језиком, већ да нам тада буду повезани ум и срце и тек ће тада Господ молитву и примити, браћо и сестре. И да се молимо као што су се молила ова два слепа човека, како смо то и чули у данашњем јеванђељу, „Помилуј нас Сине Давидов“. Молили су се и затражили да им се отворе очи. Јер када су очи наше отворене, онда ми видимо много више него када само прогледамо. Они су веровали и молили се и оно што је најважније, у контексту данашњег јеванђеља, када им је Господ отворио очи, они који до тада нису видели ништа ни сунца, ни месеца ни човека, видели су Христа, видели су Бога. И заиста, од тога нема веће радости.

Постоје две врсте слепила, а то је телесно и духовно слепило. Телесно је када не видимо ни сунце ни месец, као што рекох, ни творевину Божију, али и када не видимо човека као круну Божијег стварања,и то је тешко јер сунам очи, после срца најважнији орган за тело, срце је најважнији орган за тело, али је срце и најважнији део за духовни живот, браћо и сестре, межутим постоји једно теже слепило а то је духовно слепило. Оно је тако да човек може да има телесне очи и да види светлост, али шта вреди када не види Бога. Јер када човек не види Бога онда је он слеп, без обзира што види ову лепу творевину и што види човека. А када човек духовно прогледа он тада много даље и дубље види него што може видети телесним очима. Духовни чоек и ако је телесно слеп он може да буде чак и задовољнији, јер стално духовним очима гледа Бога и гледа Царство Божије. За све нам је то, понављам, потребна вера, али она чврста вера, постојана вера, а на другом месту потребна нам је молитва. и када смо тужни и болесни, када смо у невољама, када смо у патњама, да завапимо Богу и да кажемо “Господе помилуј“. Браћо и сестре, ми људи често знамо да ропћемо на Бога када се за нешто молимо, а Бог нам не услиши, заборављајући притом да ми често Бога не слушамо и не чујемо, а тражимо да Бог нас чује и то најчешће када смо у невољама. Зато, треба да се молимо непрестано и да слушамо Бога, како би и нас Бог послушао. Нека нам Господ помогне браћо и сестре, да мало више пажње посветимо том нашем духовном виду, а када нам је духовни вид изоштрен, онда ће и овај наш телесни вид ,и ако често пута буде помућен и замућен, бити јаснији, бити дубљи. Зато немојмо никада престајати да тражимо помоћ Божију да нам се Господ смилује, да нас Господ помилује. А Бог ће нам помоћи, јер Он је љубав, Он воли сваког човека подједнако и грешног и праведног. Грешног да би осетио Божију љубав, а праведника воли да би се праведник учврстио у љубави Божијој. Нека сте срећни и Богом благословени“, закључио је Епископ Јован.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након Свете Литургије за све присутне уприличена је трпеза љубави, коју је за све присутне припремио протојереј Новак Илић са својом породицом.

ђакон Бојан Миленовић