Прво место које смо посетили био је споменик посвећен пробоју Солунског фронта, код грчког града Поликастро, на том месту је била смештена команда савезничке војске. Уследила је посета Манастиру Светог Дионисија Олимпског у подножју Олимпа. У манастиру се налази и музеј, где се може поклонити и целивати велики број светиња, међу којима су и мошти Светих Дионисија и Георгија. У живописном крају око града Солуна налази се и место Литохоро, које је познато и као пригодно летовалиште, али и полазна тачка планинара који са овог места крећу на највишу тачку Олимпа и целе Грчке, врх Митикас (висок 2918 метара).

Кренувши јужно од Литохора и планине Олимп, наша група поклоника долази до храма посвећеног Светој Петки у долини, под именом Темпи. Овај храм се налази у пећини и до ње се може доћи једино висећим мостом. У овој необичној цркви се налази део моштију Свете Петке Римљанке, као и једна чудотворна икона, док је испод цркве чувени извор Свете Петке, некадашњи Афродитин извор, на којем су се поклоници окрепили чистом и хладном планинском водом.

Један од бисера централне Грчке јесте скупина манастира под именом Метеори. Поред планина Пиндос, у западном делу Тесалије, ови манастири почивају на пешчарским стенама, које ничу из земље. Овај импресиван и неприступачан терен од деветог века постаје насељен монашким насеобинама. Група од свега неколико тиховатеља најпре је живела у шупљинама и пукотинама у стенама. Ови пустињаци су у почетку водили самачки живот, срећући се само недељом и посебним празничним данима ради сабрања у капелама подигнутим у подножју стене, под називом Дупиани. Управо је овај комплес манастира био наредна тачка наше групе. Први манастир који смо посетили био је Велики Метеор, односно Преображењски манастир. Њега су основали основали монаси, Свети Атанасије и Јоасаф, 1388. године. Свети Јоасаф (Јован Урош Немањић) је последњи изданак светородне лозе Немањића.Уследила је и посета цркви која је украшена предивним фрескама из 1552. године и поклоњење моштима оснивача ове свете обитељи, а такође и обилазак кухиње и старе трпезарије која је претворена у музеј. Други манастир који је група посетила био је Манастир Варлаам, други по величини у комплексу Метеора, а такође и црква Свих Светих, која је украшена очуваним фрескама из 1548. године. У овом манастиру се налази и верна копија чудотворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице, чијим смо благословом и ми кренули на пут. Будући да би посета свим манастирима изискивала више дана, панорамски смо разгледали и манастире Светог Стефана, Светог Николе, Свете Тројице, као и манастир Русану, али такође и лепоте Богородичиног перивоја у којем као бисери светле метеорски манастири, немо проповедајући Тројичног Бога.

Наредног дана је уследио повратак за Крагујевац и он је био намењен обиласку Солуна у којем је група посетила многе знаменитости. Најпре смо обишли Српско војничко гробље “Зејтинлик”, где су, у хладовини хиландарских чемпреса, деца имала час историје слушајући о славним прецима из Првог светског рата, чије је страдање утицало да се учврсте братски односи српског и грчког народа. Након “Зејтинлика”, уследила је посета предивном храму Светог Димитрија Мироточивог, заштитнику града Солуна. Поклоници су помазани јелејем из кандила, које се непрестано прислужује крај моштију, а затим су у цркви целивали и мошти Свете мученице Анисије, светитељке из III века и Светог архиепископа Григорија Калидијског, који се упокојио 23. јула 1925, од када његове свете мошти миомиришу и чудотворе. Посетили смо и храм Свете Премудрости, изграђеној пред крај VII века, а која је у време Византије била катедрални храм. Она је посвећена празнику Воздвижењу часног крста. Црква је украшена мозаицима насталим у периоду од VIII до XI века. Ова црква је била место где су сахрањени знаменити људи града Солуна, попут њеног митрополита из XIV века, великог представника исихазма, Светог Григорија Паламе, чија црква данас представља средиште Солунске митрополије. Такође, група је целивала и поклонила се моштима преподобних Давида и Теодоре Солунских. За крај је предвиђено и панорамско разгледање града аутобусом који је пролазио поред Беле Куле, споменика Александру Великом, остатака зидова цара Теодосија, Галеријусовог славолука, Аристотеловог трга, цркве Панагије Халкеон, затим ротонде Светог Георгија и цркве Светог Григорија Паламе.

Телом уморни, али духовно окрепљени, поклоници из Крагујевца су завршили своје путовање кренувши назад у престони град Шумадијске епархије. Благословом Пресвете Богородице, заштитнице града Крагујевца и њеног духовног предстојатеља Епископа шумадијског Господина Јована, надамо се да ће и наредне генерације основаца учествовати у оваквим ходочасничким подвизима.

протојереј Срећко Зечевић